Otvori glavni meni

Izmjene

Kejnz je više puta u svojim delima upozoravao na to da je Srbija proporcionalno najviše stradala u [[Prvi svetski rat|Prvom svetskom ratu]]. S obzirom na to da je Srbija siromašna poljoprivredna zemlja, osnov njene ekonomije je ljudska radna snaga. S obzirom na ogromne ljudske žrtve, Srbija je proporcionalno najviše izgubila u ratu, a posle nje Francuska. Sistem repracija zasnovan na uništenim materijalnim sredstvima koji su savezničke snage uvele ne može, po Kejnzu, adekvatno da nadoknati srpske gubitke.<ref>Kejnz, DŽ. M, Ekonomske posledice mira, 1919, poglavlje 5, posebno fusnota 20 u kojoj se kaže da je preko milion stanovnika Srbije izginulo tokom rata.</ref>
 
Do [[1942]]. godine, Kejnz je već bio ugledni ekonomista kada je dobio titulu baron Kejnz od Tiltona. Za vreme Drugog svetskog rata, Kejnz je raspravljao u ''Kako platiti rat (How to pay for the war)'' da bi se rat trebao finansirati većim taksama (pre nego trošenjem deficita), da bi se izbegla [[inflacija]]. Kada je pobeda saveznika već izgledala sigurno, Kejns je bio u pregovorima koji su ustanovili [[Bretonvudski sistem]] (Bretton Woods system), kao predstavnik britanske delegacije i predsedavajući komisije Svetske banke.
 
==== Investitor ====