Presokratovci – razlika između verzija

Presokratski filozofi nisu rešili problem odnosa između jednog i mnoštva i na njemu su nastavili da rade [[Platon]] i [[Aristotel]], pa se ne može reći kako obrada tog predmeta predstavlja specifično obeležje presokratske filozofije. Ta specifična odlika može se naći u tome što se rani grčki filozofi usredsređuju ne na čoveka, nego na fizikalni svet oko sebe, na [[Priroda|prirodu]], na [[kosmos]]: zbog toga se često i nazivaju fizičarima i kosmolozima. Oni, dakako, nisu mogli razlikovati fiziku od filozofije (to, uostalom, teško da bi bilo moguće na tako ranom stupnju), pa su i "naučna" zapažanja čisto praktičnog karaktera spajali sa filozofskim spekulacijama, što se najlakše može uočiti upravo kod prvog od njih – [[Tales]]a. Kako nisu činili jasnu razliku između [[duh]]a i [[Materija|materije]] te kako su u prirodi zapažali prvenstveno materijalnu promenu, to i na pitanje – "Od čega je svet u osnovi sastavljen?" – odgovaraju nekom vrstom materije, bilo da je to Talesova voda, [[Anaksimandar|Anaksimandrov]] [[apejron]], [[Anaksimen]]ov vazduh, [[Heraklit]]ova vatra ili [[Leukip]]ovi i [[Demokrit]]ovi atomi. Zbog svega toga nije pogrešno ove prve filozofe nazvati fizičarima. Istovremeno, međutim, njih se može ispravno nazvati i kosmolozima, jer su ispitivali prirodu kosmosa, predmet naše spoznaje, dok su se samim čovekom bavili samo kao jednim delom tog kosmosa, kao "objektom". Razmatranja o jednom i mnoštvu te o opštem načelu u kosmosu označila su začetke [[Ontologija|ontologije]] kao posebne filozofske discipline.kite su bile najznacajnije