Maximilien Robespierre – razlika između verzija

== Rani život ==

Rođen je [[6. maj]]a [[1758]]. u [[Aras]]u u [[Francuska|Francuskoj]]. Porodica mu je irskog porekla, a iz [[Irska|Irske]] su izbegli u doba [[Protestanska reformacija|protestantske reformacije]] oko [[1607]]. Drugi tvde da mu je porodica od srednjeg veka u severnoj Francuskoj. Otac mu je bio advokat, a Maksimilijan je najstariji od četvoro dece. Majka mu je umrla [[1767]]. Otac mu je lutao Evropom do smrti u Minhenu [[1777]]. Deca su odrasla kod maminog dede i ujaka. Maksimilijen je pohađao koledž u Arasu, a [[1770]]. je na preporuku biskupa dobio školarinu za gimnaziju Luj Veliki u Parizu. Tu je naučen idealizovanoj slici Rimske Republike i njenih velikih govornika [[Ciceron]]a i [[Katon]]a. Kada je gimnaziju posetio kralj Luj XVI Robespjer je održao pozdravni govor.

 

== Rani politički život ==

tokom [[1788]]. kada sudeluje u diskusijama o načinu kako se treba birati [[Skupština staleža]]. Uspeo je da bude izabran kao poslanik trećeg staleža u skupštinu staleža. Kada se sastala Skupština staleža [[5. maj]]a [[1789]]. Robespjer je bio jedan od vodećih radikala. Robespjer je bio vatreni sledbenih ideja [[Žan-Žak Ruso|Žan-Žaka Rusoa]] i počeo ih je oblikovati u svoju viziju. Kada je [[Ustavotvorna skupština]] provincijskih pravnika i bogate buržoazije počela sa nacrtom ustava, Robespjer se okrenuo narodu Pariza. Bio je čest govornik na Ustavotvornoj skupštini. Govorio je preko 150 puta do [[1791]]. Kada je Robespjer shvatio da njegove ideje nisu popularne u skupštini, okrenuo se [[Društvo prijatelja ustava|Društvu prijatelja ustava]], poznatom kao [[Jakobinci|klub jakobinaca]]. U početku su oni predstavljali samo delegate iz Bretanje, ali kad je skupština došla u [[Pariz]] primali su različite vođe pariske buržoazije. Prišlo im je mnogo malih trgovaca i zanatlija. Robespjer je našao publiku i sledbenike. Kada su se bogati buržuji Pariza i umereni deputati odvojili u poseban klub, smanjio se uticaj starih vođa jakobinaca. Grupa jakobinaca se odvojila [[1791]]. zalažući se za ustavnu monarhiju. Posle toga Robespjerovi sledbenici su počeli dominirati jakobincima. Smrt [[Mirabo]]a je ojačala uticaj Robespjera u skupštini.

Robespjer je [[15. maj]]a [[1791]]. predložio da oni deputati koji su u ustavotvornoj skupštini ne trebaju da budu u sledećoj skupštini. Posle neuspelog pokušaja bega i hapšenja kralja Luja XVI Robespjer je rekao da on nije ni monarhista ni republikanac.

 

== Robespjerovo suprostavljanje ratu sa Austrijom ==

== Osnivanje komiteta javne bezbednosti ==

U Parizu je [[11. mart]]a [[1793]]. osnovan revolucionarni tribunal. [[Jakobinci]] su državnim udarom [[31. maj]]a [[1793.]] preuzeli vlast uz pomoć podrške javnosti i najsiromašnijih radnika. [[Komitet javne bezbednosti]] je osnovan 6. aprila. Imao je devet članova. Nacionalni konvent je [[27. jul]]a [[1793]]. izabrao Robespjera u komitet, iako ovaj to nije tražio . Komitet opšte bezbednosti je bio zadužen za unutrašnju policiju.

 

== Robespjerova uloga u teroru ==