Razlike između izmjena na stranici "Dijabetes"

Obrisano 158 bajtova ,  prije 5 godina
m/м
replaced: , → , using AWB
m/м (replaced: , → , using AWB)
| ICD9 = {{ICD9|250}}
}}
'''Šećerna bolest''' ili '''dijabetes''' ({{jez-lat|diabetes mellitus}} {{jez-grč|διαβήτης}}) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj [[metabolizam|metabolizma]]<ref name="r8"> S.Stefanović i saradnici: ''ndfgtbehrbfghsdhg hdsfhdbgdjgjhvbsdjbf sdhfgsdhbfhdg cv bxzdbv dsfhdb vcbdhfvb nhcfncfbvndf bdbgvfhd '', III izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb, 1980.) </ref>, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom [[glukoza|glukoze]] u [[krv]]i. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref>, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva [[hormoni|hormona]] [[inzulin|insulina]], odnosno u kombinaciji ova dva faktora.<ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)], pristup 15. septembar 2007.</ref> Taj nedostatak ometa razmenu [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]], [[lipidi|masti]] i [[protein|belančevina]] u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju [[krvni sudovi|krvnih sudova]], [[nervno tkivo|živaca]] i drugih vitalnih organa i organskih sistema.
 
Dijabetes se danas ubraja među najčešća [[endokrinologija|endokrinološka]] [[bolest|oboljenja]], sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama [[zemlja (planet)|sveta]]).<ref name="pliva"> [http://dijabetes.plivazdravlje.hr/?section=home&cat=w&show=1&id=15953 Dijabetes kao kardiovaskularna bolest], pristup 15. septembar 2007. </ref> To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja [[gojaznost]]. Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koja zahvataju i [[pankreas]]), a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja [[pankreas]]a kod određenih zaraznih [[bolest|oboljenja]].<ref name="svet zdravlja"> [http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm Šećerna bolest – dijabetes], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
== Terminologija ==
[[Datoteka:Thomas Willis.jpg|thumb|desno|150px|Tomas Vilis]]
Reč ''dijabetes'' prvi je upotrebio [[Demetrije iz Apolonije]] oko 200. godine pne.<ref name=medij>Prof. dr Lazar Lepšanović, prof. dr Teodor Kovač: ''Istorijat šećerne bolesti'', časopis „Me-Dij“, broj 30, 2009. godina, str. 28-30, ISSN 1451-446X</ref> Ona je izvedena od [[grčki jezik|grčke]] reči διαβαίνειν koja u prevodu znači "teče kroz", što odgovara jednom od glavnih simptoma ove bolesti – neprestano uzimanje tečnosti i prekomerna produkciji urina (mokraće). Godine [[1675]]. Tomas Vilis je na postojeći naziv dodao reč ''mellitus'', koja je izvedena iz [[latinski jezik|latinskog]] i u prevodu znači "sladak"
(ovo je povezano sa slatkim ukusom urina obolelih osoba). Metju Dobson je [[1776]]. dokazao da sladak ukus potiče od prisustva [[šećer]]a u [[krv]]i i [[mokraća|mokraći]] dijabetičara.<ref name="eng1">Dobson, M. (1776). "Nature of the urine in diabetes". Medical Observations and Inquiries 5: 298–310 </ref> Reč dijabetes se obično odnosi na oboljenje ''diabetes mellitus'', mada postoje i druga stanja koja u svom imenu sadrže prefiks dijabetes. Među njima je najpoznatije oboljenje ''diabetes insipidus'' za koga nije karakterističan sladak ukus urina, a koje najčešće nastaje usled oštećenja [[bubreg]]a ili [[hipofiza|hipofize]].
 
== Istorijat ==
 
[[Datoteka:Banting and Best.jpg|thumb|desno|150px|Best i Banting]]
I pored činjenice da se za nju znalo relativno dugo, šećerna bolest je prvi put eksperimentalno izučena i opisana tek krajem [[19. vijek|19. veka]].<ref name="eng2"> Patlak M: "New weapons to combat an ancient disease: treating diabetes", 2002. </ref> Otkriće uloge i značaja [[pankreas]]a u nastanku dijabetesa je pripisano naučnicima Jozefu fon Meringu i Oskaru Minkovskom. Oni su [[1889]]. godine otkrili da se kod [[pas]]a kojima je odstranjen pankreas ubrzo razvijau svi znakovi i simptomi šećerne bolesti i da oni ubrzo posle toga umiru. <ref name="eng3"> Von Mehring J, Minkowski O. (1890). "Diabetes mellitus nach pankreasexstirpation.". Arch Exp Pathol Pharmakol 26: 371-387 </ref> Ser Edvard Albert Šarpej je [[1910]]. nagovestio da kod obolelih od dijabetesa nedostaje jedna od supstanci koju produkuje pankreas, i on je predložio da je nazovu ''insulin''. Taj naziv je izveden od [[latinski jezik|latinske]] reči ''insula'' koja u prevodu znači "ostrvo", što se odnosi na činjenicu da [[inzulin|insulin]] straraju beta-ćelije Langerhansovih ostrvaca u [[pankreas]]u. <ref name="eng2"> Patlak M: "New weapons to combat an ancient disease: treating diabetes", 2002. </ref>
 
Endokrina uloga pankreasa u [[metabolizam|metabolizmu]], kao i stvarno otkriće insulina, nisu rasvetljeni sve do [[1921]]. kada su Ser Frederik Grant Banting i Čarls Herbert Best dokazali da se kod pasa bez pankreasa dijabetes može sprečiti davanjem ekstrakta iz Langerhansovih ostrvaca zdravih pasa. <ref name="eng4"> Banting FG, Best CH, Collip JB, Campbell WR, Fletcher AA: "Pancreatic extracts in the treatment of diabetes mellitus", 1922. </ref> Banting, Best i saradnici (posebno hemičar Kolip) su uspeli da izoluju insulin iz pankreasa govečeta na Univerzitetu u [[Toronto|Torontu]], što je [[1922]]. godine omogućilo njegovu primenu u terapiji šećerne bolesti. Godinu dana kasnije, Banting i direktor laboratorije MekLaud za ovo otkriće dobijaju [[Nobelova nagrada|Nobelovu nagradu]]. Oni su otkriće zaštitili patentom ali su omogućili njegovu upotrebu bez ikakve nadoknade, što je doprinelo brzom širenju primene [[inzulin|insulina]] u terapiji ove bolesti širom [[zemlja (planet)|sveta]].
 
