Razlike između izmjena na stranici "Melis sa Samosa"

Bez izmjene veličine ,  prije 13 godina
m/м
nema sažetka uređivanja
m/м
Melis je bio učenik [[Parmenid]]a, čije je filozofske postavke dopunio. Melisova dela, čiji su fragmenti sačuvani kod [[Simplikije|Simplikija]] i koje pominje [[Aristotel]], bila su posvećena odbrani Parmenidovog učenja. Prema njemu, [[bitak]] nema početak jer nije moguće da je nastao iz ničega (εἴη γὰρ ἂν οὔτω καὶ οὐ γένοιτο; ''ex nihilo nihil fit''). Isto tako, on je nepropadljiv, jer bitak ne može preći u [[nebitak]], a ako [[biće]] prelazi u drugo biće, tu nikakvog propadanja ni nema.
 
Parmenid je tvrdio da bitak ili Jedno jeste [[prostor]]no konačno, ali Melis tu postavku nije prihvatio. Ako je bitak konačan, onda izvan njega mora postojati ništa, čime bitak mora biti okružen ili ograničen. Međutim, ako je bitak ograničen ničim, onda bitak mora biti beskonačan a ne konačan. Ne može postojati praznina izvan bitka, "jer praznina je ništa, a ništa zaista ne bi moglamoglo da bude" (fr. 7).
 
Prema Aristotelu (''Metaph''. 986b 18–21), Melis je Jedno shvatao kao [[materija]]lno. Međutim, Simplikije navodi jedan fragment kojim dokazuje da Melis nije Jedno smatrao kao telesno, nego kao bestelesno: "Zaista, ako bi uopšte bilo, moralo bi biti jedno; a pošto je jedno, ono ne sme imati nikakvo telo; jer ako bi imalo debljinu, imalo bi i delove i više ne bi bilo jedno" (fr. 9; Simplic., ''Phys''. 109, 34). Međutim, izgleda da Melis ovde zapravo govori o jednom [[Hipoteza|hipotetičkom]] slučaju, odnosno o slučaju da su u pravu zastupnici [[Pitagorejci|pitagorejske]] teze o postojanju mnoštva jediničnih priroda ([[monada]]): Melis tu zapravo pokušava da opovrgne postojanje pitagorejskih krajnjih jedinica, a da uopšte ne govori o parmenidskom Jednom.