23.847
izmjena
m
nema sažetka uređivanja
mNema sažetka izmjene |
mNema sažetka izmjene |
||
Red 5:
Neoterici su prekinuli staru rimsku [[Poezija|pesničku]] tradiciju koja je poticala još od [[Enije|Enija]]. Oni su izbegavali složene i obimom velike književne forme kakvi su [[drama]] ili [[epika]], smatrajući ih staromodnim i zastarelim, a za svoje glavne uzore uzimali su [[Kalimah]]a i druge pesnike [[Aleksandrijska poezija|aleksandrijske poezije]]. Glavne književne forme neoterika bile su [[epilij]] (kratak ep), [[elegija]] i [[epigram]]. Težili su za savršenstvom u minijaturi i eksprimentisali s novim metričkim oblicima, s različitim varijantama jezika, stavljajući jedne do drugih, na primer, kolokvijalne i "uzvišene" jezičke varijetete, s novim [[Leksika|leksičkim]] formama (često grčkim), s novom tematikom (ljubavnom, egzotičnom, ponekad i pomalo bizarnom). Posebno su voleli ljubavne motive i rado se upuštali u [[Psihologija|psihološke]] analize ljudskih osećanja. U [[Lirika|lirici]] su izbegavali [[Retorika|retoričke]] ukrase i trudili se da im pesme izgledaju nadahnute iskrenim doživljajem, ali i pored toga ponegde se lako uočava da je sadržina često podvrgnuta težnji ka postizanju elegantne i savršene forme. Metrički su im oblici bili raznovrsni i orginalni, u čemu su prethodnici pesnika [[August (rimski car)|Avgustovog]] razdoblja rimske književnosti.
Kao i grčki pesnici aleksandrijske poezije, i rimski neoterici su "učeni pesnici" ''(poetae docti)'' i vole da se razmeću svojom učenošću. Po uzoru na aleksandrijske pesnike, naročito su voleli da za književne motive iz [[Mitologija|mitologije]] odabiru retke mitove i slabo poznate varijante mitova, da svoja dela pune nejasnim aluzijama, skrivenim citatima i pozajmicama iz drugih autora. Te se pozajmice, dakako, nisu smatrale [[plagijat]]om, već naprotiv komplimentom citiranom književniku i njegovom [[stil]]ističkom i [[Estetika|estetičkom]] majstorstvu. Međutim, razumeti i oceniti sve to mogao je samo veoma iskusan i načitan čitalac koji je dobro poznavao ne samo rimsku nego i [[Grčka književnost|grčku književnost]], i to posebno dela iz [[Helenizam|helenističkoga]] razdoblja. Drugi kriterij za izbor mitoloških motiva bila je upotrebljivost nekog mita za razvijanje [[Patetika|patetike]] i čak [[Patologija|patologije]] ljudskih strasti, napose ljubavne. Ta tendencija ne zbližava rimske neoterike više toliko s Kalimahom koliko s nekim kasnijim predstavnicima aleksandrijske poezije, kakav su na primer bili [[Apolonije Rođanin]] ili upravo [[Euforion]], inače mračan i teško razumljiv "učeni" pesnik, po kome Ciceron na jednom mestu (''Tusc
Kako je njihov vlastiti književno-estetski program pred njih stavljao stroge zahteve za učenim sadržajem i savršenstvom forme, to je neotericima trebalo mnogo vremena da bi pripremili jedno književno delo. Cina je na svom omanjem spevu ''Smirna'' radio devet godina; pozdravljajući završetak toga rada, Katul mu obećava večnu slavu, dok su na brzu ruku napisani opsežni istorijski epovi osuđeni isto tako brz zaborav (''Cat''. 95). [[Enije]]ve epigone, sastavljače raznih "anala", smatrali su neoterici za svoje glavne književne protivnike. U toj polemici nisu štedeli ni samoga "oca Enija" ''(Ennius pater)'', na veliko nezadovoljstvo Cicerona, koji je s ciljem da sam sebe proslavi, više puta sastavljao istorijske spevove po Enijevom uzoru.
| |||