Verzija na datum 20 decembar 2010 u 05:02 uredi Tekstovi (razgovor \| doprinos) 525 izmena Nema sažetka izmjene ← Starija izmjena		Verzija na datum 20 decembar 2010 u 05:11 uredi poništi Tekstovi (razgovor \| doprinos) 525 izmena Nema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 1: '''Amfoternost''' u [[hemija\|hemiji]] predstavlja osobinu onih [[supstanca\|supstanci]] koje mogu reagovati i kao [[kiseline]] i kao [[baza (hemija)\|baze]].▼ ~~{{radovi}}~~ ▲'''Amfoternost''' u hemiji predstavlja osobinu onih supstanci koje mogu reagovati i kao kiseline i kao baze. Mnogi [[metali]] kao što je [[cink]], [[kalaj]], [[olovo]], [[aluminijum]] i [[berlijum]] i mnogi ~~metolidi~~[[metaloidi]] imaju amfoterne ~~okside~~[[oksid]]e ili ~~hidrokside~~[[hidroksid]]e. Druga klasa amfoternih supstanci su amfiprotični ~~molekuli~~[[molekul]]i koji mogu i donirati i prihvatiti [[proton]]. Primjeri takvih supstanci su [[aminokiseline]] i [[proteini]], koji imaju amino i karboksilne grupe, kao i samojonozirajuća [[jedinjenje\|jedinjenja]] kao što je [[voda]] i [[amonijak]]. ==Amfoterni oksidi i hidroksidi== [[Cink-oksid]] reaguje različito u zavisnosti od pH vrijednosti ~~rastvora~~[[rastvor]]a: U kiselinama: ZnO + 2H<sup>+</sup> → Zn<sup>2+</sup> + H<sub>2</sub>O U bazama: ZnO + H<sub>2</sub>O + 2OH<sup>-</sup> → [Zn(OH)<sub>4</sub>]<sup>2-</sup> Ovaj efekat se meže koristiti da se razdvoje različiti katjoni kao što je cink od ~~mangana~~[[mangan]]a. [[Aluminijum-hidroksid]] se takođe ponaša slično: Ponaša se kao baza (neutralizuje se u kiselini): Al(OH)<sub>3</sub> + 3HCl → AlCl<sub>3</sub> + 3H<sub>2</sub>O Ponaša se kao kiselina (neutralizuje se u bazi): Al(OH)<sub>3</sub> + NaOH → Na[Al(OH)<sub>4</sub>] Linija 30 ⟶ 29: **Sa bazom: PbO + Ca(OH)<sub>2</sub> +H<sub>2</sub>O → Ca<sup>2+</sup>[Pb(OH)<sub>4</sub>]<sup>2-</sup> ~~Elementi~~[[Element]]i koji takođe formiraju amfoterne okside su: Si, Ti, V, Fe, Co, Ge, Zr, Ag, Sn, Au. ==Amfiprotični molekuli== Prema [[Bronsted-Lorijeva teorija kiselina i baza\|Bronsted-Lorijevoj teoriji kiselina i baza]] kiseline su donori protona a baze su akceptori protona. Amfiprotični molekul ili [[jon]] može ili donirati ili prihvatiti proton to jest ponaša se i kao kiselina i kao baza. Voda, aminokiseline,joni ~~bikarbonata~~[[bikarbonat]]a i joni [[hidrogen ~~sulfata~~sulfat]]a su česti primjeri amfiprotičnih vrsta. Pošto mogu donirati proton amfiprotične kiseline sadrže [[atom]] ~~vodonika~~[[vodonik]]a. Pošto se mogu ponašati i kao kiseline i kao baze one se amfoterne. ===Primjeri=== Linija 41 ⟶ 40: :HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + OH<sup>-</sup> → CO<sub>3</sub><sup>2-</sup> + H<sub>2</sub>O Stoga, efektivno može prihvatiti ili donirati proton. Voda je najčešći primjer koja se ponaša kao baza kada reaguje sa sa kiselinom kao što je [[hlorovodonična kiselina]]: :H<sub>2</sub>O + HCl → H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> + Cl<sup>-</sup>, i koja se ponaša kao kiselina kada reaguje sa bazom kao što je amonijak: :H<sub>2</sub>O + NH<sub>3</sub> → NH<sub>4</sub><sup>+</sup> + OH<sup>-</sup> [[Kategorija: Hemija]]

Amfoternost – razlika između verzija