Razlike između izmjena na stranici "Atomizam"

Dodano 1.318 bajtova ,  prije 12 godina
 
===Atomi i etika===
 
[[Epikur]] (341-270. st. e.) može se smatrati nastavljačem demokritovskog atomizma. Premda uveren u postojanje atoma i praznog prostora, on nije bio toliko siguran u to da možemo adekvatno objasniti pojedinačne prirodne pojave kao što su [[zemljotres]], [[munja]], [[Kometa|komete]], [[Mesečeve mene]]. Od Epikurovih dela sačuvani su samo fragmenti, a oni ukazuju na njegovo nastojanje da se atomistička teorija primeni na [[Etika|etiku]], u tom smislu da se ljudi podstaknu da preuzmu odgovornost za sebe same i za svoju vlastitu sreću – s obzirom na to da nema [[bog]]ova i drugih natprirodnih bića koji bi im mogli pomoći. Odbacujući besmrtnost, Epikur se nadao da će čoveka osloboditi straha od smrti – jer zašto bismo se plašili smrti kad je ona samo rastavljanje atoma, nakon čega nestaje svaka svest i osećaj, kada nema nikakvog strašnog suda i kada nikakva kazna ne čeka čoveka na onom svetu. "Smrt nas se ništa ne tiče, jer ono što se raspalo, ne oseća, a ono što ne oseća, ne tiče nas se" ([[Diogen Laertije|Diog. Laert.]] X, 139). Oko tri stotine godina kasnije [[Lukrecije]] će u svojoj epskoj pesmi ''O prirodi'' prikazati Epikura kao junaka koji je slomio strašnu [[Religija|religiju]] poučavajući ljude o atomima, o tome šta je po atomima moguće a šta nemoguće.
 
===Napuštanje atomizma===