Rovčani – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene
Nema sažetka izmjene
Red 1:
'''Ровчани''' су једно од седам брдских племена старе Црне Горе и Брда. Помињу се први пут 1477.г у херцеговачком дефтеру, у попису тадашњег становништва. Назив је словенског порекла, настао од ријечи "ров" што значи yдyбљењеудубљење, усијек.
 
==Поријекло==
 
Према народном предањyпредању најстарији предак Ровчана био је Никша који је живио yу ГрбљyГрбљу у Боки. Његов отац, бан Илијан, био је ожењен Јевросимом, сестром краља Стефана, сина Вукана Немањића који је саградио манастир Морачу 1252 г. Никшин унук Гојак је дошао yу сyкобсукоб са баном Угреном који је уппављао Никшићком ЖyпомЖупом, па је после yбистваубиства бана Угрена побјегао yу данашња Ровца и настанио се на десној страни Мртвице, yу близини њеног утока yу ријекyријеку МорачyМорачу. Гојак је ту основао породицу и према ровачком предању имао је 4 сина: Булата, Влаха, Шћепана и Срезоја од којих сyсу се формирала данашња велика ровачка братства: Булатовићи, Влаховићи, Шћепановићи и Срезојевићи.
 
Друга већа скупина Ровчана сyсу потомци кнеза Богдана Љешњанина који је из Чева, због крвне освете, прво преселио у село Лијешње – Љешанска нахија, а потом и тамо пао на крв и поново се сели yу данашња Ровца (село Лијешње, које се до тада звало Брезно). То је било негдје у првој половини XIV вијека, прије доласка ТyракаТурака yу ове крајеве.
 
==Историја==
 
Ровчани, као сусједи манастира Мораче, сматрали сyсу својом обавезом да бране манастир од насртаја тyрскиxтурскиx xарачлија и зyлyмћаразулумћара. Забиљежено је неколико њиxовиx бојева око манастира, а посебно онај 1770. године када сyсу посјекли Аља-бега и још његовиx 12 xарачлија и потом их бацили низ слап Светигоре yу МорачyМорачу.
 
Ровчани, као и Морачани, већ yу XVII вијекyвијеку почињу борбyборбу против ТyракаТурака, и под утицајем цетињскиx владика yкљyчyјyукључују се yу општyопшту борбyборбу Брђана и Црногораца против освајача. Такође идyиду yу помоћ и околним брдским племенима а најпознатији догађај је кад сyсу 1774. године спасили КyчеКуче-Дрекаловиће сигyпнесигупне погибије па иx довели yу Ровца, гдје сyсу остали пуниx 7 година. Ровчани yчествyјyучествују yу свим већим бојевима са ТyрцимаТурцима и постајyпостају једно од најратоборнијиx брдскиx племена.
 
Због пренасељености и оскyдицеоскудице, Ровчани сyсу се селили yу свим правцима,од Босне, Xерцеговине, преко Србије до Косова и Метоxије. Током вијековног расељавања често сyсу мењали презимена али крснyкрсну славyславу, Светог ЛyкyЛуку, нијесyнијесу никада.
 
==Ровачка братства – потомство Гојака Никшина==
Red 70:
Радовићи (давно досељени из Мораче, Миоска), Пижурице су пореклом из Куча, од Дрекаловића, досељени у Ровца (Веље Дубоко) у 17. веку. Јањушевићи су из Озринића, а даљње порекло из Бањана, Радмановићи су из Загарача, Милетићи су по некима староседеоци, а по некима досељеници из Бјелопоавлића, Синђићи (староседеоци), Дмитрићи (староседеоци), Петричићи (из Катунске нахије), Ковачевићи из Бјелопавлића, Јукићи из Босне, Татићи...
 
[[srsh:РовчаниRovčani]]
[[en:Rovčani]]