Jovan Sterija Popović – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Vraćene izmene korisnika 92.244.134.232 na poslednju izmenu korisnika Belirac |
|||
Red 15:
Jedno vreme je bio privatni nastavnik i [[advokat]] u rodnom mestu dok nije pozvan da dođe u [[Kragujevac]] da bude profesor na [[Beogradski Licej|Liceju]]. Sa Liceja je došao za načelnika Ministarstva prosvete (od [[1842]]), i na tom položaju, u toku osam godina, on je glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača [[Srpsko Učeno Društvo|Učenog srpskog društva]]. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje [[Društvo srpske slovesnosti|Akademije nauka]], [[Narodna biblioteka|Narodne biblioteke]] i [[Narodni muzej|Narodnog muzeja]]. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog [[pozorište|teatra]] (Pozorište na [[Đumruk]]u) koji je [[1841]]. otvoren njegovom [[tragedija|tragedijom]] „Smrt [[Stefan Dečanski|Stefana Dečanskog]]“. Od [[1848]]. živi u Vršcu, usamljen i razočaran. Tu je i umro [[1856]].
===Književni rad===
Popović je svoju književnu delatnost započeo slabim stihovima, ispevanim u slavu grčkih narodnih junaka. NJegov otac je bio [[Grci|Grk]] (po nekima [[Cincari|Cincar]]), i on se u mladosti zagrevao za grčke ustanike. To cy bili nevešti đački pokušaji. Kao mladić, on pada pod uticaj [[Milovan Vidaković|Milovana Vidakovića]], i po ugledu na njega piše roman „Boj na Kosovu“ ili „Milan Toplica“ i „Zoraida“. To je dosta nevešta i naivna prerada jednog romana od francuskog pisca Florijana iz XVIII veka. Kao i Vidaković, koji mu je bio uzor, tako i on pokušava da tuđu građu prenese u okvir srpske prošlosti. Roman je prepun nelogičnosti i nedoslednosti svake vrste. Docnije je u jednom svom satiričnom spisu („Roman bez romana“) ismejao takav način rada, oštro napao plačevne i fantastične romane Milovana Vidakovića i njegovih podražavalaca i propovedao književnost koja trezvenije i ozbiljnije gleda na život. Takvo shvatanje je plod njegova zrelijeg doba, i koliko je dublje ulazio u život i književnost, utoliko je postajao realniji.
[[image:Jovan Sterija Popovic.jpg|thumb|250px|left|''Jovan Sterija Popović'']]
On je uglavnom [[Drama|dramski]] pisac, prvi srpski književnik koji je u ovom književnom rodu stvorio nešto bolje i trajnije. Pisci koji su pre njega radili na istorijskoj drami i drami iz savremenog života nisu imali književnog uspeha. On je prvi srpski pisac koji taj posao uzima ozbiljno, sav se odaje [[pozorište|pozorištu]] i stvara na široj osnovi i sa dubokim razumevanjem. On je uporedo radio na istorijskoj drami i na [[Komedija|komediji]], ali na istorijskoj drami sa mnogo manje uspeha. Na književnost je gledao očima školskog čoveka, pedagoga i racionaliste.
NJegovi prvi dramski pokušaji su nevešte i preterano romantične dramatizacije narodnih pesama: „Nevinost“ ili „Svetislav i Mileva“, „Miloš Obilić“ i „Nahod Simeon“. Docnije stvara bolje i snažnije istorijske drame, ne mnogo književne, ali koje su odgovarale ukusu i shvatanjima tadašnje rodoljubive srpske publike. Takve su tragedije: „Smrt [[Stefan Dečanski|Stefana Dečanskog]]“, „Vladislav“, „[[Skenderbeg]]“, Laxan (sa predmetom iz bugarske istorije), pozorišni komad „Ajduci“, vrlo popularan, izrađen po narodnoj pesmi, i još nekoliko prigodnih komada.
Iako se smatra osnivačem srpske drame, on je mnogo važniji kao komediograf, jer se tu tek c uspehom ogledao njegov književni talent. Prva mu je [[komedija]] „Laža i paralaža“, zatim „Tvrdica“, „Pokondirena tikva“ (prema kojoj je [[1956.]] godine [[Mihovil Logar]] komponovao [[Pokondirena tikva (opera)|operu]] ) i „3la žena“, sve komedije karaktera. Od komedija naravi najbolje su mu: „Ženidba i udadba“, „Kir Janja“, „Rodoljupci“ i „Beograd nekad i sad“. Pored toga, napisao je i nekoliko pozorišnih igara manjeg značaja, šaljive ili satirične sadržine. Kao dramski pisac, Sterija pripada grupi sentimentalista, i svoja dela stvara pod impresijom Semjuela Ričardsona, poznatog pisca građanskih romana. U njegovim delima značajno mesto zauzimaju odlike poput kulta osećanja i prirode, idealizacija života, prijateljstvo i ljubav.
===Kritički osvrt===
| |||