Razliku između dijabetesa tip 1 i tip 2 prvi je otkrio i objavio Ser Herold Persival Himsvort, u januaru [[1936]]. godine.<ref name="eng5"> Himsworth (1936). "Diabetes mellitus: its differentiation into insulin-sensitive and insulin-insensitive types". Lancet i: 127–130 </ref>
 
== Etiologija bolesti ==
S obzirom da je [[inzulin|insulin]] osnovni [[hormoni|hormon]] koji reguliše ulazak [[glukoza|glukoze]] iz [[krv]]i u većinu [[ćelija]] (osim u [[centralni nervni sistem|centralnom nervnom sistemu]]), njegov nedostatak ili smanjeni senzibilitet receptora za insulin igraju glavnu ulogu u nastanku raznih oblika šećerne bolesti.
 
Većina [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]] iz [[hrana|hrane]] se u procesu varenja pretvara u monosaharid (prosti šećer) glukozu i u tom obliku dospeva u [[krv]]. Krvnom strujom ona se prenosi do svih [[ćelija]] organizma i koristi se kao izvor [[energija|energije]], deponuje kao [[glikogen]] ili skladišti kao masno tkivo.<ref name=diabeta> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 Uzroci nastajanja šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref> Kada količina glukoze dostigne određeni nivo (npr. posle obroka), beta-ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa luče hormon insulin. On omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu , a osim toga on predstavlja i osnovni kontrolni signal za konverziju glukoze u glikogen (polisaharid koji se skladišti u [[jetra|jetri]] i mišićnim ćelijama, i po potrebi se ponovo pretvara u glukozu i koristi kao izvor energije). Normalne vrednosti [[šećer]]a u [[krv]]i iznose 3,6-6,1 -{mmol/l}-.
 
Bez insulina, [[glukoza]] ne može ući u ćelije, što uslovljava porast njene koncentracije u [[krv]]i, tj. dovodi do stanja poznatog kao hiperglikemija. Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi veća od 7,0 -{mmol}- (126 -{mg/dL}-) .<ref name=diabeta> [http://www.diabeta.net Dijabetološki savez Srbije], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
Hiperglikemija smanjuje mnoge anaboličke procese u organizmu: rast i deobu [[ćelija]], sintezu [[protein]]a, taloženje [[lipidi|masti]] i dr. Osim toga, izaziva poremećaje metabolizma i brojne druge komplikacije i [[bolest]]i.
'''Genetika'''
 
Nasledni faktori često igraju glavnu ulogu u pojavi dijabetesa kod određene individue. Oni to čine povećanjem osetljivosti beta-ćelija na [[virus]]e, razvojem autoimunih [[antitelo|antitela]] protiv sopstvenih [[ćelija]] [[pankreas]]a, degenerativnim promenama na ćelijama koje rezultuju promenom strukture i nedelotvornošću [[inzulin|insulina]] i sl.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref> Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti može da zavisi i od drugih činilaca u toku života (što je razlog zašto se šećerna bolest ne pojavljuje obavezno kod svih potomaka obolelih).<ref name=diabeta> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 Uzroci nastajanja šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Gojaznost'''
 
[[Gojaznost]] je jedan od vodećih dijabetogenih faktora, čemu svedoči činjenica da je oko 60% odraslih dijabetičara gojazno.<ref name="r8"> S.Stefanović i saradnici: ''Specijalna klinička fiziologija'', III izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb, 1980.) </ref> Kod gojaznih osoba se vremenom smanjuje osetljivost beta-ćelija na povećanje koncentracije glukoze u krvi, a osim toga smanjuje se i broj insulinskih receptora u ciljnim [[tkivo|tkivima]] (na sopstveni i egzogeni insulin).<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref> Ovo rezultuje smanjenom isporukom šećera ćelijama i posledičnim povećanjem njegovog nivoa u krvi (hiperglikemija).
 
'''Bolesti'''
 
Za razliku od naslednog (primarnog) dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u toku kojih se šećerna bolest javlja kao komplikacija. Takva šećerna bolest se naziva sekundarnom, jer se razvija pod direktnim uticajem prisutnog oboljenja ili delovanja štetnih činilaca na organizam.<ref name=diabeta> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 Uzroci nastajanja šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
Takav je slučaj kod hroničnog [[alkoholizam|alkoholizma]], upale ili karcinoma pankreasa, različitih endokrinih poremećaja ([[akromegalija]], [[hipertireoza]], [[Kušingov sindrom]]), hemohromatoze, virusnih oboljenja i dr.<ref name="r8"> S.Stefanović i saradnici: ''Specijalna klinička fiziologija'', III izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb, 1980.) </ref> Sekundarni dijabetes nastaje zbog poremećaja u iskorišćavanju šećera u krvi pod uticajem istih onih razloga koji su doveli do razvoja osnovnog oboljenja.
 
'''Trudnoća'''
U prvu grupu [[lijek|lekova]] koji mogu da utiču na pojavu dijabetesa spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih bolesti, hroničnih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrežnih i kožnih oboljenja i različitih alergijskih stanja. Druga grupa lekova su preparati koji deluju na povišeni krvni pritisak i bolje mokrenje. Takođe, i oralna kontraceptivna sredstva imaju uticaj na ponašanje šećera u krvi (jatrogeni dijabetes).
 
