Razlike između izmjena na stranici "Noam Chomsky"

Obrisano 6 bajtova ,  prije 9 godina
m/м
clean up using AWB
m/м (Robot: Include commonscat template)
m/м (clean up using AWB)
|color = #B0C4DE
|ime = Noam Chomsky
|image_namenaziv_slike = Noam__chomsky_cropped.jpg‎
|image_sizeširina_slike = 187x217
|rođenje = {{birth date and age|df=yes|1928|12|7}}<br />[[Philadelphia]], [[Pennsylvanija]]
|death =
|škola = [[lingvistika]], [[analitička filozofija|analitika]]
|interesovanja = [[Lingvistika]]{{·}} [[psihologija]]<br />[[filozofija jezika]]<br />[[filozofija uma]]<br /> [[politika]]{{·}} [[etika]]
|centralne idejecentralne_ideje = [[Generativna gramatika]], [[univerzalna gramatika]], [[transformacijska gramatika]], [[vlada i vezivanje]], [[teorija X-pravca]], [[Hijerarhija Chomskog]], [[beskontekstna gramatika]], [[principi i paramteri]], [[lingvistički minimalizam|minimalistički program]], [[uređaj za dobivanje jezika]], [[siromaštvo stimulusa]], [[Normalna forma Chomskog]], [[propagandni model]]<ref name="Letters to the Editor in ''Journal of Palestine Studies''">Kanan Makiya, Fouad Moughrabi, Adel Safty, Rex Brynen, [http://links.jstor.org/sici?sici=0377-919X(199422)23%3A4%3C196%3AL%3E2.0.CO%3B2-3 "Letters to the Editor" in ''Journal of Palestine Studies,''] ''Journal of Palestine Studies'' via [[JSTOR]] (Vol. 23, No. 4, Summer, 1994, pp. 196-200), accessed December 4, 2007. Relevant quotation: "On page 146 of my book, I clearly adopt ''the propaganda model developed by Noam Chomsky'' and Edward Herman..."</ref>
|uticaj od = [[Pāṇini]], [[Bertrand Russell]], [[John Dewey]], [[Mikhail Bakunin]], [[Karl Marx]], [[Wilhelm von Humboldt]], [[Adam Smith]], [[Rudolf Rocker]], [[Zellig Harris]], [[Immanuel Kant]], [[René Descartes]], [[George Orwell]], [[C. West Churchman]], [[W.V.O. Quine]], [[Alan Turing]].
|uticaj na = [[Colin McGinn]], [[Edward Said]], [[Steven Pinker]], [[John Burke]], [[Tanya Reinhart]], [[Daniel Everett]], [[Morris Halle]], [[Gilbert Harman]], [[Jerry Fodor]], [[Brian Eno]], [[Howard Lasnik]], [[Robert Fisk]], [[Neil Smith (lingvist)|Neil Smith]], [[Ray Jackendoff]], [[Norbert Hornstein]], [[Jean Bricmont]], [[Marc Hauser]], [[Norman Finkelstein]], [[Robert Lees (lingvist)|Robert Lees]], [[Mark Baker (lingvist)|Mark Baker]], [[Julian Boyd]], [[Bill Hicks]], [[Ray C. Dougherty]], [[Derek Bickerton]], [[Amy Goodman]], [[Michael Albert]].
Čomski posebno opisuje tenzije koje je lično doživeo sa irskim katolicima i antisemitama sredinom tridesetih godina 20. veka. On kaže:
 
{{citat|Ne volim da pričam o tome, ali sam odrastao sa utrobnim strahom od katolika. Znao sam da je taj strah bio iracionalan i prevazišao sam ga, ali to je jednostavno poticalo iz mog ličnog iskustva sa ulice.}}<ref> Brian Lamb [http://web.archive.org/web/20061206153325/http://www.booktv.org/indepth/index.asp?schedid=195&segid=3562 "Book TV: Interview with Noam Chomsky"], June 1, 2000 ''Book TV C-Span'' </ref>
 
Čomski pamti svoj prvi članak koji je napisao kada je imao deset godina o pretnjama širenja [[fašizam|fašizma]], praćenim padom [[Barselona|Barselone]] u [[Španski građanski rat|Španskom građanskom ratu]]. Od dvanaeste ili trinaeste godine on se potpunije poistovetio sa [[anarhizam|anarhističkom]] politikom.<ref> Harry Kreisler [http://globetrotter.berkeley.edu/people2/Chomsky/chomsky-con1.html "Conversations with History; Institute of International Studies, UC Berkeley: Interview with Noam Chomsky"], March 22, 2002 </ref>
 
