Verzija na datum 8 august 2010 u 09:21 uredi SieBot (razgovor \| doprinos) Botovi 47.226 izmena m robot Dodaje: ht:Siprakondiktè ← Starija izmjena		Verzija na datum 15 januar 2011 u 08:05 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.428 izmena m r2.5.2) (robot Dodaje: lv:Supravadītspēja; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: '''Superprovodnost''' je fenomen koji se pojavljuje kod određenih [[materijal~~\|materijala~~]]a na niskim [[temperatura~~\|temperaturama~~]]ma, i karakteriše ga potpuno odsustvo [[električni otpor\|električnog otpora]] i prigušivanje unutrašnjeg [[magnetno polje\|magnetnog polja]] ([[Majsnerov efekat]]). Superprovodnost se pojavljuje kod raznih materijala, uključujući i proste elemente poput [[kalaj]]a i [[aluminijum]]a, razne matalne [[legura\|legure]], neke visoko-"dopirane" [[poluprovodnici\|poluprovodnike]], i određena [[keramika\|keramička]] jedinjenja koja sadrže stepen [[atom]]a [[Bakar (hemijski element)\|bakra]] i [[kiseonik]]a. Druga vrsta jedinjenja, poznata kao [[kuprati]], su visokotemperaturni superprovodnici. Superprovodnost se ne pojavljuje kod [[plemeniti metali\|plemenitih metala]] poput [[zlato\|zlata]] i [[srebro\|srebra]], niti kod feromagnetnih metala poput [[gvožđe\|gvožđa]] (mada gvožđe može da se pretvoriti u superprovodnik ako se podvrgne vrlo visokim pritiscima). Kod [[konvencionalni superprovodnici\|konvencionalnih superprovodnika]], superprovodnost je izazvana [[sila\|silom]] privlačenja između određenih [[Električna provodnost\|provodnih elektrona]] koja potiče od razmene [[foton]]a, što prouzrokuje da tok provodnih elektrona stvara "stanje" [[superfluid~~\|superfluida~~]]a sastavljeno od povezanih ''parova'' elektrona. Takođe postoji i klasa materijala, poznata kao [[nekonvencionalni superprovodnici]], kod koje se javlja superprovodnost, ali čija su fizička svojstva u suprotnosti sa teorijom konvencionalnih superprovodnika. Naime, takozvani [[visokotemperaturni superprovodnik\|visokotemperaturni superprovodnici]] "funkcionišu" na temperaturama daleko višim nego što bi to bilo moguće po konvencionalnoj teoriji (ipak, ova temperatura je još uvek daleko ispod [[sobna temperatura\|sobne temperature]].) Trenutno ne postoji celovita teorija visokotemperaturne superprovodnosti. Jedna od mogućih koristi superprovodnika je ta što bi pomoću njih bilo moguće da se električna energija čuva dugo vremena, praktično bez utrošaka. Ipak da bi se superprovodnici koristili u praksi, potrebno je da "funkcionišu" na temperaturama približnim sobnim (inače bi ih utrošak energije za hlađenje učinio nepraktičnim). Zato već dugi niz godina naučnici rade na stvaranju superprovodnika koji rade na sve višim temperaturama. === Spoljašnje veze === * [http://www.eren.doe.gov/superconductivity/ US, EREN: superconductivity] * [http://www.superconductors.org/ superconductors.org] [[~~category~~Kategorija:Fizika]] [[~~category~~Kategorija:Elektrotehnika]] {{Link FA\|sl}} Red 45: [[la:Superconductrum]] [[lt:Superlaidumas]] [[lv:Supravadītspēja]] [[ml:അതിചാലകത]] [[mn:Хэт дамжуулагч]]

Supraprovodnost – razlika između verzija