Postoje i drugi [[lijek|lekovi]], [[hormoni]] i hemijski agensi koji mogu uticati na pojavu šećerne bolesti, ali postupak kontrole u njihovoj primeni dozvoljava blagovremeno otklanjanje poremećaja u ponašanju šećera u krvi.<ref name=diabeta> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 Uzroci nastajanja šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Ostali faktori'''
* ''teorija apsolutnog deficita insulina'', prema kojoj se bolest razvija usled prestanka lučenja ovog hormona (uzrok tome može biti npr. potpuno uklanjanje [[pankreas]]a ili neki poremećaj u stvaranju ili sekreciji [[inzulin|insulina]]);
* ''autoimuna teorija'' inisistira na činjenici da [[imunski sistem|imuni sistem]] u određenim patološkim slučajevima može da izazove uništenje Langerhansovih ostrvaca i da dovede do posledičnog razvoja dijabetesa. Osim toga, kod ljudi se retko mogu naći i [[antitelo|antitela]] protiv insulina;
* ''teorija o antagonistima insulina'' (hormoni, masne kiseline) i dr.<ref name="r8"> S.Stefanović i saradnici: ''Specijalna klinička fiziologija'', III izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb, 1980.) </ref>
 
== Stadijumi bolesti ==
* ''latentni'' ili ''stresni dijabetes'' je drugi stadijum u evoluciji šećerne bolesti, koji se može otkriti i dokazati samo pod uticajem stresa;
* ''hemijski'' ili ''asimptomatski dijabetes'' se odlikuje normalnim ili blago povišenim nivoom glukoze u krvi na prazan stomak, dok se nakon uzimanja [[hrana|hrane]] javlja izrazita hiperglikemija;
* ''manifestni dijabetes'' je završni stadijum bolesti, gde se hiperglikemija može normalizovati samo unošenjem insulina ili primenom drugih terapijskih metoda. Po nekim autorima manifestni oblik bolesti se javlja kada ukupna masa beta-ćelija padne na oko 30% od normalnih vrednosti.<ref name="r8"> S.Stefanović i saradnici: ''Specijalna klinička fiziologija'', III izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb, 1980.) </ref> <ref name="bg"> [http://www.med.bg.ac.rs/dloads/endokrina/21a_Zamaklar.pdf Etiopatogeneza insulin-zavisnog dijabetesa] </ref>
 
== Klasifikacija ==
Za razliku od starih klasifikacija koje su bile bazirane na primenjenoj terapiji (insulin-zavisni i insulin-nezavisni dijabetes) nova klasifikacija više ukazuje na etiopatogenezu bolesti.<ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)] Pristup 15. septembar 2007.</ref> Šećerna bolest se na osnovu uzroka i kliničkih manifestacija klasifikuje na dijabetes tip 1 i tip 2.
 
=== Dijabetes tip 1 ===
Dijabetes tip 1 se najčešće javlja kod mlađih osoba (ispod tridesete godine života), i to uglavnom u vreme [[pubertet]]a. U osnovi ovog oboljenja nalazi se autoimuni proces, koji uništava beta-ćelije pankreasa, tako da se javlja odsustvo insulina u cirkulaciji i hiperglikemija.<ref name="tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref> S obzirom da je za preživljavanje obolelih neophodno doživotno uzimanje [[inzulin|insulina]], ovaj tip dijabetesa se naziva i insulin-zavisni. Takođe su u upotrebi sinonimi juvenilni i mladalački dijabetes.
 
'''Učestalost'''
Oko 9% dijabetičara u [[Severna Amerika|Severnoj Americi]] i 20% u [[Skandinavija|Skandinaviji]] ima ovaj tip šećerne bolesti. Najčešće se javlja kod mladih ljudi, ali može da se javi i kod starijih negojaznih osoba. Najveća incidenca oboljevanja utvrđena je u [[Finska|Finskoj]], a najmanja u [[Japan]]u. Ispitivanja su pokazala da je incidenca dijabetesa tipa 1 povezana sa učestalošću određenih [[antigen]]a -{HLA}- sistema. Bolest se javlja najčešće kod osoba sa nalazom -{DR 3}- i/ili -{DR 4 HLA}- [[antigen]]a. Osim toga značajan je i uticaj faktora životne sredine koji se nadovezuje na genetsku predispoziciju. Tako se beleži češća pojava ovog tipa dijabetesa u jesenjim i zimskim mesecima, kada su češće virusne infekcije. Značajan je takođe i uticaj hormona. Najveća učestalost tipa 1 šećerne bolesti je od jedanaeste do trinaeste godine života, što se povezuje sa povećanim lučenjem hormona rasta i polnih hormona u navedenom periodu, a poznato je da oni imaju dejstvo suprotno [[inzulin|insulinu]].<ref name="tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Uzroci nastanka'''
 
Radi se o kataboličkom poremećaju kod koga je cirkulišući insulin praktično odsutan, glukagon je povišen i beta-ćelije pankreasa ne mogu da odgovore ni na jedan stimulus. U odsustvu insulina tri glavna ciljna [[tkivo|tkiva]] na insulin (jetra, mišići i masno tkivo) ne samo da ne mogu da apsorbuju hranljive sastojke već iz svojih depoa oslobađaju [[glukoza|glukozu]], aminokiseline i masne kiseline u krvotok. Promene u metabolizmu [[lipidi|masti]] dovode do produkcije i akumulacije ketona. Ovo stanje gladovanja može biti prekinuto samo davanjem insulina.
 
Tip 1 dijabetes nastaje kao posledica infektivnih ili toksičnih faktora spoljašnje sredine, koje u genetski predisponirane osobe aktiviraju [[imunski sistem|imuni sistem]] koji uništava beta-ćelije. Faktori spoljašnje sredine uključuju [[virus]]e (zaušci, rubeole, koksaki virus -{B4}-), toksične hemijske agense i druge citotoksine kao što je hidrogen-cijanid.<ref name="tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Simptomi'''
 
Osnovni simptomi su: povećana diureza (količina izlučene mokraće), noćno mokrenje kod dece sa novootkrivenim dijabetesom, žeđ, zamagljenje vida, gubitak težine (uprkos normalnom ili povećanom apetitu), umor, slabost, posturalna hipotenzija i dr. Kod naglog početka [[bolest]]i, tj. naglo nastalog teškog insulinskog deficita, simptomi brzo progrediraju. Kada se insulinska deficitarnost razvija polako bolesnici su relativno stabilni, a klinički nalaz je minimalan.<ref name="tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
=== Dijabetes tip 2 ===
V. glavni članak [[dijabetes melitus tip 2]]
 
