Ugljen monoksid – razlika između verzija

| Name = Ugljen-monoksid

| ImageFileL1 = Carbon monoxide 2D comma.svg

| ImageNameL1 = Structure of the carbon monoxide molecule

| ImageFileR1 = Carbon-monoxide-3D-vdW.png

| ImageNameR1 = Space-filling model of the carbon monoxide molecule

| IUPACName = Ugljen-monooksid<br/>Ugljen-monoksid</br>Ugljenik(II) oksid

 

== Patofiziologija ==

Ugljen-monoksid se u [[molekul]]u [[hemoglobin]]a vezuje na isto mesto na koje i kiseonik. Međutim on ima 230 puta veći afinitet vezivanja za [[hemoglobin]] od [[kiseonik]]a.<ref name="Arthur"/> Zato i male koncentracije CO u [[Zemljina atmosfera|atmosferskom vazduhu]], odnosno mali parcijalni pritisak ugljen-monoksida u [[alveola]]rnom [[vazduh]]u, od svega 0,05 kPa, može izazvati toksični nivo karboksihemoglobina u krvi. Kako ugljen-monoksid ima selektivnu sposobnost vezivanja za [[hemoglobin]] on pomera krivu disocijacije oksihemoglobina na levo, smanjujući oslobađanje [[kiseonik]]a na nivou [[tkivo|tkiva]].

 

== Klinička slika trovanja ugljen-monoksidom ==

[[Klinička slika]] [[trovanje|trovanja]] je najčešće atipična, a [[anamneza]] pogrešna (što utiče ponekad na pravovremeno ukazivanje [[prva pomoć|prve pomoći]]). Visok stepen sumnje u moguće trovanje ugljen-monoksidom je od suštinskog značaja za [[utvrđivanje bolesti|dijagnozu]]. Pronalaženje izvora izloženosti ugljen-monoksidu je neophodno, ali ponekad je teško i zahteva upotrebu specijalizovanih resursa (ljudskih i materijalnih). [[Simptomi bolesti|Simptomi]] trovanja ugljen-monoksidom zavise od njegove koncentracije u udahnutom vazduhu i ispoljavaju se sledećim [[znaci bolesti|znacima]] i [[simptomi bolesti|simptomima]]; <ref name="Piantadosi">Piantadosi CA (2004). ''"Carbon monoxide poisoning"''. Undersea Hyperb Med 31 (1): 167–77. PMID 15233173. [http://archive.rubicon-foundation.org/4002. Rubicon] Preuzeto: maj 2009. {{en}}</ref>:

|-

|}

'''1.''' Ukloniti zatrovanog iz prostora zagađenog ugljen-monoksidom

 

 

== Prevencija ==

Potencijalna izloženost ugljen-monoksidu u kućnim i industrijskim uslovima je velika. Rizik u profesionalnim uslovima postoji kod vozača viljuškara, [[livac]]a, [[miner]]a, [[mehaničar]]a, [[radnik]]a u garažama, [[vatrogasac|vatrogasaca]] i drugih profesija. Toksični učinak hroničnog izlaganja ugljen-monoksidu, može biti potenciran duvanskim dimom kod [[pušenje|pušač]]a [[cigareta]] i osoba koje boluju od srčanih i respiratornih bolesti.<ref name="Aranđelović">Aranđelović M, Jovanović DP. ''Ugljen monoksid na radnom mestu - faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja.'' Acta biologica Jugoslavica - serija C: Physiologica et pharmacologica acta. 2000; 36(2):75-82. </ref> Pušenje je jedan od čestih uzroka hroničnog trovanja ugljen-monoksidom. Ljudi koji puše 20 cigareta dnevno u [[krv]]i imaju oko 4-7% hemoglobina vezanog za ugljen-monoksid.<ref>Miroslav Šuta: Účinky výfukových plynů z automobilů na lidské zdraví (druhé, přepracované a doplněné vydání, Děti Země 2008, ISBN 80-86678-10-5 3 </ref> Pasivni pušači (nepušači koji borave u prostoru sa pušačima) izloženi su prosečnoj koncentraciji ugljen-monoksida od oko 1,7 mg/m³ vazduha.<ref name=inchem>[http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc213.htm Carbon Monoxide - International Programme on Chemical Safety - Environmental Health Criteria 213] Posećeno jun 2010. {{en}}</ref>.

 

 

== Vidi još ==

===='''1. [[Zaštita na radu]]''' '''u sredini sa SO'''====

::{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"

 

===='''3. Uticaj ugljen-monoksida na bezbednost letenja.'''====

Piloti obično imaju bojazan od ugljen-monoksida koji u kabinu [[avion]]a može procuriti zbog neispravnosti prigušivača izduvnih sistema, ili curenja grejača u kabini aviona, ili u toku raketiranja iz avionskog naoružanja. Pri tome zaboravljaju da SO može poticati i od dima cigareta kod pušenja u toku letenja