Kada je završio Centralnu visoku školu u Filadelfiji (u 184. klasi), 1945., Čomski je započeo studije filozofije i lingvistike na Univerzitetu u Pensilvaniji učeći od filozofa [[Vest Čerčmen|Vesta Čerčmena]] (West Churchman) i [[Nelson Gudmen|Nelsona Gudmena]] (Nelson Goodman) i lingviste [[Zelig Heris|Zeliga Herisa]] (Zellig Harris). Herisove lekcije uključivale su i njegovo otkriće transformacija kao matematičke analize strukture jezika. Čomski je za vreme studija korigovao Herisove „Metode u strukturalnoj lingvistici“. Ovo učenje kasnije je reinterpretirao kao operacije preduzete za nastanak kontekstno slobodne gramatike (izvedene iz Postproduktivnih sistema). Herisovi politički pogledi bili su osnova za formiranje svih Čomskijevih.
Prvi put je objavio svoje apstraktne analize o jeziku 1955. godine u knjizi „Sintaksičke strukture“, njegovom možda najboljem delu u lingvistici. 1961. godine je bio imenovan kao profesor na Katedri za moderne jezike i lingvistiku (sada je to Katedra za lingvistiku i filozofiju). Čomski je u ovom periodu bio mnogo više angažovan u politici, postao je jedan od vodećih kritičara [[Vijetnamski rat|Vijetnamskog rata]], objavio je i esej povodom toga „Odgovornost intelektualaca“ 1967.<ref>[http://www.nybooks.com/articles/12172 New York Review of Books, Special Supplement, [[February 23]], [[1967]]]</ref> Od tada je postao najpoznatiji po svojim političkim gledištima, političkim govorima širom sveta i napisanim brojnim knjigama. Njegova dalekosežna kritika spoljne politike [[SAD]] napravila je od njega kontroverznu ličnost.
 
Čomski je u prošlosti primio smrtne pretnje zbog kritike spoljne politike SAD. Bio je na listi [[Teodor Kacinski|Teodora Kacinskog]] određen kao meta, pa je u periodu kada je Kacinski bio moćan, Čomski morao da proverava svu svoju poštu, jer je brinuo zbog mogućeg podmetanja eksploziva. Čomski tvrdi da ponekad dobija tajnu policijsku zaštitu kad je u dvorištu Instituta za Tehnologiju u Masačusetsu, iako se on sam ne slaže sa policijskom zaštitom.<ref> [http://www.cbc.ca/thehour/video.php?id=991 "The Cutting Edge of the Political Left"], [[March 13]], [[2006]] ''The Hour CBC'' </ref>
 
Uprkos svojoj kritičnosti, Čomski je nastavio i dalje da živi u SAD-u, zato što i dalje veruje da je to „najveća država na svetu“. Ovaj komentar je kasnije objasnio govoreći „Procenjivanje zemlje je besmisleno i ja nikad ne bih koristio takve reči, ali to je jedan od američkih uspeha, posebno na području slobodnog govora, što je postignuto posle viševekovne borbe, čemu se treba diviti“. Čomski je potvrdio ovu kritiku shvatajući to više kao vrlinu:
=== Hijerarhija Čomskog ===
Čomski je poznat po proučavanju raznih vrsta formalnih jezika koji mogu da sadrže ključ osobina ljudskog jezika. Njegova hijerarhija podela formalnih gramatika u vrste ili grupe sa sve više izraženom moći, svaka uspešna vrsta može da stvara široki skup formalnih jezika. Interesanto je to da je Čomski dokazivao da oblikovanje nekih aspekata ljudskog jezika zahteva složeniju formalnu gramatiku (kao ona što je odmerena njegovom hijerarhijom) za razliku od drugih oblikovanja. Na primer, regularni jezik je dovoljno moćan da oblikuje morfologiju engleskog jezika, ali nije dovoljno moćan da oblikuje njenu sintaksu. Kao dodatak toga da bude relevantan u lingvistici, hijerarhija Čomskog je postala bitna u računarstvu (posebno u konstrukciji kompilatora i teoriji automata). Njegovo najpoznatije delo iz fonologije je „Zvučni obrazac engleskog jezika“ kojeg je pisao sa Morisom Halom. Iako je bilo veoma uticajno u svoje vreme, delo je razmatrano kao staromodno, zastarelo (iako je nedavno ponovo štampano) i stoga Čomski nije više ništa izdavao u fonologiji.
 
