Albanofobija – razlika između verzija

== Albanofobija u Srbiji ==

{{main|Albanofobija u Srbiji}}

Albanofobija u Srbiji je počela da narasta početkom [[20. vek]]a i usko je povezana sa spoljno-političkim ciljem [[Kraljevina Srbija|Kraljevine Srbije]] da izađe na [[Jadransko more]] (luka [[Drač]]) preko albanskih oblasti.<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 56) Просвета, Београд, 1950.</ref><ref name="Milosavljević"/> U tom cilju, srpska štampa je širila stereotipe o Albancima kao o "divljacima" nesposobnim za samostalan [[država|državni]] život.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 56) Prosveta, Beograd, 1950.</ref> Čak i mnogi srpski naučnici su, pre nastanka nezavisne [[Albanija|Albanije]] [[1912]]. godine, pokušavali da dokažu nesposobnost Albanaca za stvaranje sopstvene države, tvrdeći da albanska plemena nemaju potrebu za državom ni sposobnost da se konstituišu u [[nacija|naciju]] te im je stoga potrebno tutorstvo.<ref name="Milosavljević"/> Smatralo se da bi tek kolonizatorskim uticajima, odnosno uključenjem Albanaca i njihovih teritorija u srpsku državu, bilo omogućeno njihovo obučavanje za civilizovan život.<ref name="Milosavljević"/> [[Dimitrije Tucović]] u vreme [[Balkanski ratovi|Balkanskih ratova]] beleži da je šovinistička štampa u [[Srbija|Srbiji]] „mesecima i godinama rasprostirala o arbanaskom narodu tendenciozna mišljenja“<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 56) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>, izazivajući kod srpskog naroda „mržnju prema ''divljim Arnautima'', prikrivajući kao guja noge [[Zločini nad Albancima u balkanskim ratovima|divljaštva]] koja je [[srpska vojska]] prema njima počinila“<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 58-59) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>