Atomizam – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 8:
Izvedenice iz reči "[[atom]]" mogu se upotrebljavati u dva različita konteksta: u smislu atoma kojima se bave [[prirodne nauke]] i u smislu filozofske misli. Termin "atomizam" tradicionalno je vezan za područje [[Filozofija|filozofije]], odnosno za one filozofske pravce koji su tvrdili da su ceo [[kosmos]] i sve u njemu sastavljeni od sićušnih čestica koje nemaju fizičkih delova, ne mogu se razdeliti i koje su ili zanemarljive veličine (veličine tačke) ili uopšte nemaju veličinu. Atomi koji, prema ovim teorijama, ipak poseduju makar tu neznatnu veličinu – nazivaju se [[demokrit]]ovskim atomima, i to su atomi kojima se bavila [[antička filozofija]]. [[Indija|Indijski]] [[Budizam|budistički]] mislioci, kao što su [[Dharmakirti]] i drugi, takođe su doprineli razvitku atomističkih teorija koje operišu momentalnim (trenutnim) atomima, koji se na momente pojavljuju u [[Egzistencija|egzistenciji]] i iz nje nestaju. Tradicija atomizma dovela je do stanovišta da postoje samo atomi, a da objekti sastavljeni od delova (ljudska tela, [[Oblak|oblaci]], [[Planeta|planete]] itd.) ne postoje. O ovoj posledici atomističke teorije raspravljali su atomisti, među ostalima [[Demokrit]], [[Thomas Hobbes]], a možda čak i [[Immanuel Kant]] (postoji sporenje oko toga da li je Kant bio atomista ili ne). Takvo krajnje stanovište atomizma ubraja se u [[mereološki nihilizam]] ili [[metafizički nihilizam]]. U [[Savremena filozofija|savremenoj filozofiji]] ovo krajnje atomističko stanovište više nema onoliko pristalica koliko ih je imao ranije, jer mnogi savremeni filozofi nisu spremni na to da zastupaju stanovište da postoje samo atomi, a da nema stvari kao što su drveće itd. Ipak, atomističke teorije bliske demokritovskoj i [[epikur]]ovskoj (o tome da atomi učestvuju u gradnji drugih objekata) još uvek su prisutne u savremenoj filozofiji, na primer [[teorija o jednostavnim]].
Ukoliko se, prema atomizmu, sve može razložiti na najmanje čestice koje se dalje ne mogu deliti, onda se atomizam može analogno primeniti i na [[društvo]] ili [[Logika|logiku]]. U tom smislu, terminom "[[socijalni atomizam]]" definiše se ono stanovište koje kaže da pravi predmet analize nisu društvene ustanove ili skupne vrednosti, nego pojedinci, s obzirom na to da se sve karakteristike ustanova i vrednosti proističu upravo iz pojedinca. Slično tome, [[Bertrand Russell]] razvio je [[logički atomizam]] u nastojanju da identifikuje "atome mišljenja", odnosno delove misli koji se ne mogu razdeliti na manje delove misli.
Pored [[Materija|materije]], postavljena su i pitanja o beskonačnoj deljivosti [[prostor]]a i [[vreme]]na. U njihovom modernom opisu, datom prema [[Teorija skupova|teoriji skupova]], i prostor i vreme su beskonačno deljivi [[kontinuum]]i, u tom smislu što će se između bilo koje dve tačke u prostoru uvek nalaziti još jedna tačka u prostoru. Međutim, neki savremeni teoretičari smatraju da čak i prostor i vreme, ili [[prostorvreme]] mogu biti konačni u smislu [[Diskretna matematika|diskretne matematike]]. Zanimljivo je da je još [[Zenon iz Eleje]] tvrdio da bi u slučaju beskonačne deljivosti prostora [[kretanje]] bilo nemoguće (premda, doduše, ako bi se vreme uzelo kao konačno). Vidi [[Planckovo vreme]] i [[Planckova dužina]] za više detalja o ovim idejama.
Novi razvitak [[Antika|antičke]] zagonetke o [[Beskonačna deljivost|deljivosti materije]] podstaknut je otkrićem [[Kvantna mehanika|kvantne mehanike]]. Do tada se nije pravila nikakva razlika između deljena materijalne stvari i njenog "rezanja" na manje delove, pa se grčka reč ἄτομος često shvatala i u smislu onoga što se ne može podeliti i u smislu onoga što se ne može razrezati. Premda danas znamo da je atom zapravo deljiv, on se ne može "rezati": ne postoji takva [[Deljivost skupa|deljivost]] prostora čiji bi delovi odgovarali delovima atoma.
==Antički atomizam==
| |||