Razlike između izmjena na stranici "Gorgija"

Dodana 104 bajta ,  prije 15 godina
m
==O nebitku==
 
Za [[Antička filozofija|antičku filozofiju]] je najznačajnije Gorgijino delo ''O nebitku ili o prirodi'' (Περὶ τοῦ μὴ ὄντος ἢ περὶ φύσεως), koje je danas izgubljeno, ali čije se glavne postavke mogu razlučiti iz dela [[Sekst Empirik|Seksta Empirika]] i pseudoaristotelovskog spisa o''O [[Melis sa Samosa|Melisu]], [[Ksenofan]]u i Gorgiji''. Može se reći da je Gorgija na [[Elejci|elejsku]] [[Ontologija|ontologiju]] i [[Zenon iz Eleje|Zenonovu]] [[Dijalektika|dijalektiku]] reagovao suprotno od Protagore: dok je Protagora tvrdio da ja sve istina, dotle je Gorgija došao do zaključka da ništa nije istina. Prema Gorgiji:
 
# [[Bitak|Bitak]] ne postoji, pa tako niti pojedinačno [[biće]]. Jer ako bi biće postojalo, onda bi ono moralo biti ili večito ili nastalo. Ali ono nije moglo nastati, jer ništa ne može nastati niti iz bitka niti iz [[Nebitak|nebitka]]. Isto tako, biće ne može biti ni večito, jer bi u tom slučaju moralo biti beskonačno, a ne može biti beskonačno jer ono ne bi moglo biti u drugome niti bi moglo da bude u sebi, stoga ono ne bi bilo nigde. A ono što nije nigde, ne postoji. Ne postoji ni nebitak, jer se ne može ni misliti niti iskazati, kako je pokazao još [[Parmenid]].
# Ako bi nešto uopšte postojalo, ono se ne bi moglo [[Gnoseologija|spoznati]]. Naime, ako postoji znanje o bitku, onda ono što je mišljeno mora da bude, jer nebitak uopšte ne može da se zamisli. U tom slučaju ne bi moglo da bude bilo kakvih pogrešaka, a to je besmisleno.
# Čak i kada bi postojalo znanje o bitku, to se znanje ne bi moglo saopštiti drugome. Naime, svaki znak se razlikuje od označene stvari: na primer, mi ne možemo rečima preneti znanje o [[boja]]ma, jer [[uho]] čuje samo zvuke a ne boje. Takođe, ista predstava bića ne može se nalaziti istovremeno u dve osobe, jer su one međusobno različite.