Ovaj oblik dijabetesa se ranije nazivao insulin-nezavisnim. On nastaje kao posledica različitih abnormalnosti na nivou perifernih [[tkivo|tkiva]] i čini oko 90% svih slučajeva dijabetesa u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]].<ref name="savremeni"> [http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html Savremena terapija dijabetesa], pristup 25. septembar 2007. </ref> Pacijenti koji obolevaju od ovog oblika šećerne bolesti su obično stariji od 40 godina (incidenca je najveća od 65. do 74. godine života) i najveći broj njih je gojazan. Njima nije potreban insulin za preživljavanje, ali se vremenom smanjuje insulinska sekrecija pa je potreban insulin radi postizanja optimalne glikoregulacije.<ref name="tip2"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html Diabetes mellitus tip 2], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Učestalost'''
 
Prevalenca diabetesa tipa 2 je usko povezana sa pojavom [[gojaznost]]i. Prava [[epidemija]] gojaznosti koja je prisutna širom [[zemlja (planet)|sveta]] posebno u visoko industrijalizovanim zemljama i zemljama u razvoju predstavlja jedan od najznačajnijih faktora nastanka dijabetesa. Srednja učestalost dijabetesa iznosi 2-5%, najmanja je u seoskim područjima [[Narodna Republika Kina|Kine]] (ispod 1%), a najveća među Pima Indijancima u Severnoj Americi (oko 50%). O učestalosti dijabetesa u našoj zemlji nema pouzdanih podataka, ali se pretpostavlja da ona iznosi oko 3%, pri čemu je najveća u [[Vojvodina|Vojvodini]]. Oko 90% svih obolelih od dijabetesa čine oboleli od dijabetesa tipa 2.<ref name="tip2"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html Diabetes mellitus tip 2], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Uzroci nastanka'''
 
Smanjena osetljivost na insulin prisutna je kod najvećeg broja obolelih sa tipom 2 dijabetesa nezavisno od telesne težine i povezuje se sa nekoliko faktora: genetskim činiocima (još nedefinisanim) koji vremenom sve više dobijaju na značaju, sedeternim načinom života, abdominalnom visceralnom gojaznošću itd.
 
Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa: gojazni i negojazni tip.
 
Prevalenca gojaznosti varira među različitim rasama, kontinentima, kulturama, stepenu ekonomskog razvoja itd. Oko 70% osoba u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i [[Evropa|Evropi]] sa novootkrivenim dijabetesom je gojazno, dok je taj broj u [[Narodna Republika Kina|Kini]] i [[Japan]]u dvostruko manji. Ovi pacijenti pokazuju smanjenu osetljivost na dejstvo [[inzulin|insulina]] što posebno kolerila sa abdominalnom gojaznošću. Često je prisutna hiperplazija beta-ćelija tako da je prisutan normalni ili pojačani insulinski odgovor na glukozu u ranoj fazi bolesti. Kasnije dolazi do smanjene sekrecije beta-ćelija.
 
Oko 30% tip 2 dijabetičara je negojazno, mada njihov procenat varira u zavisnosti od ranije navedenih faktora. U ovih bolesnika veći problem predstavlja smanjena sekrecija insulina, ali se takođe može utvrditi i insulinska rezistencija na postreceptorskom nivou.<ref name="tip2"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html Diabetes mellitus tip 2], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Simptomi'''
 
Klasični simptomi prisutni kod tipa 1 se mogu naći i kod ovog oblika šećerne bolesti, ali retko na njenom početku. Većina pacijenata ima podmukli početak bolesti, koji može biti asimtomatski godinama, posebno kod gojaznih osoba gde se bolest najčešće otkriva slučajno prilikom rutinskih analiza. Negojazni pacijenti sa blagom formom dijabetesa nemaju karakterističan fizikalni nalaz u vreme otkrivanja dijabetesa.<ref name="tip2"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html Diabetes mellitus tip 2], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
=== Gestacioni dijabetes ===
{{main|Gestacioni dijabetes}}
Gestacioni dijabetes je oblik šećerne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije [[inzulin|insulina]] i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom [[trudnoća|trudnoće]] i dijagnostifikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Obično se povlači šest nedelja nakon porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća. Iako je prolazan, ovaj tip šećerne bolesti može da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod 20-50% žena sa ovim oboljenjem kasnije u životu se javlja dijabetes tip 2.<ref name="bebac"> [http://www.bebac.com/index.php?show=category&int_catID=47 Gestacijski dijabetes], pristup 28. novembar 2007. </ref>
 
Gestacioni dijabetes se javlja u 2-5% svih [[trudnoća]]. Iako je ovo prolazna bolest koja se uspešno leči, kod nelečenog oblika mogu se javiti problemi sa plodom (makrozomija, fetalne malforacije i kongenitalne srčane mane). U svakom slučaju, trudnoća sa šećernom bolešću je visoko rizična, i zahteva intenzivnu kontrolu i terapiju za vreme celog njenog trajanja, kao i u toku porođaja.<ref name="yumama"> [http://www.yumama.com/trudnoca/oboljenja/strana.php?s=dijabetes Oboljenja u trudnoći], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
=== Ostali tipovi ===
'''Hiperglikemijska koma'''
 
''Hiperglikemijska'' ili ''dijabetesna koma'' je najteža i najozbiljnija akutna komplikacija ove bolesti. [[Koma]] označava stanje bolesnika bez svesti, a za njen razvoj je potrebno nekoliko dana (izuzev kod dece). Komi obično prethode hiperglikemija i acetonurija (prisustvo [[aceton]]a u urinu), mada to nije pravilo. Stanje pre pojave dijabetesne kome nosi naziv prekoma. Nju karakterišu sledeći znaci: hiperglikemija (veoma visok šećer u krvi), acetonemija (aceton u krvi), apatija, umor, pospanost, smanjeno reagovanje na direktne nadražaje (stavljanje ruke na čelo, obraz, štipanje i dr).<ref name="koma"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=29&Itemid=87 Hiperglikemijska koma], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Hipoglikemija'''
 
