Kapitalizam – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot Dodaje: si:ධනවාදය |
bolje nego ništa |
||
Red 1:
'''Kapitalizam''' je
{{Ekonomija}}
U najopštijem smislu kapitalizam označava ekonomski sistem u kojem su sva ili veći deo [[proizvodna sredstva|sredstava za proizvodnju]] u [[privatno vlasništvo|privatnom vlasništvu]], i u kojem se [[investicija|investicije]], [[proizvodnja|proizvodnja]] i [[plasman|plasman]] dobara raspoređuju pre svega po zakonima [[slobodno tržište|slobodnog tržišta]]. Ovo znači da je opšte opredeljenje i primarni cilj vlasnika kapitala pre svega ostvarivanje [[profit]]a.
Kapitalizam je, dakle, suprotan [[komunizam|komunizmu]] i [[socijalizam|socijalizmu]], sistemima u kojima su sredstva za proizvodnju pretežno u državnoj ili zajedničkoj (društvenoj) svojini, a primarni cilj vlasnika kapitala nije ostvarivanje profita već socijalne pravde ili nešto drugo. Kapitalizam se razlikuje i od [[feudalizam|feudalizma]], u kojem je bilo moguće privatno upravljati zemljom (teritorijom) ali je zemlja formalno bila vlasništvo države odn. kralja.
Većina teoretičara se slaže da se kapitalizam utemeljio u [[18. vek|18.]], [[19. vek|19.]] i [[20. vek]]u, i to tokom era [[industrijska revolucija|industrijske revolucije]] i [[evropski imperijalizam|evropskog imperijalizma]] ([[Adam Smit]], [[Dejvid Rikardo]], [[Karl Marks]]), [[velika depresija|velike depresije]] ([[Džon Mejnard Kejns]]) i tokom [[Hladni rat|Hladnog rata]] ([[Fridrih Hajek]], [[Milton Fridman]]). Ovi teoretičari se slažu i oko osnovnih [[karakteristike|karakteristika]] kapitalizma:
* [[kapital]] je u privatnom vlasništvu
* odluke se donose u odnosu na [[tržište]]
* trgovina je rezultat dobrovoljnog [[ugovor|ugovora]] između prodavca i kupca
* prisutan je tržišni, [[preduzetnik|preduzetnički]] [[mentalitet]]
* postoje [[pravno|pravni]] i drugi mehanizmi zaštite privatne svojine i ugovora
Većina teoretičara se takođe slaže da kapitalizam kao sistem generiše veći i brži [[ekonomski rast]] od drugih danas poznatih sistema. No, već kod sledećeg pitanja, "zbog čega je to tako" dolazi do većih razilaženja. Neki smatraju da je glavni razlog ekonomskog rasta privatna svojina, drugi misle da je slobodno tržište, treći ističu da ekonomski rast dolazi zapravo od eksploatacije [[radna snaga|radne snage]], četvrti smatraju da rast dolazi zapravo od globalnog rasta. Karakterologija kapitalizma dakle donosi sledeće nedoumice:
* da li je kapitalizam "stvarni" sistem ili samo ideal
* da li stvarno postoji u nacionalnim ekonomijama, a ako ne, koji nivo kapitalizma su postigle sadašnje nacionalne ekonomije
* da li se pojavio na određenom mestu u određeno vreme ili je postojao oduvek u manjim pojavnim oblicima
* da li je isključivo ekonomski sistem, ili je i politički, socijalni i kulturološki
* da li je [[samoodrživost|samoodrživ]] ili nije
* da li je racionalan ili nije
* da li ima tendenciju da obogaćuje šire slojeve ljudi ili da ih osiromašuje
== Etimologija ==
Poreklo reči '''kapital''' dolazi iz tradicije posedovanja i trgovine životinjama. [[Latinski]] koren reči kapital je ''capitalis'', a potiče od pra-indo-evropskog ''kaput'', koje znači glava. Na ovaj način je prebrojavana stoka (što više glava, to bolje). Anglo-američki pojmovi za imovinu i stoku, ''chattel'' i ''cattle'', imaju isto poreklo.
Jezička veza između ekonomije i trgovine stokom može se uočiti i u nazivima novca u mnogim zemljama: fee (faihu), rupee (rupya), buck (a deerskin), pecuniary (pecu), stock (livestock), i peso (pecu or pashu).
