Mikenska Grčka – razlika između verzija

'''Mikenska Grčka''', poslednja faza [[Bronzano doba|Bronzanog doba]] u [[antička Grčka|antičkoj Grčkoj]], je istorijski period [[Homer]]ovih epova i mnoge druge [[Grčka mitologija|grčke mitologije]]. Mikenski period je dobio svoje ime po arheološkom nalazištu [[Mikena]] u severoistočnoj [[Argolida|Argolidi]], na [[Peloponez]]u. [[Atina]], [[Pilos]], [[Teba]] i [[Tirin]] su takođe značajni mikenski gradovi.

 

 

Mikenci su bili narod sa kopna Grčke. Njihov najveći i glavni grad zvao se [[Mikena]]. Mikenci su bili znatno manje civilizovaniji od [[Minojci|Minojaca]], međutim minojska kultura preneta je na kopno i tamo unapređena. Iz minojske kulture nastala je mikenska. Mikenci su gradili velike palate, sahranjivali mrtve u grobnice od kamena, preuzeli su pismo od Minojaca i smanjili broj slova na 90.