''Hipoglikemija'' je pojava koju odlikuje nagli pad [[šećer]]a u [[krv]]i. Karakterišu je: zbunjenost, otežana orijentacija, lupanje [[srce|srca]], trnjenje usne ili jezika, jak osećaj gladi, znojenje, drhtavica, preterane emotivne reakcije i dr. Obično nastaje iznenada i mogu da je uzrokuju: preskakanje obroka posle uzete doze insulina, uzimanje veće doze hormona od propisane itd.<ref name="d2"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=88 Hipoglikemija], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Ketonurija'''
 
''Ketonurija'' (acidonurija ili ketoacidoza) označava prisustvo [[aceton]]a u [[krv]]i, što predstavlja ozbiljnu komplikaciju ove bolesti. Aceton je štetna materija nastala prerađivanjem [[lipidi|masti]], kiselog je karaktera pa utiče na pad -{pH}- vrednosti krvi, što ima nepovoljan uticaj na rad vitalnih organa ([[mozak]], [[jetra]], [[srce]], [[bubreg|bubrezi]] i dr). Ovo stanje je često povezano sa hiperglikemijom, a karakterišu ga sledeći znakovi i simptomi: acetonurija, acetonski zadah, gubitak telesne težine, brzo zamaranje, pojačano mokrenje, žeđ itd.<ref name="d3"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=12&Itemid=90 Ketonurija i ketoacidoza], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Očne bolesti'''
''Dijabetesna retinopatija'' je oboljenje koje nastaje zbog izražene mikroangiopatije (oštećenja kapilara) u [[mrežnjača|mrežnjači]]. Vremenom oboljenje napreduje, dovodi do oštećenja vida, a u najtežim slučajevima može da dođe i do slepila.
 
''Dijabetesna katarakta'' se odlikuje zamućenjem sočiva [[oko|oka]] i posledičnim gubitkom oštrine vida. Uglavnom se javlja kod starijih osoba.
 
''Glaukom'' je očno oboljenje koga karakteriše povećana pigmentacija kanala oka koji služe za oticanje tečnosti i leči se hirurškim putem uz korišćenje veštačkih suza.<ref name="d4"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=41&Itemid=91 Očna oboljenja], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Promene na koži'''
 
Kod dijabetičara se usled loše regulacije nivoa glukoze u krvi mogu javiti brojne promene na [[kožni sistem|koži]]: ''čirevi'', ''gljivične infekcije'', ''plikovi'' različite veličine, ''crvenilo'', ''smanjena osetljivost prema toploti'', ''žuljevi'' na stopalima i dr.<ref name="d5"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=34&Itemid=94 Promene na koži], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Kardiovaskularne komplikacije'''
* ''infarkt miokarda'' je teška komplikacija, koja može ali ne mora da se završi fatalno;
* ''moždani udar'' je još jedna ozbiljna komplikacija, koju izaziva prskanje ili začepljenje moždanih krvnih sudova;
* ''gangrena'' na stopalima itd.<ref name="d6"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=71&Itemid=96 Bolesti srca], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Bolesti bubrega'''
[[Datoteka:Nodular_glomerulosclerosisNodular glomerulosclerosis.jpeg|thumb|desno|200px|Dijabetesna nefropatija - preparat]]
{{main|Dijabetesna nefropatija}}
''Dijabetesna nefropatija'' je oboljenje [[bubreg]]a koje se uvek javlja obostrano. Ovo oboljenje je podmuklo i obično počinje neprimetno. To je jedna od tzv. poznih komplikacija dijabetesa i obično joj prethodi bar desetak godina trajanja šećerne bolesti. Češće se ispoljava kod pacijenata koji imaju izraženu hipertenziju. [[Dijabetesna nefropatija]] može da dovede do oštećenja bubrežne funkcije, povećanja uremije i nekada do uremijske kome.
 
''Papilarna nekroza'' je komplikacija karakteristična za mlađe dijabetičare. Oboljenje je vrlo ozbiljne prirode i pojavljuje se naglo kod bubrega koji imaju prisutnu dijabetesnu nefropatiju. Razvoj bolesti počinje oštrim bolom u slabinama, koji može da se širi prema preponama, praćenim temperaturom i pojavom krvi u mokraći (nekada mokraća izgleda kao čista krv).<ref name="d7"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=20&Itemid=98 Bolesti bubrega], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Sindrom dijabetesnog stopala'''
''Dijabetesno stopalo'' je posledica neuro-ishemijskih promena, koje se mogu iskomplikovati i dodatnom [[infekcija|infekcijom]]. Pojava čireva (ulceracija) na stopalu, zatim nastanak gangrene i posledične amputacije su značajni uzroci morbiditeta i invalidnosti kod osoba obolelih od šećerne bolesti. Ove komplikacije predstavljaju veliki medicinski, socijalni i ekonomski problem i značajno smanjuju kvalitet života obolelog.
 
[[Dijabetesno stopalo]] se klinčki manifestuje u vidu: čireva (sa infekcijom ili bez nje), tipičnog deformiteta stopala, pojave hroničnog otoka, ishemijskih promena, pa sve do nastanka nekroze (obamiranja pojedinih delova stopala) i gangrene.<ref name="stopalo"> [http://www.stetoskop.info/medicinske-aktuelnosti/hronicne-komplikacije-dijabetesa.html Hronične komplikacije dijabetesa], pristup 25. septembar 2007. </ref>
 
'''Neplodnost'''
 
Istraživači sa Kraljičinog Univerziteta u [[Belfast]]u su otkrili da je kod dijabetičara masa [[spermij|spermatozoida]] smanjena, dok su ostali parametri, kao što su produkcija i koncentracija sperme, oblik spermatozoida i njihova struktura i pokretljivost, normalni. Ipak, otkriveno je mnogo više oštećenja u strukturi [[DNK]] spermatozoida kod obolelih od dijabetesa.<ref name="impot"> [http://www.medicabulum.com/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=31 Dijabetes dovodi do narušavanja kvaliteta sperme], pristup 27. novembar 2007. </ref> Ova oštećenja mogu smanjiti plodnost [[muškarac]]a i biti povezana sa čestim pobačajima u trudnoćama izazvnanim ovakvim spermatozoidima.
 
