Razlike između izmjena na stranici "Oskoruša (Sorbus domestica)"

nema sažetka uređivanja
m
}}
 
'''Oskoruša''' (Sorbus domestica) je [[Listopadne biljke|listopadno]] [[drvo]] iz roda [[Sorbus]], poreklom iz zapadne, srednje i južne [[Evropa|Evrope]], severozapadne [[Afrika|Afrike]] [[Atlas (planine)|(planine Atlas)]] i jugozapadne [[Azija|Azije]] sve do [[Kavkaz|Kavkaza]]. Često se uzgaja zbog ukrasa kao i zbog jestivih plodova koji su veoma kiseli ali jestivi kada ugnjile nakon prvih mrazeva. U prošlosti su korišćeni u proizvodnji [[pivo|piva]].
 
==Izgled==
Raste u visinu od 15-20 m, ređe i do 30m sa širinom stabla do 1m, a nekada raste i kao grm od 2-3m. Kora [[stablo|stabla]] je smeđa, na mladim stablima glatka a kasnije postaje pukotinasta. Zimski pupoljci su zeleni sa lepljivim smolastim omotačem. Listovi[[List]]ovi su perasti, dugački 15-25 cm, sa 11 do 21 liski dugačkih 3-6 cm a širokih 1cm, oštro napiljenog vrha, sa zupčastim rubom, odozdo nežno pahuljaste, kasnije gole i plavkastozelene, a sa gornje strane gole i prilično žućkaste. Cvetovi[[Cvet]]ovi su dvopolni i otvaraju se u maju, veličine su 13-18 mm sa 5 belih [[latica]], 5 vratova [[tučak|tučka]] i 20 prašnika[[prašnik]]a. 35 do 75 cvetova je skupljeno u okrugle 6-10 cm široke gronje. Oprašuju ih [[insekti]]. [[Plod]] je [[pomum]], 2-3 cm dugačak, jabučast ili kruškolik, zelenkasto smeđ, sa osunčane strane crvenkast.
 
==Ekologija==
Raste sporo (osim u mladosti), a doživi starost 200-500 godina. Heliofilna je (voli mnogo svetlosti) i kalcifilna vrsta, koja samo u ranoj mladosti delimično podnosi zasenu. Preferira toplu i blagu klimu. Nema posebne zahteve za tlom, ali najbolje uspeva na dubokim i plodnim tlima. Dobro podnosi sušu (slično kao hrast medunac), a osetljiva je na kasne prolećne mrazove (nešto manje nego hrast kitnjak). Zimi izdrži temperaturu do –30 °C. Osetljiva je na kompeticiju drugih vrsta.
Pionirska je vrsta sa širokom ekološkom valencom. Javlja se pojedinačna ili u manjim grupama na nadmorskoj visini do 1400 m (u mediteranskom[[mediteran]]skom području), a u srednjoj Evropi do 650 m.
U prirodi je prilično retka i nalazi se na spisku ugroženih vrsta u [[Švajcarska|Švajcarskoj]] i [[Austrija|Austriji]].
U [[Velika Britanija|Velikoj Britaniji]] neka stabla su procenjene starosti 300-400 godina. <ref name=watsonia>Hampton, M., & Kay, Q. O. N. (1995). ''Sorbus domestica'' L., new to Wales and the British Isles. ''[[Watsonia (journal)|Watsonia]]'' 20 (4): 379-384. Available [http://www.watsonia.org.uk/Wats20p379.pdf online (pdf file)]</ref> Najveći i možda najstariji poznati primerak oskoruše u Evropi je blizu grada [[Strážnice]] u pokrajini [[Moravska|Moravskoj]] u [[Češka|Češkoj]]. Njeno stablo je obima 458 cm sa krošnjom 11 m visokom i širokom 18 m. Procenjuje se da je stara oko 400 godina.
 
Plod oskoruše je sastojak raznih napitaka nalik [[jabukovača|jabukovači (jabučno vino)]] koji se tradicionalno prave u nekim delovima Evrope. Ubrani sa stabla plodovi su veoma opori i nejestivi ali ostavljeni da odstoje vremenom ugnjile nakon čega postaju slatki i prijatni za jelo. <ref name=bean4>Bean, W. J. (1980). ''Trees and Shrubs Hardy in the British Isles'' 8th ed., vol. 4. John Murray ISBN 0-7195-2428-8.</ref> Plodovi se jedu sirovi, a mogu se i preraditi u [[pekmez|pekmeze]] i [[kompot|kompote]].
Oskoruše sadrže 11-14% [[šećer|šećera]] (znatno više [[fruktoza|fruktoze]] nego [[glukoza|glukoze]]). Od vitamina sadrže oko 8 mg% [[asorbinskaaskorbinska kiselina|asorbinskeaskorbinske kiseline]] i 2,5 mg% [[karoten|karotena]]. Plodove vrlo rado jedu [[srna|srne]] i [[jelen|jeleni]].
Od drveta oskoruše proizvodi se poljski alat, kundaci za puške, klompe, palice za bilijar, modeli za kovinske odllive, čembala, škotske gajde i skupoceni nameštaj.
 
Drvo oskoruše je citirano u [[Vavilon|vavilonskom]] [[Talmud|Talmudu]] u vezi kupovine jedne Abba Zardasa odnosno šume oskoruša koje su služile za drvo jer voće nije bilo od velikog značaja. Od [[Aramejski jezik|aramejske]] reči "zardasa" verovatno potiče [[Latinski jezik|latinska]] reč Sorbus.