Kornelije Sula – razlika između verzija

 

'''Lucije Kornelije Sula''' ([[Latinski jezik|lat]]. ''Lucius Cornelius Sulla'', rođen 138. st. e., umro 78. st. e.) bio je [[Antički Rim|rimski]] vojskovođa i državnik.

Sula je poticao iz ugledne [[Patriciji|patricijske]] porodice Kornelija, koja je međutim do njegovog rođenja bila već osiromašila. Kako mu je nedostajalo gotovine, Sula je svoju mladost proveo u društvu s pripadnicima nižih slojeva rimskog društva – s [[Komedija|komičkim]] glumcima, sviračima flaute, plesačima, [[hetera]]ma. S takvim će ljudima ostati blizak tokom čitavog svog života. Upravo je u to vreme upoznao perspektivnog rimskog glumca [[Metrobije|Metrobija]] – "tumača ženskih likova", kako ga opisuje [[Plutarh]] – s kojim će otada ostati veoma blizak: čak i kad su obojica već prilično ostarili, Sula nikada nije skrivao tu emotivnu vezu. Bez obzira na sve to, Sula je izgleda dobio dobro obrazovanje: tečno je govorio [[grčki jezik]], što je u Rimu bio siguran znak koji je odavao "obrazovanog čoveka". Sula je stekao svoje bogatstvo, koje će mu kasnije omogućiti da se uspne lestvicom državne karijere,''([[cursus honorum]])''. tako što je ubio svoju maćehu-ljubavnicu Klitumnu, koja je bila bogata, a njegova oslobođenica-ljubavnica Nikopola, na tako bogata, umrla od teške upale bubrega. Premda Plutarh pominje dva nasledstva: jedno od njegove maćehe, a drugo – pomalo skandalozno – od neke bogate ali neplemenite neudate dame.

 

 

==Afrika i Jugurtin rat==

Godine 107. st. e. Sula je postavljen za [[kvestor]]a [[Gaj Marije|Gaja Marija]], znamenitog rimskog vojskovođe i državnika, koji je bio izabran za [[konzul]]a za tu godinu. Marije je predvodio [[Rimska vojska|rimsku vojsku]] u ratu koji su Rimljani vodili protiv [[Numidija|numidijskog]] kralja [[Jugurta|Jugurte]]. [[Jugurtin rat]], koji je opisao rimski istoričar [[Salustije]], bio je započeo još 112. st. e., ali je rimskim legijama pod vodstvom [[Kvint Cecilije Metel|Kvinta Cecilija Metela]] izgleda trebalo mnogo vremena da taj rat privedu kraju. Gaj Marije, koji je u to doba bio poređen Metelu, iskoristio je priliku i počeo da širi glasine o nesposobnosti svog zapovednika, te je uspeo da isposluje Metelovu smenu, svoj izbor za konzula i komandu u Jugurtinom ratu. Pod Marijevim zapovedništvom Rimljani su se borili po planu koji je bio veoma sličan Metelovom, i najzad su 106. st. e. porazili Numiđane, velikim delom zahvaljujući Sulinoj akciji zarobljavanja samoga Jugurte. Sula je ubedio [[Bokho|Bokha]], kralja susedne [[Mauretanija|Mauretanije]], da izda Jugurtu, koji je prethodno u Mauretaniji potražio utočište. Zarobljavanje Jugurte privuklo je u [[Rim]]u veliku pažnju i značajno pomoglo Sulinoj političkoj karijeri. I pored Marijevog nezadovoljstva, na [[Rimski forum|Rimskom forumu]] tada je podignuta konjanička statua Sule, koju je darovao kralj Bokho, a koja je obeležavala njegov uspeh u Jugurtinom ratu.

 

 

==Kimbri i Teutonci==

==Konzulat i prvi pohod na Rim==

 

 

Nakon što je 89. godine st. e. dobijen rat u srednjoj Italiji, pažnja se 88. st. e. okrenula ka istoku, gde je [[Mitridat VI Eupator]], kralj [[Crno more|crnomorske]] kraljevine [[Pont]]a, iskoristio nevolje Rima da protera kraljeve Kapadokije i [[Bitinija|Bitinije]] koji su bili lojalni Rimu. Jedno rimsko izaslanstvo je te kraljeve ponovo dovelo na presto, a Mitridat se povukao. Međutim, kada su izaslanici naveli Bitinijce da upadnu na njegovu teritoriju, Mitridat je pokrenuo veliku ofanzivu: zauzeo je ta dva kraljevstva i upao u rimsku teritoriju, gde je zadobio naklonost lokalnog stanovništva tako što je dao da se pogube hiljade Italika i tako što je porazio i zarobio rimske zapovednike u toj oblasti.

==Diktatura i smrt==

 

 

Dok je vladao teror, Sula je iskoristio svoju moć da sprovede sveobuhvatan program reformi (81). Mada je dvaput zauzeo Rim uz pomoć privatne proleterske vojske, ranije je sklopio veze s najvišim krugovima oligarhije, a posle Cinine smrti neki istaknuti ljudi koji su odbili da sarađuju sa Cinom prišli su Suli. Do vremena kada je Sulin uspeh izgledao siguran, čak je i većina onih koji su ranije sarađivali s Cinom bila na njegovoj strani, a Sula je proglašen braniocem [[nobilitet]]a koji je porazio jedan nezakoniti revolucionarni režim. Suline su reforme pre svega bile usmerene na stabilizaciju vlasti [[Rimski senat|senata]] uklanjanjem altrnativnih centara moći. [[Tribun|Narodni tribunat]] je bio sasvim oslabljen; ovlašćenja [[Cenzor (Rim)|cenzora]] su bila smanjena; [[Rimske provincije|provincijski]] su namesnici došli pod strožu kontrolu senata; a [[Viteški stalež|vitezovi]], koji su proskripcijama bili očišćeni od Sulinih protivnika, bili su lišeni nekih simbola dostojanstva i obezglavljeni uključivanjem 300 glavnih Sulinih pristalica u senat. Sudska reforma [[Gaj Grakho|Gaja Grakha]], koju su neki vodeći senatori smatrali glavnim uzrokom političke dezintegracije, sada se mogla poništiti, pa su krivični sudovi ponovo postali monopol senatora.