Musej iz Atine – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
mNema sažetka izmjene |
||
Red 1:
'''Musej iz Atine''' ({{lang-grc|Μουσαῖος}}, ''Mousaios'') bio je polulegendarni [[Antička Grčka|grčki]] pesnik, prorok i muzičar, koji se smatrao osnivačem tzv. hijeratskog ili profetskog pesništva u [[Atika|Atici]].{{sfn|Đurić|1990|loc=str. 144}} U antici je smatran autorom različitih pesama, [[Himan|himni]] i [[Proročanstvo|proročanstva]], naročito u vezi s obredima povezanim s [[Demetra|Demetrinim]] [[kult]]om u [[Eleusinske misterije|Eleusini]], kojim je, prema legendi, sam i upravljao u doba [[Heraklo|Herakla]].{{sfn|Mason|1867|loc=s.v. Musaeus (2)}}<ref name=diod>[[Diodor Sicilijski]], ''Istorijska biblioteka'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0060.tlg001.perseus-grc1:4.25.1 IV, 25, 1].</ref> Prema [[Diogen Laertije|Diogenu Laertiju]], Musejeva majka bila je [[Selena]], a otac mu je bio [[Eumolp]], rodonačelnik svešteničke porodice [[Eumoplidi|Eumolpida]], koji su upravljali [[Eleusinske misterije|Eleusinskim misterijama]]; tu se dodaje i to da je Musej napisao jednu ''Teogoniju'', da je prvi konstruisao [[Lopta|loptu]] te da je "učio da sve vodi poreklo od ''jednoga'' i da se u ''jedno'' rastvara".<ref name=diog>[[Diogen Laertije]], ''[[Životi i mišljenja znamenitih filozofa]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0004.tlg001.perseus-grc1:1.prologue uvod, 3].</ref>
U drugim varijantama legende Musej se povezivao s [[Trakija|Trakijom]],{{sfn|Mason|1867|loc=s.v. Musaeus (2)}} pa možda nije bio [[Autohtonost u drevnoj Grčkoj|starosedelac]] u Eleusini, već je onamo došao iz Trakije, zemlje znamenitih mitskih pevača.{{sfn|Graf|2003|loc=s.v. Musaeus (1)}} Neki su ga smatrali sinom legendarnog [[Orfej]]a, koga je navodno podražavao i od koga je učio.<ref name=diod/<ref>[[Servije]], komentar [[Vergilije]]ve ''[[Eneida|Eneide]]'' [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.02.0053%3Abook%3D6%3Acommline%3D667 uz VI, 667].</ref> Drugi su, pak, pričali kako je Musej sin Antifema (ili Antiofema) i Helene.<ref name=suda>''[[Suda]]'', s.v. [http://www.stoa.org/sol-bin/search.pl?search_method=QUERY&login=guest&enlogin=guest&page_num=1&user_list=LIST&searchstr=mu%2C1294&field=adlerhw_gr&num_per_page=25&db=REAL {{grčki|Μουσαῖος (μ}} 1294)].</ref> Kod [[Aristotel]]a se navodi da je Musej imao suprugu po imenu Dejoka, dok [[Hermesijanakt]] u jednoj [[Elegija|elegiji]], koju citira [[Atenej]],<ref>[[Atenej]], ''[[Gozba sofista]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0008.tlg001.perseus-grc1:597d 597d].</ref> navodi da je Musej imao suprugu (ili ljubavnicu) po imenu Antiopa.{{sfn|Mason|1867|loc=s.v. Musaeus (2)}} Istovremeno, ''Suda'' navodi da mu je Eumolp zapravo bio sin.<ref name=suda/> Jedna od [[sholija]] uz [[Aristofan]]a spominje natpis koji se navodno nalazio na Musejevom grobu u [[Faleron]]u.{{sfn|Mason|1867|loc=s.v. Musaeus (2)}} Prema Diogenu Laertiju, [[epitaf]] je glasio: "Faleron krije dragog Eumolpovog sina, Museja, telo pokojnikovo, ispod ovog groba".<ref name=diog/> [[Pausanija (pisac)|Pausanija]] spominje predanje prema kojem je Muzej ({{grčki|Μουσεῖον}}) u [[Pirej]]u nosio to ime jer je tu pokopan Musej.<ref>[[Pausanija (pisac)|Pausanija]], ''Opis Helade'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:1.25.8 I, 25, 8].</ref>
[[Herodot]] kaže da je tokom [[Pizistrat]]ove vladavine u [[Atina (polis)|Atini]] pisac [[Onomakrit]] prikupio i uredio Musejeva proročanstva, ali je u njih ubacio i jedan falsifikat, koji je sam sastavio; taj je falsifikat kasnije otkrio [[Las iz Hermione]], pa je [[Hiparh (sin Pizistratov)|Hiparh]], sin Pizistratov, zato prognao Lasa iz Atine.<ref>[[Herodot]], ''[[Istorija (Herodot)|Istorija]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0016.tlg001.perseus-grc1:7.6 VII, 6].</ref>
Red 7:
Godine 450. pne. [[Grčka tragedija|grčki tragičar]] [[Euripid]] u svojoj tragediji ''[[Resos (drama)|Resos]]'' opisuje ga ovako: "Musej, sveti građanin, koji najviše od svih ljudi zna".<ref>[[Euripid]], ''[[Resos (drama)|Resos]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0006.tlg019.perseus-grc1:915-951 945–946].</ref> [[Platon]] 380. pne. u ''[[Ijon (Platon)|Ijonu]]'' kaže da pesnike inspirišu Orfej i Musej, ali da oni bolji pesnici crpu inspiraciju iz [[Homer]]a.<ref>[[Platon]], ''[[Ijon (Platon)|Ijon]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0059.tlg027.perseus-grc1:536b 536b].</ref> U ''[[Protagora (Platon)|Protagori]]'' Platon kaže da je Musej bio [[hijerofant]] i [[prorok]].<ref>[[Platon]], ''[[Protagora (Platon)|Protagora]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0059.tlg022.perseus-grc1:316d 316d].</ref> U Platonovoj ''[[Apologija (Platon)|Apologiji]]'' [[Sokrat]] kaže: "Ili da se ponovo sastane s Orfejem, Musejem, [[Hesiod]]om i [[Homer]]om ― koliko bi ko od vas dao za to? Ja, bar, hteo bih i više puta da umrem, ako je to istina".<ref>[[Platon]], '[[Apologija (Platon)|Apologiji]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0059.tlg002.perseus-grc1:41a 41a] (prev. [[Miloš N. Đurić]]).</ref> [[Helenistički judaizam|Helenistički jevrejski]] pisci poistovetili su Museja s [[Mojsije]]m i smatrali ga Orfejevim učiteljem.{{sfn|Graf|2003|loc=s.v. Musaeus (1)}}
Među delima koja su se u [[Antika|antici]] pripisivala Museju jesu ''Proročanstva'' ({{grčki|Χρησμοί}}), ''Uputstva'' ({{grčki|Ὑποθῆκαι}}, u 4.000 stihova, upućena Eumolpu), ''Himna Demetri'' (koja je još postojala u Pausanijino vreme), ''Teogonija'' ({{grčki|Θεογονία}}), ''Titanografija'' ({{grčki|Τιτανογραφία}}), ''Lopta'' ({{grčki|Σφαῖρα}}), ''Odrešenja'' ({{grčki|Παραλύσεις}}), ''Posvećenja'' (
== Reference==
| |||