Razlike između izmjena na stranici "Kamata"

Dodano 3.599 bajtova ,  prije 10 godina
m/м
Vraćene izmene korisnika 109.92.184.202 na poslednju izmenu korisnika Belirac
(Uklanjanje svog sadržaja stranice)
m/м (Vraćene izmene korisnika 109.92.184.202 na poslednju izmenu korisnika Belirac)
'''Kamata''' je trošak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Bez kamata bi bilo vrlo malo [[kredit]]a, pa bi stoga bi [[ekonomska aktivnost]] bila manja.
 
Kamata je poznata od najstarijih civilizacija, kao što je [[Sumeri|sumerska]]. Bila je zabranjena propisima mnogih religija, uključujući [[hrišćanstvo|hrišćansku]], a i danas kamatu odbacuje [[islam]]. Razlog je uvek isti: navodno [[zelenaš]]tvo. Ove zabrane se oduvek zaobilaze domišljatim rešenjima, kao što je učešće zajmodavca u zajedničkom poslu sa zajmoprimcem.
 
Postoji više razloga zbog kojih zajmodavac naplaćuje kamatu i koji istovremeno predstavljaju determinante visine kamatene stope:
* ''odloženo raspolaganje novcem'': budući da svaki čovek više voli da jednom sumom raspolaže danas, a ne u budućnosti ([[teorija vremenske preferencije]]), to je potrebno da zajmoprimac nadoknadi zajmodavcu to odloženo raspolaganje,
* ''[[rizik]] pozajmljivanja'': uvek postoji opasnost da zajmodavac neće u celini ili delimično primiti nazad onoliko koliko je pozajmio, na primer zato što zajmoprimac nije u stanju ili da neće da vrati pozajmnjeno, ili je došlo do promena kurseva valuta i smanjenja vrednosti potraživanja itd; stoga zajmiodavac traži povećanu kamatnu stopu (premija za rizik) u odnosu na potpuno siguran zajam,
* ''[[oportunitetni trošak]]'': ukoliko zajmodavac pozajmi zajmoprimcu novac, tada je propustio priliku da investira u sve druge poslovne mogućnosti, što znači i da je propustio da od njih ostvari dobit; to odricanje mora biti nadoknađeno,
* ''[[inflaciona očekivanja]]''; da [[inflacija]], koja obezvređuje novac, ne bi smanjila vrednost pozajmice koju dužnik vrati, to je potrebno da se unapred u zajam ugradi mehanizam koji će štititi poverioca; to se obično čini povećanjem kamatne stope u odnosu na onu koja bi bila primenjena u svetu bez inflacije,
* ''[[preferencija likvidnosti]]'': pojedinci više vole da raspolažu kapitalom u likvidnom obliku, tj. u obliku koji može odmah ili u kratkom roku, a po potrebi, biti korišćen ([[novac]], [[državne obveznice]], [[akcija|akcije]]), nego u obliku koji traži vreme i novac da postane raspoloživ (dugovi).
 
Kamata se obično izražava kao godišnja kamatna stopa: iznos kamate koja će biti isplaćena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca.
 
Nominalna kamatna stopa je ona koja je zapisana u ugovoru između stranaka. Realna kamatna stopa je predstavlja prilagođavanje nominalne kamatne stope za inflaciju. Na primer, ukoliko je nominalna kamatna stopa 10%, a inflacija 6%, tada je realna kamatna stopa 4%.
 
Kamata je samo jedan od oblika dobiti na [[finansijska tržišta|finansijskim tržištima]], odnosno na tržištu investicija. Drugi su prinosi od [[obveznica|obveznica]], kapitalna dobit od akcija, profit od [[kurs|kursnih razlika]] i slično. Budući da su sva finansijska tržišta međusobno povezana i da konkurišu jedna drugima, to i visina kamatne stope zavisi od prinosa na drugim tržištima, kao i što sama utiče na prinose na drugim tržištima.
 
[[category:Financije]]
[[category:Bankarstvo]]
 
[[bg:Лихва]]
[[bs:Kamata]]
[[de:Zins]]
[[en:Interest]]
[[et:Intress]]
[[el:Τόκος]]
[[eo:Interezo]]
[[es:interés]]
[[fa:بهره (پول)]]
[[fi:Korko]]
[[fr:Intérêt]]
[[he:ריבית]]
[[hu:Kamat]]
[[ja:利子]]
[[ko:이자]]
[[nl:Rente]]
[[pl:Odsetki]]
[[pt:Juro]]
[[ru:Процентная ставка]]
[[sr:Камата]]
[[sv:Ränta]]
[[zh:利率]]