== Dijagnostika ==
Uobičajeni metodi [[dijagnostika|dijagnoze]] šećerne bolesti su bazirani na različitim hemijskim (laboratorijskim) testovima urina i krvi.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref> Nekoliko studija je sa sigurnošću dokazalo da učestalost i težina hroničnih komplikacija zavise od stepena regulacije glikemije. Kao parametri za procenu glikoregulacije služe glikemija pre jela, postprandijalno (2 sata nakon jela) i glikozilisani hemoglobin -{A1c}- ([[hemoglobin]] koji se vezuje za [[glukoza|glukozu]]). Kod zdravih osoba ispod 6% hemoglobina se vezuje za glukozu, dok se kod dijabetičara, proporcionalno visini šećera u krvi, povećava i procenat vezanog hemoglobina. Tokom kontrole glikemije potrebno je uzeti sve ove parametre u obzir.<ref name="savremeni"> [http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html Savremena terapija dijabetesa], pristup 25. septembar 2007. </ref>
 
=== Određivanje glikemije ===
Glikemija (nivo glukoze u krvi) je osnovni parametar za postavljanje [[dijagnostika|dijagnoze]] i procenu kontrole dijabetesa. Normalne vrednosti glikemije ujutru našte (na prazan stomak) se kreću u granicama 3,9-6,1 -{mmol/l}-. U ovoj analizi plazma ili serum iz venske krvi imaju prednost nad određivanjem glikemije pune krvi, pošto na nih hematokrut nema uticaj. Nivo glukoze iznad pomenute gornje granice (odnosno preko 7,22 -{mmol/l}-) ukazuje na prisustvo šećerne bolesti ili neke druge varijante dijabetesa (pituitarni ili adrenalni).<ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)], pristup 15. septembar 2007.</ref>
 
=== Oralni glukoza tolerans test ===
Nakon unošenja [[glukoza|glukoze]] u organizam zdravih osoba dolazi do porasta nivoa šećera u [[krv]]i u fiziološkim granicama (maksimum 7,7 -{mmol/l}-) i pada na početne vrednosti u periodu od 2 sata. Kod dijabetičara pak dolazi do prelaska ove granice i pojave viših vrednosti, tako da je test tolerancije glukoze abnormalan. Osim toga, potrebno je često 4-6 sati da bi glikemija ponovo pala na osnovnu vrednost.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref>
 
=== Acetonski zadah ===
 
=== Pregled urina ===
Pregled urina kod dijabetičara je veoma značajan i često korišćen postupak za praćenje [[metabolizam|metabolizma]] [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]]. U te svrhe koriste se: kvalitativno dokazivanje glikozurije (prisustvo glukoze u mokraći), dokazivanje ketonskih tela, pregled urina pomoću test trake itd.<ref name="r13"> Lj. Babić, R. Borota, A. Lučić: ''Priručnik praktičnih i seminarskih vežbi iz patološke fiziologije'', ("CIP" Novi Sad, 2004.) ISBN 86-7197-217-8 COBISS.SR-ID 198462215</ref>
 
== Lečenje ==
[[Datoteka: Insulin Application.jpg|thumb|desno|200px|Aplikacija insulina]]
Osnovni cilj u [[terapija|terapiji]] dijabetesa je otklanjanje subjektivnih tegoba, sprečavanje akutnih i odlaganje hroničnih (vaskularnih) komplikacija, čime se produžava život obolelih, ali i poboljšava njegov kvalitet. Da bi se u tome uspelo teži se postizanju približno normalnih vrednosti glikemije (glukoze pre i posle jela), lipida, krvnog pritiska i dr.<ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)] Pristup 15. septembar 2007.</ref>
 
U lečenju šećerne bolesti koristi se nekoliko pristupa:
* samo dijeta.
 
Izbor načina lečenja zavisi od: uzrasta pacijenta, težine bolesti, uhranjenosti i stepena fizičke kondicije.
 
=== Dijeta ===
Dijeta predstavlja osnovu u lečenju dijabetesa. Kod gojaznih tip 2 dijabetičara, gubitak težine je jedan od osnovnih ciljeva, kao i normalizovanje glikemije, lipida i krvnog pritiska. Ostvarivanjem prvog cilja značajno se doprinosi i ostvarivanju ostalih ciljeva u [[terapija|terapiji]]. <ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)], pristup 15. septembar 2007.</ref> Dijeta mora biti individualno prilagođena načinu života, navikama u ishrani i drugim specifičnim zahtevima, a posebno stanju [[cirkulatorni sistem|kardiovaskularnog sistema]]. Periodične kontrole pacijenata u savetovalištu za dijabetičare omogućuju korigovanje dijete u skladu sa tokom i razvojem bolesti. Neophodno je odrediti: energetske potrebe, ciljnu telesnu masu, vrstu terapije, ekonomska, kulturološka, verska ograničenja dijetoterapije, intoleranciju na neke namirnice i sl.<ref name="abcd"> [http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html Preporuke za ishranu obolelih od dijabetesa], pristup 5. februar 2008. </ref>
 
Pre svega se ograničava unos [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]] (55-60% od ukupne količine hrane), pravilno se odmerava potreba za unos [[lipidi|masti]] (< 30%), [[holesterol]]a (< 300 -{mg}- dnevno ili > 25 -{g/1000 kcal}-) i naročito se vodi računa o dovoljnom unosu [[protein|belančevina]] (0,8 -{g/kg}- telesne mase) koje služe kao gradivni materijal.<ref name="dijeta"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=82&Itemid=32 Dijeta], pristup 15. septembar 2007. </ref> <ref name="fgh"> -{Diet, Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases: Report of the WHO Study Group, Techn. Rep. Series No. 797, WHO, 1990}- </ref>
 
Ciljevi dijetoterapije dijabetesa su:
* održavanje glikemije u fiziološkim granicama,
* održavanje nivoa lipida u krvi u poželjnim granicama,
* sprečavanje akutnih i odlaganje hroničnih komplikacija. <ref name="abcd"/>
 
=== Medikamenti ===
* dugodelujuće (dužina delovanja do 36 časova).
 
