Verzija na datum 4 juni 2011 u 00:18 uredi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena prošireno ← Starija izmjena		Verzija na datum 4 juni 2011 u 00:29 uredi poništi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena prošireno Novija izmjena →
Red 8: == Otkriće == [[Image:GD-EG-Caire-Copte075.JPG\|thumb\|right\|[[Koptski muzej]] u Kairu.]]▼ U decembru [[1945]]. u [[pećina]]ma Gornjeg Egipta kod mesta [[Nag Hamadi]] jedan arapski seljak (Muhamed as-Saman) je slučajno pronašao [[rukopis]]e danas poznate kao "Knjižnica Nag Hammadi". Ovo zapanjujuće arheološko otkriće zbilo se kod Džabal al-Tarifa, planine sa više od sto pedeset [[pećina]]. Muhamed as-Saman i njegova braća išli na Džabal da iskopaju sabak, meku zemlju kojom su se đubrili usevi. Kopajući oko ogromne stene, naišao je u crven, zemljani ćup visok skoro metar. Smrskavši ćup, otkrio je trinaest knjiga [[papirus]]a u kožnom povezu. Nažalost, Muhamedova majka je narednih dana neke od papirusa izgorela u peći, upotrebljavajući ih za potpalu.<ref name="Gnostička evanđelja">[http://www.scribd.com/doc/56095362/Elejn-Pejgels-Gnosti%C4%8Dka-evan%C4%91elja Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja] (scribd)</ref> ▲[[Image:GD-EG-Caire-Copte075.JPG\|thumb\|right\|[[Koptski muzej]] u Kairu.]] Iako su odmah izazvali veliku pažnju stručne javnosti, do prvih prevoda s koptskog jezika na kojem su napisani, prošlo je niz godina. Tekstovi su neposredno po otkriću raznim ilegalnim kanalima prodavani na crno tržište, a neki uništeni. Nakon što su prodati na crnoj berzi starina u Kairu, darukopisi bisu ubrzo privukli pažnju službenika egipatske vlade. Oni su kupili jednu i konfiskovali deset i po, od trinaest, u kožu povezanih knjiga zvanih kodeksi, i predali ih Koptskom muzeju u Kairu. Ipak, veći deo trinaestog kodeksa prokrijumčaren je iz Egipta i kupljen je od strane Jungove fondacije u Cirihu. ~~tek~~Tek [[1975]]. godine preživeli spisi ~~bili~~su objedinjeni u [[Koptski muzej\|Koptskom muzeju]] u [[Kairo\|Kairu]], čineći zbirku od preko 1000 rukopisnih strana.<ref>Markschies, ''Gnosis: An Introduction'', 49.</ref> Zaminljivo je da se središte [[Pahomije]]ve zajednice nalazilo samo nekoliko kilometara od mesta na kome su spisi pronađeni. [[Bazilika]] svetog Pahomija se nalazila 8,7 km od mesta na kojem je pronađena biblioteka Nag Hamadi, a manastir u [[Henoboskion]]u (gr: Χηνοβόσκιον), gde je Pahomije započeo svoj pustinjački život, samo i 5,3 km od Nag Hamadija. [[Elaine Pagels\|Pagels]] pretpostavlja da su ovi spisi bili deo svete biblioteke najstarijeg manastira u Egiptu, ali da su zakopane oko [[370]]. godine n.e., nakon što je aleksandrijski arhiepiskop naredio hriščanima širom Egipta da zabrane takve knjige kao [[jeres]], i zahtevao da se one unište.<ref name="Pejgels"/> Skrivanje u posudu i zakopavanje knjižnice Nag Hamadi je možda prethodilo približavanju predstavnika [[rim]]skih vlasti, koje su tada postale [[hrišćanska ortodoksija\|pravoverno hrišćanske]].<ref name="Robinson"/>

Knjižnica Nag Hamadi – razlika između verzija