Stevan Dedijer – razlika između verzija

{{Kutijica_sa_biografijom |

ime_predmeta = Stevan Dedijer |

tekst_uz_sliku = |

datum_rođenja = [[25. jun]] [[1911]]. |

Od [[1924]]. do [[1929]]. godine pohađao je Internacionalni koledž „Monte Mario“ u [[Rim]]u. Godine [[1929]]. otišao je u [[SAD|Ameriku]] gde je završio [[Taft School]] u [[Watertown, Connecticut]] [[1930]]. Diplomirao je fiziku na [[Univerzitet Prinston|Univerzitetu u Prinstonu]] [[1934]]. godine. Stevan je radio kao novinar u [[Pittsburgh]]u i [[New York]]u. U narednim godinama otkriva [[marksizam]], a [[1936]]. postaje član tada ilegalne Komunističke partije, zbog čega je mesec dana proveo u američkom zatvoru. Krajem [[1937]]. pomaže [[Mustafa Golubić|Mustafi Golubiću]], koga je tražio [[FBI]], da napusti [[SAD]].<ref name="III deo">[http://www.bhdani.com/arhiva/140/t404a.htm Intervju Stevan Dedijer, svjedok 20. stoljeća III deo]</ref>

 

 

Kada je počeo [[Drugi svetski rat]], Stevan je pozvan u američku obaveštajnu službu (OSS). Bilo je planirano njegovo prebacivanje u [[Jugoslavija|Jugoslaviju]], u štab [[Draža Mihailović|Draže Mihailovića]], ali nakon što je izjavio: "ako me pošalju Draži, ubit ću ga", izbačen je iz obaveštajne službe.<ref name="II deo"/> Kasnije je kao [[padobranac]] prebačen u [[101. američka vazduhoplovna divizija|101. američku vazduhoplovnu diviziju]], u kojoj je bio jedan od najboljih redova. Bio je u ličnom obezbeđenju američkog generala [[Maxwell D. Taylor|Maxwella D. Taylora]]. Učestvovao je u savezničkom [[iskrcavanje u Normandiji|iskrcavanju u Normandiji]], juna [[1944]]. godine i u poslednjoj [[Hitler]]ovoj ofanzivi na Rajni. Na njegov zahtev, sam [[Dvajt Ajzenhauer]] mu je dozvolio da se početkom [[1945]]. godine prebaci u [[JNA|Jugoslovensku armiju]]. Sleteo je u Beograd, februara 1945.<ref name="II deo"/>

{{citat|[[Tito]] nikad nije shvatio šta razvija zemlju, stimulisati mlade talente da izmišljaju nove stvari, jer svi su narodi isto obdareni, nema nekih obdarenijih. Ali, daj mu skolu, stimuliši ga, kaži djetetu da izmišlja... To sam ja pokušao Titu da dokažem, ništa nije razumio.<ref name="III deo"/>}}

 

 

Neko vreme nije mogao da napusti zemlju, jer je odbijan za pasoš. Nakon što je [[Niels Bohr]] došao u [[Zagreb]] da ga izvuče, [[1961]]. godine Stevan je napustio [[FNRJ]] i otišao u [[Švedska|Švedsku]]. Zalagao se za aktivno učešće vlade u razvitku nauke, gajenju kadrova i ulaganju u inovacije. Na Lund univerzitetu je formirao, prvu u svetu, katedru za obaveštajnu delatnost u društvu i privredi. [[1972]]. godine je osnovao istraživački institut na švedskom Lund University, kojim je počeo njenog pionirski rad u oblasti [[Business Intelligence]]-a, u kojoj je objavio više od 250 akademskih radova.<ref>[http://www.guardian.co.uk/news/2004/sep/01/guardianobituaries.obituaries Stevan Dedijer]</ref> Od [[1973]]. nadalje se bavio izučavanjem kolektivne pameti organizacija, preduzeća i država.<ref name="republika"/> Na Univerzitetu u Lundu je zbog svog rada stekao počasni doktorat.