Reforma kalendara – razlika između verzija

Ovo je proizvelo primetno tačniji kalendar, ali je počivao na srednjoj dužini godine od 365,25 dana (365 dana i 6 sati). Ali, godina je zapravo 11 minuta i 14 sekundi kraća od toga. Ovo ne zvuči mnogo, ali se tokom mnogo godina gomilalo, tako da je u 16. veku prolećna ravnodnevica padala oko 10. marta/ožujka (umesto 20-tog, kao u 4. veku).

 

 

U vreme pape [[papa Grgur XIII|Gregorija XIII]] ([[1582]].)je promenjeno pravilo prestupnih godina: sekularne (vekovne, deljive sa 100) godine, inače deljive sa četiri, neće biti prestupne, osim ako nisu deljive i sa 400. Ovim se trajanje srednje godine skraćuje na 365,2425 dana (365 dana, 5 sati, 49 minuta i 12 sekundi). Ovo je mnogo bliže pravoj vrednosti godine, tako da je potrebno preko tri milenijuma da se greška nagomila na jedan dan (trajanje solarne godine se skraćuje, što će uticati na preciznost kalendara). Ovaj novi kalendar je sinhronizovan sa starim godišnjim dobima, zbog čega je morao preskočiti deset dana. Reformu su ubrzo prihvatile [[katolicizam|katoličke]] zemlje, a [[protestantizam|protestantske]] u 18. veku, kada je korekcija morala biti 11 dana, što je izazivalo i proteste.

* [http://www.newadvent.org/cathen/03168a.htm ''Catholic Encyclopedia'' "Reform of the Calendar"] Historical information

 

 

[[de:Kalenderentwürfe]]