Presokratovci – razlika između verzija

Već u presokratskoj filozofiji postavljen je problem saznanja, koji će vekovima nastaviti da zaokuplja mislioce i koji će prerasti u posebnu filozofsku disciplinu, [[Gnoseologija|gnoseologiju]]. To je jedini aspekt rane grčke filozofije u kojem je čovek posmatran kao "subjekt", konkretno kao subjekt saznanja, a to je odnos između čulnog iskustva i uma. Tako je [[Parmenid]], utvrdivši načelo Jednog i uvidevši da ne može objasniti nastajanje i nestajanje – koji su dati u čulnom iskustvu – porekao verodostojnost čula i proglasio isključivu valjanost uma kao jedinog koji može dopreti do onog stvarnog i večnog. Problem saznanja i odnosa između različitih načina ljudske spoznaje nije u ranoj grčkoj filozofiji razmatran kao poseban problem, već pre svega u kontekstu neke [[Metafizika|metafizičke]] postavke, ali je on začet već u tom ranom periodu, u doba presokratske filozfofije. Zbog svega toga nije pogrešno ove prve filozofe nazvati fizičarima. Istovremeno, međutim, njih se može ispravno nazvati i kosmolozima, jer su ispitivali prirodu [[kosmos]]a, predmet naše spoznaje, dok su se samim čovekom bavili samo kao jednim delom tog kosmosa, kao "objektom".