Razlike između izmjena na stranici "Amfoternost"

Dodan 2.631 bajt ,  prije 9 godina
nema sažetka uređivanja
Mnogi metali kao što je cink, kalaj, olovo, aluminijum i berlijum i mnogi metolidi imaju amfoterne okside ili hidrokside.
 
Druga klasa amfoternih supstanci su amfiprotični molekuli koji mogu i donirati i prihvatiti proton. Primjeri takvih supstanci su aminokiseline i proteini, koji imaju amino i karboksilne grupe, kao i samojonozirajuća jedinjenja kao što je voda i amonijak.
 
==Amfoterni oksidi i hidroksidi==
Cink-oksid reaguje različito u zavisnosti od pH vrijednosti rastvora:
*U kiselinama: ZnO + 2H<sup>+</sup> → Zn<sup>2+</sup> + H<sub>2</sub>O
*U bazama: ZnO + H<sub>2</sub>O + 2OH<sup>-</sup> → [Zn(OH)<sub>4</sub>]<sup>2-</sup>
Ovaj efekat se meže koristiti da se razdvoje različiti katjoni kao što je cink od mangana.
 
Aluminijum-hidroksid se takođe ponaša slično:
*Ponaša se kao baza (neutralizuje se u kiselini): Al(OH)<sub>3</sub> + 3HCl → AlCl<sub>3</sub> + 3H<sub>2</sub>O
*Ponaša se kao kiselina (neutralizuje se u bazi): Al(OH)3 + NaOH → Na[Al(OH)4]
 
Drugi primjeri uključuju:
 
*Berilijum-hidrosid:
**Sa kiselinom: Be(OH)<sub>2</sub> + 2HCl → BeCl<sub>2</sub> + 2H<sub>2</sub>O
**Sa bazom: Be(OH)<sub>2</sub> + 2NaOH → Na<sub>2</sub>Be(OH)<sub>4</sub>
 
*Aluminijum-oksid:
**Sa kiselinom: Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub> + 3 H<sub>2</sub>O + 6 H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>(aq) → 2 [Al(H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>]<sup>3+</sup>(aq)
**Sa bazom: Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub> + 3 H<sub>2</sub>O + 2 OH<sup>-</sup>(aq) → 2 [Al(OH)<sub>4</sub>]<sup>-</sup>(aq)
 
*Olovo-oksid:
**Sa kiselinom: PbO + 2HCl → PbCl<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O
**Sa bazom: PbO + Ca(OH)<sub>2</sub> +H<sub>2</sub>O → Ca<sup>2+</sup>[Pb(OH)<sub>4</sub>]<sup>2-</sup>
 
Elementi koji takođe formiraju amfoterne okside su: Si, Ti, V, Fe, Co, Ge, Zr, Ag, Sn, Au.
 
==Amfiprotični molekuli==
Prema Bronsted-Lorijevoj teoriji kiselina i baza kiseline su donori protona a baze su akceptori protona. Amfiprotični molekul ili jon može ili donirati ili prihvatiti proton to jest ponaša se i kao kiselina i kao baza. Voda, aminokiseline,joni bikarbonata i joni hidrogen sulfata su česti primjeri amfiprotičnih vrsta. Pošto mogu donirati proton amfiprotične kiseline sadrže atom vodonika. Pošto se mogu ponašati i kao kiseline i kao baze one se amfoterne.
 
===Primjeri===
Česti primjer amfiprotične supstance je jon hidrogen karbonata koji se može ponašati kao baza
:HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> → H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O
ili kao kiselina:
:HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + OH<sup>-</sup> → CO<sub>3</sub><sup>2-</sup> + H<sub>2</sub>O
Stoga, efektivno može prihvatiti ili donirati proton.
Voda je najčešći primjer koja se ponaša kao baza kada reaguje sa sa kiselinom kao što je hlorovodonična kiselina:
:H<sub>2</sub>O + HCl → H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> + Cl<sup>-</sup>,
i koja se ponaša kao kiselina kada reaguje sa bazom kao što je amonijak:
:H<sub>2</sub>O + NH<sub>3</sub> → NH<sub>4</sub><sup>+</sup> + OH<sup>-</sup>
 
 
525

izmjena