Verzija na datum 23 mart 2011 u 02:42 uredi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena Nova stranica: {{Hrišćanstvo}} '''Апокриф''' или '''апокрифни спис''' (грч: ''ἀπόκρυφα'' – скривен) је неканонска књига [[Библ...		Verzija na datum 23 mart 2011 u 02:48 uredi poništi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena mNema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 8: Као и канон, и апокрифи се деле на старозаветне и новозаветне. Од старозаветних апокрифа познати су: Књига Енохова, Књига Варухова и Књига Аврамова, а од новозавјетних разна јеванђеља, откровења и тзв. виђења. Апокрифне књиге су забрањиване и спаљиване, јер се њихово виђење библијских повести није слагало са виђењем званичне цркве. Они су најчешће обрађивали библијске мотиве, описивали рај и пакао, приповедали приче о пророцима, свецима, богородици. У ~~старој српској~~старословенској књижевности било их је више: Књига Авраамова, Књига Енохова, Јеванђеље Младенства, Јеванђеље Јаковљево, Никодимово и др. Преведени с грчког, пуни маште и легенде, утицали су на српску народну књижевност. И поред свих забрана, апокрифи су у српској књижевности много и дуго преписивани, све до [[19. век]]а. Неки су и читани у цркви: "Протојеванђеље Јаковљево" (на дан Богородичиног рођења) и "Никодимово јеванђеље" (на Велику Суботу за Васкрс).<ref>Наведено према: Трифуновић Ђорђе, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Нолит, Београд, 1990. године</ref> == Напомене ==

Apokrif – razlika između verzija