Količinu i vrstu leka u odnosu na stanje šećerne bolesti određuje lekar specijalista (dijabetolog, endokrinolog, internista, specijalista opšte medicine) ili lekar opšte prakse. Oralni antidijabetici se uzimaju neposredno posle uzetog obroka, kako bi svojim delovanjem podstakli odgovarajuće ćelije pankreasa na "dopunsko" izlučivanje insulina.<ref name="lekovi"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=83&Itemid=33 Tabletirani lekovi], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
=== Insulin ===
Sve vrste industrijski proizvedenog [[inzulin|insulina]] imaju određeno vreme delovanja i dele se u šest glavnih grupa: <ref name="insulin"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=38 Vrste insulina], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
Najbolji i najprirodniji način lečenja šećerne bolesti je uzimanje insulina. Odrasli dijabetičar u svakodnevnoj praksi koristi potkožno tkivo za davanje insulina (abdomen, nadlaktice, butina, zadnjica). Injekcija se daje pod kožu na mestima na kojima je davanje injekcija ove vrste bezopasno. Osim klasičnih špriceva, u poslednje vreme se koriste i plastične brizgalice ("penkala").
 
Insulinska pumpa je aparat koji se koristi za automatsko ubrizgavanje određene vrste i količine insulina u zadato vreme. Ubrizgavanje se vrši putem tankog plastičnog ili teflonskog katetera dužine od 60 do 110 -{cm}-, koji na svom kraju ima malu iglu ili plastičnu kanilu (cevčicu). Aparat nije u potpunosti automatizovan, jer pacijent sam određuje dozu u zavisnosti od visine glikemije i vrste namirnica u obrocima. Insulinska pumpa je precizan i vrlo fleksibilan način regulacije šećerne bolesti i ona omogućava dijabetičaru održavanje odličnog nivoa šećera u krvi i normalan život. Komplikacije izazvane loše regulisanim dijabetesom se ređe javljaju, a ukoliko su već prisutne njihovo dalje napredovanje je svedeno na najmanju moguću meru.<ref name="pumpa"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=47&Itemid=42 Insulinska pumpa], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
=== Hirurške metode ===
Dijabetes tip 2 može se u roku od nekoliko dana izlečiti gastričnim bajpasom kod 80-100% gojaznih pacijenata, kao i kod određenog broja [[čovjek|ljudi]] normalne telesne težine. Ovo nije posledica gubitka kilograma, jer se taj efekat javlja tek kasnije.<ref name="bajpas"> Rubino F, Gagner M (2002). "Potential of surgery for curing type 2 diabetes mellitus". Ann. Surg. 236 (5): 554-9 </ref> Nakon ovog hirurškog zahvata stopa smrtnosti kod dijabetičara se smanjuje za čak 40%.<ref name="bajpas2"> Sjöström L, Narbro K, Sjöström CD, et al (2007). "Effects of bariatric surgery on mortality in Swedish obese subjects". N. Engl. J. Med. 357 (8): 741-52 </ref>
 
=== Samokontrola ===
* pregled mokraće ili krvi putem tračica za određivanje visine ketona (acetona);
* evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima;
* korišćenje odgovarajućih [[minerali|minerala]], [[vitathumb|vitamina]] i [[antioksidansi|antioksidanasa]].<ref name="samokontrola"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=47 Kontrola šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
== Prevencija ==
Primarna prevencija dijabetesa tip 1 može se realizovati preko "visoko rizičnog" ili "populaciono baziranog" pristupa. Pristup visokog rizika uključuje identifikaciju rizičnih pojedinaca (rođaci prvog i drugog stepena), a zatim prevenciju početka bolesti uticajem na genetsku osetljivost ili precipitirajuće faktore spoljašne sredine. Populaciono baziran pristup je mnogo teži i cilj mu je modifikacija stila života ili eliminacija spoljašnih faktora, za koje je poznato da su faktori rizika za dijabetes tip 1. Glavni problem u prevenciji primenom "visoko rizičnog" pristupa je da se samo 12-15% bolesti javlja u porodici, a čak 85% sporadično.<ref name="tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
Istraživanje iz [[1980]]. godine je pokazalo da dojenje u velikoj meri smanjuje rizik od nastanka šećerne bolesti. <ref name="eng28"> Borch-Johnsen K, Joner G, Mandrup-Poulsen T, Christy M, Zachau-Christiansen B, Kastrup K, Nerup J (1984). "Relation between breast-feeding and incidence rates of insulin-dependent diabetes mellitus. A hypothesis". Lancet 2 (8411): 1083-6 </ref> Istraživanje je obuhvatilo i druge vrste nutrijenasa, ali je kod veoma malog broja pronađena čvrsta veza između njihovog konzumiranja i nastanka dijabetesa tip 1.<ref name="eng29"> Virtanen S, Knip M (2003). "Nutritional risk predictors of beta cell autoimmunity and type 1 diabetes at a young age". Am J Clin Nutr 78 (6): 1053-67 </ref>
 
Rizik od nastanka dijabetesa tip 2 može se u velikoj meri smanjiti uvođenjem dijetnog režima ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti.<ref name="eng30"> Lindström J, Ilanne-Parikka P, Peltonen M, Aunola S, Eriksson J, Hemiö K, Hämäläinen H, Härkönen P, Keinänen-Kiukaanniemi S, Laakso M, Louheranta A, Mannelin M, Paturi M, Sundvall J, Valle T, Uusitupa M, Tuomilehto J (2006). "Sustained reduction in the incidence of type 2 diabetes by lifestyle intervention: follow-up of the Finnish Diabetes Prevention Study.". Lancet 368 (9548): 1673-9 </ref> <ref name="eng50"> Knowler W, Barrett-Connor E, Fowler S, Hamman R, Lachin J, Walker E, Nathan D (2002). "Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin.". N Engl J Med 346 (6): 393-403 </ref> Različite studije (''-{Finish Diabetes Prevention Study, Stocholm Diabetes Prevention Program}-'' i sl) su pokazale da se najbolji rezultati dobijaju kombinacijom primene individualno podešene dijete i povećane kontrolisane fizičke aktivnosti. <ref name="study"> [http://www.med.bg.ac.rs/dloads/endokrina/22_Djordjevic.pdf Prevencija insulin-nezavisnog (tip 2) dijabetesa] </ref> Za prevenciju ovog tipa bolesti je veoma značajan i [[magnezij]]um.<ref name="eng33"> van Dam RM, Hu FB, Rosenberg L, Krishnan S, Palmer JR (2006). "Dietary calcium and magnesium, major food sources, and risk of type 2 diabetes in U.S. black women". Diabetes Care 29 (10): 2238-43 </ref>
 