 
<table border="0" cellspacing="0" cellpadding="0" style="border-collapse:collapse;border:none;">
* Veoma stroga kritika spoljašnje politike SAD. Posebno, izjavio je da oseća dvostruke standarde vlade SAD, koji rezultuju masovnim kršenjem [[ljudska prava|ljudskih prava]]. Čomski je dokazivao da dok SAD mogu propagiraju demokratiju i slobodu za sve, SAD ima istoriju promocije, potpomaganja i savezništva sa nedemokratskim i represivnim organizacijama i državama.
* On je dokazivao da masovni mediji u SAD široko služe kao deo propagande SAD vlade i korporacija, sa tri strane široko isprepletane kroz zajedničke interese. U poznatoj napomeni [[Volter Lipman|Volteru Lipmanu]], [[Edvard S. Herman]] i Čomski su rekli da američki mediji proizvode pristanak među publikom.
* Bio je protivnik globalnog rata SAD protiv [[droga|droge]], tvrdeći da njegov jezik obmanjuje i upućuje na „rat protiv određenih droga“. On se zalaže za obrazovanje i prevenciju u spornom pitanju, nasuprot vojne i policijske delatnosti.
{{citat|Unutrašnja politika SAD u pogledu droga ne ostvaruje svoje proklamovane ciljeve i njeni tvorci su vrlo svesni toga. Ako nije usmerena na smanjenje upotrebe supstanci, na šta je usmerena? Potpuno je jasno, iz savremenih zbivanja i istorijskih zapisa, da su te supstance bile kriminalizovane kada su povezane sa takozvanim opasnim klasama, tako da je kriminalizacija izvesnih supstanci tehnika društvene kontrole.}}<ref name=control>{{cite web
| last = Chomsky
| url = http://stopthedrugwar.org/chronicle-old/223/noamchomsky.shtml
| accessdate = 27. 07. 2007. }}</ref>
* Kritičan prema američkom [[kapitalizam|kapitalističkom]] sistemu i velikom biznisu, on opisuje sebe kao slobodnog socijalistu koji saoseća sa anarhosindikalizmom i veoma je kritičan po [[Vladimir Lenjin|lenjinističke]] grane [[socijalizam|socijalizma]]. On takođe veruje da vrednosti slobodnog socijaliste objašnjavaju nacionalno i moralno postojano proširivanje originalnih, nerekonstruisanih, klasičnih, liberalnih i radikalnih humanističkih ideja na industrijski kontekst. Posebno on veruje u visoko organizovano društvo zasnovano na demokratskoj kontroli zajednica i radnih mesta. On veruje da radikalne humanističke ideje njegovih dveju osnovnih moći, [[Bertrand Rasel|Bertranda Rasela]] i [[Džon Djui|Džona Djuija]], su bile ukorenjene u [[prosvetiteljstvo|prosvetiljstvu]] i klasičnom [[liberalizam|liberalizmu]] i zadržale njihovu osobinu revolucionara. On podržava poglede koji mogu biti sažeti kao antiratni, ali ne strogo pacifistički. On je značajno bio protiv [[Vijetnamski rat|Vijetnamskog rata]] i mnogih drugih ratova u svom životu. Međutim, ustanovio je da učešće SAD u [[Drugi svetski rat|Drugom svetskom ratu]] je verovatno bilo opravdano, sa rizikom da poželjan ishod bude kraj ili da spreči rat kroz raniju demokratiju. Posebno veruje da je bacanje nuklearne bombe na [[Hirošimu]] i [[Nagasaki]] bilo „među najužasnijim zločinima u istoriji“.<ref>[http://www.chomsky.info/debates/19670420.htm An Exchange on "The Responsibility of Intellectuals", Noam Chomsky debates with Fryar Calhoun, E. B. Murray, and Arthur Dorfman<!-- Bot generated title -->]</ref>
* Imao je široke pogleda na slobodu govora, posebno u masovnim medijima; protivio se [[cenzura|cenzuri]] i odbijao da preduzme zakonske korake protiv onih koji su ga možda oklevetali.
 
U proleće 1969 god. on je držao predavanja o Džonu Loku na Oksfordskom Univerzitetu; u januaru 1970. god. držao je memorijalna predavanja o Bertrandu Raselu na Kembridžskom Univerzitetu; 1972. god.u Nju Delhiju Memorijalno predavanje o Nehruu; 1977.god. predavanje o Hajzingu u Lajdenu; 1988.god. predavanje Maseja na Univerzitetu Toronta pod naslovom „Neophodna iluzija: smišljena kontrola u demokratskom društvu“; 1977 god. memorijalno predavanje Dejvija u Kejp Taunu, o akademskoj slobodi, pored mnogih drugih.
Noam Čomski je primio mnoge počasne diplome od najprestižnijh univerziteta širom sveta. Član je mnogih profesionalnih i naučnih društava u SAD-u i u drugim zemljama. Čomski je izglasan za vodećeg živog javnog intelektualca u 2005. god. globalnom glasanju intelektualaca kojem je upravljao britanski magazin „Prospekt“. On je reagovao, govoreći „Ne obraćam mnogo pažnje na glasanja“. Na listi koju je sastavio magazin „Novi politički lider“ 2006. Čomski je izglasan kao sedmi na listi „Heroja našeg vremena“.
 
 
== Njegov rad ==
 
{{Lifetime|1928| |Chomsky, Noam}}
{{Link FA|bg}}
{{Link FA|fr}}
{{Link FA|he}}
{{Link FA|pt}}
 
[[rue:Ноам Чомскі]]
{{commonscat|Noam Chomsky}}
 
[[Kategorija:Četveroslovnik-N|OAM, Chomsky]]
 
{{Link FA|bg}}
{{Link FA|fr}}
{{Link FA|he}}
{{Link FA|pt}}
[[an:Noam Chomsky]]
[[ar:نعوم تشومسكي]]
[[ro:Noam Chomsky]]
[[ru:Хомский, Ноам]]
[[rue:Ноам Чомскі]]
[[sc:Noam Chomsky]]
[[simple:Noam Chomsky]]