Razlike između izmjena na stranici "John Brown (abolicionist)"

nema sažetka uređivanja
Braunov pokušaj 1859. da započne oslobodilački pokret među robovima u [[Harpers Ferry]]ju u tadašnjoj [[Virginia|Virdžiniji]] uzburkao je naciju. Suđeno mu je za izdaju "Komonvelta Virdžinije", ubistvo petorice pro-robovlasničkih Južnjaka i za podsticanje pobune robova. Označen je krivim po svim tačkama i obešen. Južnjaci su tvrdili da je njegova pobuna vrh ledenog brega abolicionista i da predstavlja želju [[Republikanska stranka SAD|Republikanske stranke]] za ukidanje ropstva. Istoričari se slažu da je napad u Harpers Feriju 1859. podigao tenzije koje su godinu dana kasnije dovele do secesije i Američkog građanskog rata.
 
Braun je prvi put izazvao pažnju kada je predvodio malu grupu dobrovoljaca tokom [[Krvavi Kanzas|Krvavog Kanzasa]]. Za razliku od većine ostalih Severnjaka koji su zagovarali miran otpor zagovornicima ropstva, Braun je zahtevao nasilnu akciju kao odgovor agresiji Južnjaka. Nezadovoljan pacifizmom kojeg je zagovarao organizovani abolicionistički pokret, on je govorio: " Ti ljudi samo govore. Ono što nama treba je pokret - pokret!" Tokom pohoda u [[Kanzas]]u sa svojim pristalicama ubio je petoricu južnjaka - pristaša ropstva u akciji poznatoj pod nazivom "Pottawatomijski masakr" u maju 1856.g. kao odgovor na napad na slobodni (abolicionistički) grad [[Lorens|Lawrence]]. 1859.g. predvodio je napad na federalno skladište oružja u Harpers Ferryju. Tokom napada skladište je opkoljeno, sedmoro ljudi ubijeno a više od 10 ranjeno. Nameravao je da naoruža robove oružjem iz arsenala ali je napad bio neuspešan. Pobuna je ugušena u roku od 36 sati tokom kojih su Braunovi ljudi pobegli, poginule ili zarobljeni od strane lokalne za ropstvo opredeljene milicije, i [[marinski zbor SAD|marinaca]] predvođenih [[Robert E. Lee|Robertom E. Lee-jem]]. Hapšenje Džona Brauna od strane federalnih snaga privuklo je nacionalnu pažnju. Dok su se Južnjaci pribojavali da je to samo prva od mnogih predstojećih zavera Severnjaka da izazovu pobunu robova koja bi ugrozila njihove živote, eepublikancirepublikanci su to odbacivali i govorili da se neće mešati u pitanje ropstva na Jugu.
 
Istoričari se slažu da je Džon Braun igrao ključnu ulogu u početku Građanskog rata. David Potter kaže da je emocionalna posledica Braunovog napada veća od filozofske posledice debate [[Debate Lincoln-Douglas|Linkoln-Daglas]], i da je njegov napad razotkrio duboko neslaganje između Severa i Juga. Braunovi postupci pre Građanskog rata kao abolicioniste, i taktike koje je primenio, i danas ga čine kontroverznom osobom. Ponekad ga spominju kao herojskog mučenika i vizionara, a ponekad ga kleveću kao ludaka i teroristu. Neki pisci kao Bruce Olds opisuju ga kao "monomanijskog fanatičara", drugi, poput Stephen B. Oates-a smatraju ga "jednim od najlucidnijih ljudskih bića svoje generacije". David S. Reynolds hvali čoveka koji je "ubijao ropstvo, podstakao građanski rat, i posejao ljudska prava" a Richard Owen Boyer naglašava da je Braun bio "Amerikanac koji je dao svoj život da bi milioni drugih Amerikanaca bili slobodni." Za Ken Chowder-a on je " do neke mere, veliki čovek" ali takođe i "otac terorizma u Americi". Njemu je posvećena pesma ''[[John Brown's Body]]'', koja je kasnije poslužila kao podloga za mnogo poznatiju ''[[The Battle Hymn of the Republic|Battle Hymn of the Republic]]'', marševsku pesma Unije tokom Građanskog rata.