Libertarijanizam – razlika između verzija

 

Neki dalje tvrde da bi libertarijanizam omogućio ropstvo preko imovinskog prava vlasništva nad samim sobom, odbacivanja zakona o radu, preko ugovornih sporazuma o radu, neposredne prodaje budućih prava na rad, i/ili kao kaznu za osobu sa neisplaćenim dugovima čineći ga [[gazdinsko ropstvo|gazdinskim robom]]. Čak i unutar libertarijanskih tabora se vode rasprave o libertarijanskom opravdanju ugovornog ropstva [http://cog.kent.edu/lib/Philmore1/Philmore1.htm] i gazdinskog rada [http://www.lewrockwell.com/orig4/verhaegh2.html] [http://www.mises.org/rothbard/ethics/hoppeintro2.asp]. Novi libertarijanski odgovor jeste da sopstveno telo, kao što je Tomas Džeferson govorio o pojmovima, nije predmet vlasništva, tako da je ropstvo uistinu protivzakonito, kao i [[lažni zatvor]]. Ovaj pogled je naporedan davnašnjem načelu precedentnog prava da su prava neotuđiva, koje naravno ne bi moglo biti zadovoljeno ako bi se ona smatrala [[lična imovina|ličnom imovinom]] (u pravnom smislu) i robom kojom se može trgovati; mada ovaj pogled nije deo bilo koje zvanične libertarijanske platforme, i pitanje dobrovoljnog služenja ostaje predmet rasprave unutar libertarijanskih redova. Međutim, libertarijanci su oduvek tvrdili da su granice pojedinačne slobode dosegnute onda kada te slobode ometaju pravo drugog na iste. Prema tome, vlasništvo nad imovinom se ne bi protezalo do vlasništva nad robovima, jer bi to bio jasan primer nečijih prava (na imovinu) koja ometaju prava drugoga.