Otvori glavni meni

Izmjene

Dodano 208 bajtova ,  prije 12 godina
m/м
nema sažetka uređivanja
 
Protagora je bio poznat kao učitelj koji obrađuje teme vezane za vrlinu i [[Politika|političku]] delatnost. Od drugih učitelja, koji su nudili praktično obrazovanje u [[Retorika|retorici]] i veštini javnog govorenja, razlikovao se po tome što je nastojao doći do [[Racionalizam|racionalne]] spoznaje i [[Apstrakcija|apstraktnog]] poimanja širokog spektra ljudskih karakteristika, kao što su, na primer, [[jezik]] i [[obrazovanje]]. Izgleda da se takođe posebno zanimao za [[Ortoepija|ortoepiju]], odnosno za pravilnu upotrebu reči, premda se ta tematika čvršće vezuje za [[Prodik]]a, koji je takođe bio sofista.
 
==Relativizam==
 
Najpoznatija Protagorina izreka jeste ona koja se nalazi u spisu ''Istina ili govori koji obaraju'' (Ἀλήθεια ἤ Καταβάλλοντες λόγοι) i koja glasi: "[[Čovek]] je merilo svih stvari: onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu" (πάντων χρημάτων μέτρον ἐστὶν ἄνθρωπος, τῶν μὲν ὄντων ὡς ἔστιν, τῶν δὲ οὐκ ὄντων ὡς οὐκ ἔστιν, [[Sekst Empirik|Sext. Emp.]] ''Adv. math''. 7.60). Kao i mnogi drugi fragmenti [[Presokratovci|presokratskih filozofa]], i ova je rečenica došla do nas izolovana, bez ikakvog konteksta, pa je njeno istinsko značenje i danas predmet sporenja. [[Platon]] Protagori pripisuje [[Relativizam|relativističko]] stanovište, a posebno [[etički relativizam]]: prema tom tumačenju, Protagora zapravo govori da ono što se meni čini istinitim – to za mene i jeste istinito, ono što se tebi čini istinitim – to za tebe i jeste istinito, i tako za svakog pojedinog čoveka. Međutim, mnogi su ispitivači zastupali stav da ovde Protagora ne misli na pojedinačnog, već na generičkog čoveka, pa bi čitava ljudska vrsta bila merilo i [[kriterij istine]]. Spor oko tumačenja te izreke pokrenuo je i raspravu o tome treba li "stvari" (χρήματα) razumeti isključivo kao predmete [[Čula|čulnog]] opažanja ili značenje te reči treba da uključi i područje vrednosti.
 
U ''[[Teetet (dijalog)|Teetetu]]'' Platon spomenutu izreku jasno tumači u [[Individualizam|individualističkom]] smislu, i to s obzirom na čulno opažanje (151e, 152a). U Platonovom dijalogu ''Protagora'' ta se maksima doduše ne primenjuje u individualističkom smislu na [[Etika|etičke]] vrednosti, ali činjenica je da u ''Teetetu'' Platon stavlja Protagori u usta izjavu iz koje jasno sledi da su etički sudovi relativni: "Ono što svakoj [[Država|državi]] izgleda pravedno i lepo, to njoj i jeste lepo, sve dok ga ona takvim smatra" (167c). Dalje on kaže da mudar čovek treba da pokuša da loše običaje zameni ispravnim običajima, iz čega sledi da se ne radi o tome da je jedno etičko stanovište istinito, a drugo lažno, nego o tome da je jedno stanovište "razumnije", tj. korisnije nego neko drugo. Međutim, u ''Protagori'' Platon kaže da sofista tvrdi da su [[bog]]ovi svim ljudima podarili "stid" (αἰδώς) i "pravdu" (δίκη): to bi onda značilo da se, prema Protagori, [[zakon]] temelji na određenim [[moral]]nim načelima koja su duboko usađena u sve ljude, ali pojedinačne raznolikosti zakona, kakve se nalaze u konkretnim državama, jesu relativne; zakon jedne države nije "istinitiji" od zakona druge države, ali je možda "razumniji" u smislu da je korisniji i prikladniji. Prema tome, i pored mogućnosti da se Protagori – ako se prihvati Platonovo tumačenje – pripiše određeni stepen etičkog relativizma, ipak Protagora svojim shvatanjem stida i pravde daje neke nagoveštaje [[Prirodno pravo|prirodnog prava]] i tako doprinosi širenju grčkih vidika.
 
==Ostale oblasti==
 
U delu ''O bogovima'' (Περὶ θεῶν) Protagora kaže: "O bogovima ne mogu znati niti da jesu niti da nisu, niti kakvo je njima obličje: jer mnogo toga sprečava pouzdano znanje, nejasnoća [same stvari] i kratkoća ljudskog života" (fr. 4). To je jedini fragment ovog spisa koji nam se sačuvao, te je o njemu teško donositi pouzdane zaključke: iako nam izgleda primamljivo da na osnovi ove rečenice Protagoru proglasimo za [[Skepticizam|skeptičnog]] i [[Agnosticizam|agnostičkog]] mislioca, koji ruši uspostavljene tradicije u [[Religija|religiji]], za to nikakvih drugih dokaza nemamo, a tome prilično protivreči i slika koju nam je o Protagori ostavio Platon. Možda je najlakše i najsigurnije ovaj fragment protumačiti u skladu s Protagorinim stanovištem o relativnosti [[Gnoseologija|ljudske spoznaje]].
 
Protagora je otvarao nove puteve u proučavanju [[Gramatika|gramatike]] i [[Lingvistika|nauke o jeziku]]. Prema nekim izvorima, on je klasifikovao različite vrste iskaza i terminološki je razlikovao [[Gramatički rod|rodove]] [[imenica]]. U jednom duhovitom odlomku [[Aristofan]]ovih ''Oblakinja'' Protagora je prikazan kako pokušava da skuje ženski rod ἀλεκτρύαινα od imenice muškog roda ἀλεκτρυών (= petao).
 
==Vidi također==
 
* [[Antička filozofija]]
 
==Vanjski linkovi==
 
* [http://www.iep.utm.edu/p/protagor.htm The Internet Encyclopedia of Philosophy, s.v. ''Protagoras'']
 
{{Presokratovci}}