Razlike između izmjena na stranici "Hadrijan"

nema sažetka uređivanja
m (razne ispravke)
No edit summary
Hadrijan je takođe zaslužan za značajne promene u civilnoj upravi. Vitezovi više nisu morali obavljati vojne dužnosti da bi napredovali u karijeri, a mnogi od njih su ušli u carsku birokratiju. Formalne su titule obeležavale različite stepene viteškog dostojanstva: [[prokurator]] je bio ''vir egregius'', običan [[prefekt]] ''vir perfectissimus'', prefekt [[pretorijanci|pretorija]] ''vir eminentissimus'', što je očigledno bila paralela senatorskoj tituli ''vir clarissimus''. Od Hadrijana vitezovi zamenjuju [[oslobođenik]]e na dvoru i u carevim kancelarijama, a pojavljuju se i u Hadrijanovom carskom savetu ''(consilium principis)''.
 
Važnu je Hadrijanovu meru predstavljalo i izdavanje tzv. [[Večiti edikt|Večitog edikta]] ''(Edictum perpetuum)'': po Hadrijanovom nalogu istaknuti pravnik [[Salvije Julijan]] revidirao je [[pretor]]ske edikte, načinio izbor i sistematisao ono što je sačuvalo značaj za to vreme. Kodifikacija je završena izdavanjem "Večitog edikta", u kome su združeni edikti gradskog pretora i pretora peregrina; na kraju je donesen edikt [[Edil|kurulnih edila]]. Prvi deo bavio se sudskim postupkom pred magistratom, drugi pravnim formulama i građanskim parnicama, dok je treći deo sadržavao propise o sudskim rešenjima i njihovom izvršavanju. U pravnoj je sferi značajna i Hadrijanova odluka da suđenja po građanskim parnicama u Italiji poveri četvorici [[konzular]]a. To je položaj Italije učinilo veoma sličnim položaju provincija; Hadrijanova namera, međutim, nije bila da umanji status Italije, već da sve delove carstva učini podjednako važnim. Za jedan deo carstva bio je posebno zainteresovan: mnogo je vremena proveo u [[Grčka|Grčkoj]], gde je dao da se posbno raskošnu ukrasi grad [[Atena|Atina]]. Ovaj car je ustanovio i zvanje pravobranioca (''advocatus fisci''), carskog službenika koji je zastupao pravne interese carstva u sudskim sporovima.
 
Hadrijan je održavao dobre odnose sa senatom, koji mu, međutim, nikada nije u potpunosti verovao. Njegova je spoljna politika izgledala neherojska, njegov [[kozmopolitizam|kosmopolitizam]] nerimski, a njegove reforme smatrane su mešanjem u tradicionalne nadležnosti senata. Pored toga, tokom poslednje dve godine svoje vladavine ponekad se ponašao ćudljivo i [[tiranin|tiranski]]. Kao i [[August (rimski car)|Avgust]], nije imao sopstvenog sina, pa je grčevito tragao za naslednikom. Nakon što je pogubio svog jedinog muškog rođaka, usvojio je 136. godine [[Lucije Cejonije Komod|Lucija Cejonija Komoda]], koji je uzeo ime Lucije Elije Cezar. On je, međutim, uskoro umro, pa je Hadrijan 138. godine izabrao bogatog senatora bez dece, [[Antonin Pije|Tita Aurelija Antonina]], kome je bila 51 godina. Ali, očigledno u nameri da zasnuje dinastiju, naredio je Antoninu da i sam odmah usvoji dva mladića, 17-godišnjeg [[Amrko Aurelije|Marka Aurelija]], nećaka Antoninove žene, i [[Lucije Ver|Lucija Vera]], sina Elija Cezara. Kada je Hadrijan uskoro potom umro, senat je odbio da ga deifikuje. Da bi to postigao, Antonin je morao uložiti znatne napore. Prema nekima, upravo je zbog te odanosti prema poočimu Antonin dobio nadimak Pije (''Pius'' = Pobožni).
1

izmjena