Paul McCartney – razlika između verzija

Njegova kompanija “MPL Communications” poseduje autorska prava na više od 3000 pesama uključujući sve pesme [[Buddy Holly|Buddy Holly-a.]]

Pol Makartni je i borac za prava životinja, a promoviše i vegetarijanstvo i muzičko obrazovanje. Aktivan je u kampanjama protiv nagaznih mina, lova na foke i za iskorenjivanje siromaštva u zemljama trećeg sveta.

 

== Rane godine 1942-1957 ==

Pol Makartni je rođen 18.06.1942.g. u Liverpulu, Engleska. Njegova majka Meri je radila kao medicinska sestra, a otac Džejms (Džim) bio je trubač i pijanista koji je ohrabrivao Pola i njegovog mlađeg brata Majkla da se bave muzikom. Za vreme školovanja Pol upoznaje Džordža Harisona. Kada je imao 14 godina 31.10.1956.g. umire majka Meri nakon operacije [[Masterektomija|masterektomije]]. Rani gubitak majke kasnije ga je povezao sa Džonom Lenonom čija majka Julia je umrla kada je on imao 17g. Nakon smrti majke otac Džim poklonio je sinu trubu koju je on kasnije, zbog sve popularnije “skiffle” muzike, trampio za akustičnu gitaru “Framus Zenith”. Pošto je svirao levom rukom u početku mu je bilo veoma teško da je koristi. Međutim ubrzo je video reklamni poster sa koncerta Slim Whitman-a koji je takođe svirao levom rukom sa gitarom položenom u suprotnom položaju od onog koji koriste dešnjaci. Na toj gitari komponovao je svoju prvu pesmu “I lost my little girl”. Kasnije je na nagovor oca išao na časove gitare ali ih je ubrzo napustio jer je dao prednost učenju “na uvo”.

 

 

Petnaestogodišnji Pol Makartni sreće Džona Lenona i The Quarrymen na svečanosti Woolton 06.07.1957.g. Na početku prijateljstva Lenonova tetka Mimi nije odobravala njihovo druženje jer je, kako je govorila, Pol bio iz radničke klase i zvala ga je „Džonov mali prijatelj“. Polov otac je govorio da će ga Lenon uvući „u nevolju“ iako je kasnije dozvolio da grupa The Quarrymen održava probe u njihovoj kući. Pol Makartni je stvorio blizak stvaralački odnos sa Lenonom i njih dvojica su sarađivali u stvaranju mnogih pesama. Ubrzo je nagovorio Lenona da dopusti Džordžu Harisonu da se pridruži bendu iako se ovaj protivio smatrajući ga premladim. Harison postaje glavni gitarista a pratio ga je Lenonov drug iz umetničke škole [[Stuart Sutcliffe|Stjuart Satklif (Stuart Sutcliffe)]] kao basista. Do maja 1960.g. oni su isprobali nekoliko novih imena za svoj bend uključujući i “The Silver Beetles” svirajući po [[Škotska|Škotskoj]] sa tim imenom. Konačno su promenili ime u “The Beatles” spremajući se za nastupe u [[Hamburg]]u.

 

 

Od maja 1960 menadžer Bitlsa je bio Allan Williams koji im je obezbedio nastupe u Indra klubu Brune Košmidera (Bruno Koschmider) u Hamburgu. Polov otac je bio nevoljan da pusti svog mladog sina u Hamburg ali kada mu je Pol objasnio da će zarađivati 2,10 funti po danu složio se jer je to bilo više od onoga što je on zarađivao. Bitlsi su prvo svirali u Indra klubu spavajući u “prljavim” sobama u bioskopu “Bambi”, a zatim su po zatvaranju ovog kluba svirali u većem Kaiserkeller klubu. U oktobru 1960. prešli su u “Top ten club” Petera Ekhorna (Peter Eckhorn). Kada su se Pol Makartni i bubnjar [[Pete Best|Pit Best (Pete Best)]] vratili u “Bambi kino” kako bi uzeli svoje stvari našli su ih u potpunom neredu. Među stvarima našli su i kondom kojeg su nakačili za ekser na zidu i zapalili ga. Iako nije bilo veće štete Košmider ih je prijavio pa su Pol i Pit proveli tri sata u zatvoru a zatim su bili proterani iz Nemačke kao i Harison zbog godina starosti ispod zakonskog minimuma za rad. Takođe, Lenonova dozvola za rad ukinuta je nekoliko dana kasnije pa se i on vozom vratio u Englesku. Grupa se ponovo ujedinila u decembru 1960. a 21.03.1961. svirali su svoj prvi od mnogih koncerata u “Cavern club”-u u Liverpulu. Pol Makartni je uvideo da druge grupe u Liverpulu takođe sviraju obrade kao i oni što ga je nagnalo da sa Lenonom napiše više originalnog materijala. U aprilu 1961. ponovo se vraćaju u Hamburg gde snimaju “My Bonnie” sa Tony Sheridan-om. Stjuart Satklif napušta bend kada mu je istekao ugovor pa Pol Makartni nevoljno preuzima bas.

