Hebrejski kalendar – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m [r2.6.5] robot Mijenja: ceb:Kalendaryong Ebreo |
m ispravke |
||
Red 56:
Prema [[Knjiga izlaska|Knjizi izlaska]] (Egzodus), prva zapovest koju je jevrejski narod dobio kao nacija, bilo je da odrede mladi Mesec/novi mesec: Izl. 12:2 tvrdi: "Ovaj mesec biće za vas prvi mesec, biće za vas prvi mesec u godini". Ponavljanje zakona 16:1 pominje konkretan mesec: "Drži mesec klasja i svetkuj Pashu u slavu Gospoda, jer te je meseca klasja Gospod, Bog tvoj, izveo iz Egipta, noću".
Tokom Vavilonskog ropstva, koje je počelo [[586. pne.]], Židovi su prihvatili [[Babilon|vavilonska]] imena za mesece, koji su još u upotrebi. [[Babilonski kalendar]] je takođe bio lunisolarni kalendar, poreklom iz starog [[Sumer]]a.
Hebrejska imena meseci i romanizovana transliteracija se može donekle razlikovati, kao što važi za כסלו / Kislev ili חשוון / ''Mar''heshvan: ovde navedene hebrejske reči su one koje se često mogu videti, npr. u novinama. Nazivi iz ovog kalendara se mogu sresti i u [[arapska imena kalendarskih meseci|arapskim]] i [[turski kalendar|turskim]] nazivima za neke mesece gregorijanskog kalendara.
Red 130:
Hebrejski kalendar [[kalendarska era|odbrojava godine]] u obliku ''[[anno mundi]]'' ("u godini sveta"), skraćeno AM. Zanimljivo da "godina 1." ''nije'' [[Postanje]], već oko jednu godinu pre Postanja. Zbog ovoga se mladi Mesec prvog meseca (Tišri) te godine zove ''molad tohu'' ("[srednji] mladi Mesec haosa" ili "ničega").
[[Epoha]] (referentni datum/nadnevak) hebrejskog kalendara, 1.Tišri 1. AM odgovara ponedeljku, 7. oktobra/listopada [[3761. pne.]] po [[proleptički julijanski kalendar|proleptičkom julijanskom kalendaru]] (ekvivalentni tabularni datum, sa istim periodom obdanice), što je oko godinu dana ''pre'' tradicionalnog jevrejskog [[datiranje postanja|dana Postanja]] 25. Elul 1. AM na osnovu ''[[Seder Olam Rabbah]]'' rabina [[Yossi ben Halafta]]-e, mudraca iz 2. stoleća n.e.<ref>Manjina postavlja Postanje na 25. Adar AM 1, šest meseci ranije ili šest meseci posle moderne epohe.</ref>
Tako, broj hebrejske godine dobijamo ako dodamo 3760 pre Roš Ašane ili 3761 posle nje, u julijanskoj ili gregorijanskoj godini, na broj iste godine, posle 1. n.e. Za ranije godine može biti neslaganja (zbog "[[Nedostajuće godine (hebrejski kalendar)|Nedostajućih godina]]").
Red 148:
=== Osmatrački principi ===
[[Datoteka:To the trumpeting place.jpg|right|thumb|200px|Kamen (2,43 × 1 m) sa [[hebrejski jezik|hebrejskim]] natpisom "Trubačkom mestu", za koji se veruje da je bio deo Drugog hrama.]]
U vreme [[drugi hram|Drugog hrama]] (oko 518. pne. - [[70]] n.e.), hebrejski kalendar je funkcionisao na osmatračkoj bazi. O početku svakog lunarnog meseca se odlučivalo na osnovu svedočenja dva očevica pred [[Sinedrion]]om (''Sanhedrin''), da su o zalasku Sunca videli srp mladog Meseca. Patrijarh [[Gamaliel II]] (oko 100.) bi zatražio od svedoka da iz zbirke crteža, koji su prikazivali srp u raznim orijentacijama, od kojih su samo neke bile moguće u nekom mesecu, da izabere izgled opaženog meseca. Navodno su ova osmatranja bila poređena sa Sanedrinovim proračunima, pa ako je od proteklog mladog Meseca prošlo 30 dana, svedocima se odmah poverovalo.
Navodno je početak svakog hebrejskog meseca bio oglašavan naseljima Izraela i dalje, vatrama paljenim na planinama, ali su kasnije slani glasnici, nakon što su Samaritanci i Betusijanci počeli paliti lažne vatre. Nemogućnost glasnika da stignu do svih zajednica van Izraela pre Vrlo Svetih dana (Sukota i Pashe, koji su 15. dana u svojim mesecima), navelo je udaljenije zajednice da festivale koji se pominju u Svetom pismu slave dva dana umesto jedan, usled neizvesnosti da li je prethodni mesec trajao 29 ili 30 dana.
| |||