John Wycliffe – razlika između verzija

[[Papa]] [[Urban V.]] je [[1365]]. tražio da [[Engleska]] plati feudalni danak, koji je obećao kralj [[John od Engleske|Jovan bez Zemlje]]. Engleska nije plaćala 33 godine, još od kralja [[EdvardEdward III. od Engleske|EdvardaEdwarda III]]. Trajao je [[Stogodišnji rat]]. [[Engleski parlament]] je odbio da plaća danak i naglasili su da ni kralj ni bilo ko drugi nema prava da Englesku potčinjava stranoj sili. Tada se papstvo dosta povezivalo sa Francuskom. Džon Viklif je istupio kao teološki savetnik i bio je protiv plaćanja danka papama. Na taj način Viklif je ušao u politiku 1365-1366. Dokazao je u parlamentu da je papino prisvajanje autoriteta nad svetovnim vladarima u suprotnosti i sa razumom i sa Biblijom. Osnovna ideja Viklifove argumentacije bila je služba kao osnov vlasti i osnovu prava. Pošto papa nije obavljao ništa u korist Engleske, nego je služio [[Francuska|Francuskoj]], kao neprijatelju Engleske, nije ni zaslužio da išta dobije.

Viklif je smatrao da je dobrodošla sekularizacija crkvenih dobara u Engleskoj. U svom radu -{Summa theologiae}- napadao je vladavinu klera. Smatrao je da je kralj iznad pape, a da je sakupljanje novca i prodaja oprošatanja grehova predstavljaju simoniju. U svom drugom radu -{De civili dominio}- napadao je [[Avignon|Avinjonski]] sistem sa komisijama i prinudnim sakupljanjem novca. Smatrao je da ako [[sveštenstvo|kler]] zloupotrebu crkvena dobra da ona trebaju da se oduzmu. Viklif je formulisao 18 teza, u kojima se suprostavljao metodama, kojima je crkva vladala i prikupljala novac. Viklif je svoje teze iznio [[1376]]. pred studente u Oksfordu. Naročito je vodio borbu protiv [[opraštanja greha]] ([[Oprost|indulgencija]] ). Papa je dao pravo određenim fratrima da prodaju oproste za novac. Smatrao je da se opraštanje greha ne može kupiti za novac, nego da se opraštanje treba tražiti od Boga.

Smatrao je da crkva treba da bude siromašna, kao u vreme prvih apostola. Džona Viklifa je podržavao [[DžonJohn Gantod Genta]], koji je imao nameru da se domogne crkvenih poseda. Viklif je odmah dobio žestoke protivnike, monahe, koji su imali najveće posede. Viklifove teorije su postale opasne za crkvu. Avinjonska kurija je prozivala Oksford i Londonsku biskupiju zbog toga što su dopustili Viklifu da širi ideje protiv crkve. Londonski biskup je [[1377]]. pozvao Viklifa da objasni svoje ideje.

Papa [[Grgur XI]] je okončao period [[Avinjonsko papstvo|Avinjonskog papstva]] i preselio se iz [[Avignon|Avinjona]] u [[Rim]] i te iste godine poslao je u Englesku u maju [[1377]]. pisma protiv Viklifa. Pozvao je kralja i više sveštenstvo da poduzmu mere protiv Viklifa. Međutim tada je u junu [[1377]]. umro engleski kralj [[EdvardEdward III. od Engleske|Edward III]]. Njegov naslednik je bio još dečak [[RičardRichard II od Engleske|Richard II]]. Engleskom je faktički vladao kraljev ujak Džon[[John Gantod Genta]], koji je štitio Viklifa. Kao rezultat te nove situacije papina bula nije objavljena sve do decembra. Engleski parlament se sastao u oktobru i zauzeli su oštar stav protiv kurije.

Viklif je leta [[1381]]. formulisao doktrinu u 12 kratkih rečenica i obavezao je svoje sledbenike da to propovedaju. Kancelar univerziteta u Oksfordu je to učenje proglasio jeretičkim. Viklif se tada žalio kralju. U to vreme došlo je do seljačkog ustanka [[1381]]. Iako Viklif nije podržao [[Seljački ustanak Vota Tajlera]] njega su krivili i za seljačku bunu. Pobunjenici su najviše mrzili Viklifova zaštitnika DžonaJohna Gantaod Genta. Viklifov stari neprijatelj Vilijam Kurtnej postao je nadbiskup od Kanterberija i sazvao je [[1382]]. skup plemića na sinod. Tokom skupa došlo je do zemljotresa, pa su uplašeni učesnici nameravali da prekinu skup, ali nadbiskup je to tumačio kao pozitivan znak. Od 24 različita stava koja je Viklif iznosio deset stavova su proglasili [[hereza|jeretičkim]] i zabranili su da se ti stavovi iznose bilo na propovedima bilo u akademskim raspravama. Zaprećeno je kaznom onima, koji bi se oglušili na to. Predlog su poslali parlamentu na usvajanje, ali donji dom paralamenta je odbio. Kralj je izdao dekret, koji je omogućavao hapšenje onih koji bi iznosili takva jeretička učenja.