Pol Makartni je bio prvi član koji je bio uključen u projekte van grupe kada je komponovao muziku za film „The Family way“ 1966g.

Makartni je kasnije pokušao da ubedi Lenona i Harisona da se vrate na pozornicu, odnosno, kako je rekao „da se vrate svojim korenima“, na šta je Lenon odgovorio „Mislim da si ti lud“. Iako je Lenon napustio grupu u septembru 1969.g. a Harison i Star su u više navrata napuštali grupu, Pol Makartni je bio taj koji je objavio raspad Bitlsa 10.04.1970. – jednu nedelju pre objavljivanja svog prvog solo albuma „McCartney“.

 

== 1970-e ==

 

Pol Makartni u aprilu 1970. izdaje prvi solo album. Insistirao je na tome da njegova žena Linda bude uključena u njegovu muzičku karijeru kako nebi bili razdvojeni tokom turneja. Drugi album „Ram“ izdat 1971.g. potpisuju i Pol i Linda. Avgusta te godine Pol osniva grupu Wings sa gitaristom Denny Laine-om i bubnjarem Denny Seiwell-om. Ubrzo izdaju album „Wild life“. Njihov najhvaljeniji album bio je „Band on the run“ iz 1973.g. koji je osvojio dve [[Grammy nagrada|Grammy nagrade]]. 1977.g. grupa izdaje singl „Mull of kintyre“ koji se zadržao na prvom mestu top liste u Velikoj Britaniji devet nedelja i oborio je sve rekorde po prodaji. Na božić 1979. Pol izdaje svoj solo singl „Wonderful Christmastime“. Iako je njegov odnos sa Lenonom bio problematičan, tokom ’70. njih dvojica su se pomirila i često su se čuli telefonom.

 

== Solo karijera ==

 

1980. Makartni objavljuje album „McCartney II“ na kojem svira sve instrumente. Singl „Coming up“ dostiže drugo mesto u UK i prvo u Americi. Sledeći album izdat 1982. „Tug of War“ ujedinjuje ga sa Ringo Starom. Album dostiže prvo mesto na obe strane Atlantika kao i glavni singl „Eboni & Ivory” – duet sa [[Stevie Wonder|Stivi Vonderom (Stevie Wonder)]]. Slede dva uspešna dueta sa [[Michael Jackson|Majkl Džeksonom (Michael Jackson)]]: The girl is mine – sa Džeksonovog albuma “Thriller” i Say, say, say – sa Makartnijevog albuma iz 1983.g. “Pipes of peace”. 1984.g. Pol je napisao muziku i glumio u filmu “Give my regards to broad street”. Iako film nije dobro prošao kod publike i kritike muzika je bila veoma zapažena a posebno hit “No more lonely nights”.

1985. Makartni je bio učesnik velikog [[Live Aid|“Live Aid”]] koncerta u Londonu gde je izveo pesmu “Let it be” ali je njegov nastup bio ometen tehničkim poteškoćama. Krajem 1989.g. započeo je svoju prvu koncertnu turneju posle ubistva Lenona.

2000.g. Pol izdaje “A Garland for Linda” horski album sa kompozicijama osam savremenih kompozitora u počast preminuloj supruzi Lindi. Muziku je izvodila “The joyfull company of singers” u želji da skupi sredstva za pomoć pacijentima obolelima od raka.

14.06.2008.g. Pol Makartni održao je veliki besplatni koncert u [[Kijev]]u, [[Ukrajina]]. Na glavnom trgu po lošem vremenu skupilo se 350.000 ljudi na najvećem koncertu u istoriji Ukrajine.

 

 

Pol Makartni se u martu 1969.g. oženio američkom fotografkinjom [[Linda Eastman|Lindom Istman (Linda Eastman)]] koja je 1998.g. preminula od raka dojke. Pol je usvojio njenu ćerku iz prvog braka Heather (koja se sada bavi grnčarstvom). Sa Lindom ima još troje dece: ćerke Mary koja je sada fotografkinja i Stella – sve uspešnija modna kreatorka i sina James-a koji je muzičar. Trenutno ima šest unuka.