== Epidemiološki status ==
Prema saopštenju [[WHO|Svetske zdravstvene organizacije]] u [[2006]]. godini je od dijabetesa bolovalo najmanje 171 milion ljudi širom [[zemlja (planet)|sveta]]. To je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja.<ref name="batu"> [http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 Incidenca i mortalitet od dijabetesa u Srbiji], pristup 27. novembar 2007. </ref> Incidenca je u naglom porastu, pa se procenjuje da će do 2030. ovaj broj biti udvostručen. U [[Srbija|Srbiji]] je u isto vreme broj dijabetičara iznosio oko 500.000 (što predstavlja 6,7% populacije) sa tendencijom daljeg porasta.<ref name="savremeni"> [http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html Savremena terapija dijabetesa], pristup 25. septembar 2007. </ref> Od ukupnog broja obolelih, oko 90% ili više boluje od dijabetesa tip 2. Pri tome, najmanje polovina obolelih nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest. <ref name="batu"> [http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 Incidenca i mortalitet od dijabetesa u Srbiji], pristup 27. novembar 2007. </ref>
 
Šećerna bolest je prisutna svuda u svetu, a posebno je izražena u razvijenim zemljama. Ipak, najveći porast broja obolelih se očekuje u [[Azija|Aziji]] i [[Afrika|Africi]].
 
Američka dijabetološka asocijacija je objavila da približno 18,3% ljudi starijih od 60 godina ima ovu bolest.<ref name="seniors"> [http://www.dlife.com/dLife/do/ShowContent/daily_living/seniors/ Seniors and Diabetes], pristup 14. maj 2007. </ref>
 
Dijabetes je u Srbiji peti vodeći uzrok [[stopa smrtnosti|smrtnosti]], a na godišnjem nivou od ove bolesti umre približno 2500 osoba. Stvaran broj umrlih je daleko veći, imajući u vidu da oboleli od dijabetesa najčešće umiru od [[srčani udar|infarkta]], [[moždani udar|šloga]] i hronične bubrežne insuficijencije. Poslednjih 20 godina uočen je značajan porast umiranja od ovog oboljenja, a očekuje se da se ovakav trend nastavi i u narednom periodu, prevashodno zbog visoke učestalosti faktora rizika.<ref name="batu"> [http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 Incidenca i mortalitet od dijabetesa u Srbiji], pristup 27. novembar 2007. </ref>
 
== Rezolucija Ujedinjenih nacija ==
[[Datoteka:Unite for diabetes.jpg|thumb|desno|200px|Logo kampanje]]
 
Na Generalnoj skupštini [[Ujedinjeni narodi|Ujedinjenih nacija]] održanoj [[20. 12.|20. decembra]] [[2006]]. godine jednoglasno je usvojena ''Rezolucija o dijabetesu''.<ref name="rezolucija"> [http://www.unitefordiabetes.org/campaign/resolution.html Rezolucija o dijabetesu], pristup 29. novembar 2007. </ref> Prvi put je jedno nezarazno [[bolest|oboljenje]] označeno kao globalni problem koji se tretira poput infektivne epidemije. Sve države sveta pozvane su da formiraju nacionalnu politiku [[prevencija|prevencije]], [[terapija|lečenja]] i brige za obolele od dijabetesa u skladu sa stepenom razvijenosti sistema zdravstvene zaštite.
 
Ideju za kampanju, koja je prethodila usvajanju rezolucije, dala je šesnaestogodišnja Klara Rozenfild u toku kongresa [http://www.idf.org Međunarodne dijabetološke federacije] u [[Pariz]]u [[2003]]. godine. Rezolucija ima za cilj da se:
* primene realne strategije u javnom zdravlju u cilju prevencije dijabetesa
* prepoznaju grupe sa specifičnim potrebama i
* intenziviraju istraživanja svih terapijskih mogućnosti.<ref name="unite"> [http://www.diabetes.org.rs/pod01.htm Zajedno za dijabetes], pristup 27. novembar 2007. </ref> <ref name="izzzns"> [http://www.izzzns.org.yu/14Nov-2007.htm Institut za javno zdravlje Vojvodine], pristup 27. novembar 2007. </ref>
 
[[Svetski dan dijabetesa|Svetski dan borbe protiv dijabetesa]] ([[14. 11.|14. novembar]]) je uvršten u zvanični kalendar UN i ovaj datum se obeležava širom [[zemlja (planet)|sveta]].<ref name="world"> [http://www.worlddiabetesday.org Svetski dan borbe protiv dijabetesa], pristup 26. novembar 2007. </ref>. S obzirom da je [[plavo|plava]] zvanična boja Ujedinjenih nacija, na taj dan je [[2007]]. veliki broj znamenitosti bio osvetljen plavim reflektorima ([[Empajer stejt bilding]], [[Slapovi Niagare|Nijagarini vodopadi]], [[Tokijo|Tokijski]] toranj, zgrada Opere u [[Sydney|Sidneju]], most preko [[Bosfor]]a i dr). U ovoj globalnoj kampanji je učestvovao i [[Beograd]] ([[Dom Narodne skupštine Republike Srbije]], statua [[Pobednik (spomenik)|Pobednika]] na [[Kalemegdan]]u) i drugi gradovi u [[Srbija|Srbiji]].
 
== Vanjske veze ==
1.871

izmjena