Prvu upotrebu reči kapitalizam nalazimo kod engleskog noveliste [[Viljem Mejkpis Tekeri|Tekirija]], [[1854]]. godine sa značenjem "posedovanje kapitala". [[Prudon]] je [[1867]]. godine uveo termin "kapitalista" kako bi označio "posednika kapitala". [[Karl Marks|Marks]] i [[Fridrih Engels|Engels]] ističu "kapitalistički oblik proizvodnje" i takođe koriste termin "kapitalisti" kako bi označili "privatne posednike kapitala". Do početka [[HH]] stoleća, termin je ušao u široku upotrebu, i nalazimo ga u radovima [[Maks Veber|Maksa Vebera]] "Protestantska etika i duh kapitalizma" ([[1904]]) i [[Verner Sombart|Vernera Sombarta]] "Moderni kapitalizam" ([[1906]]).
Po Marksovoj teoriji [[ideologija|ideologije]], dominantna ekonomska [[klasa]] ima svoju ideologiju, koja služi njenim klasnim [[interes|interesima]]. Ideologija "kapitalističke klase", koju zovemo i [[buržoazija]] ("buržuji") -- ekonomski [[liberalizam]] -- takođe je nazivana '''kapitalizam'''. Vremenom je i ovaj smisao ušao u širu upotrebu i danas teoretičari i pobornici ekonomskog liberalizma sebe nazivaju '''kapitalistima''' iako ne poseduju sredtva za proizvodnju.
== Karakteristike kapitalizma ==
Glavne odlike kapitalizma su opšte prihvaćene, a to su: [[privatni sektor]], [[privatna svojina]], slobodo [[preduzetništvo]], [[profit]], [[ekonomski rast]], [[ekonomska pokretljivost]], nejednaka raspodela [[bogatstvo|bogatstva]], [[konkurencija]], samo-organizovanje, i prisustvo [[slobodno tržište|slobodnog tržišta]] (uključujući i tržište [[radna snaga|radne snage]]).
=== Pravo na privatnu svojinu ===
Osnovna odlika kapitalizma je institucija [[vladavina prava|vladavine prava]] u '''uspostavljanju''' i '''zaštiti''' privatne svojine, uključujući najznačajniju, privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju.
Privatnu svojinu su priznavali i neki raniji pravni sistemi, npr. [[Rimsko pravo]], ali je zaštita ovih prava bila problematična u praksi pošto Rim nije imao [[policija|policiju]]. Ovaj i njemu slični pravni sistemi prisiljavali su slabijeg da prihvati vođstvo jačeg (gospodara ili lorda), i da mu plaća za zaštitu.
Stoga je institucija vladavine prava omogućila:
* veću nezavisnost
* jasno i dokazivo zaštićeno vlasništvo
* standardizaciju i uceljenje pravila i informacija o imovini na široj teritoriji (države, regije, sveta)
* povećanje poverenja koje proističe iz izvesnosti kazne za prekršaj ugovora o ekonomskom odnosu
* formalnije i složenije sačinjene izjave o vlasništvu koje omogućuju veće učešće u podeli rizika i vlasništva u korporacijama, kao i obezbeđenje od rizika
* veću pristupačnost zajmovima za nove projekte, pošto više stvari može da se koristi kao zalog za zajmove
* lakši i pouzdaniji pristup informacijama o kreditnoj istoriji i vrednosti aktive (imovine)
* povećana razmena, usaglašavanje i prenošenje prava na vlasništvo i imovinu, koja je utemeljila stvaranje nacionalnih tržišta i lakši prenos imovine
{{Commonscat|Capitalism}}
[[Category:Ideologije]]
[[Category:Ekonomski sistemi]]
[[Category:Kapitalizam|*]]
{{Link FA|he}}
[[af:Kapitalisme]]
[[ar:رأسمالية]]
[[an:Capitalismo]]
[[arc:ܪܫܡܠܘܬܐ]]
[[arz:راسماليه]]
[[ast:Capitalismu]]
[[az:Kapitalizm]]
[[id:Kapitalisme]]
[[ms:Kapitalisme]]
[[bg:Капитализъм]]
[[zh-min-nan:Chu-pún-chú-gī]]
[[jv:Kapitalisme]]
[[be:Капіталізм]]
[[be-x-old:Капіталізм]]
[[bs:Kapitalizam]]
[[ca:Capitalisme]]
[[cy:Cyfalafiaeth]]
[[cs:Kapitalismus]]
[[da:Kapitalisme]]
[[de:Kapitalismus]]
[[
[[el:Καπιταλισμός]]
[[en:Capitalism]]
[[es:Capitalismo]]
[[
[[eu:Kapitalismo]]
[[fa:
[[
[[fo:Kapitalisma]]
[[fr:Capitalisme]]
[[fy:Kapitalisme]]
[[ga:Caipitleachas]]
[[gl:Capitalismo]]
[[gan:資本主義]]
[[gu:મૂડીવાદ]]
[[hak:Chṳ̂-pún chú-ngi]]
[[he:קפיטליזם]]
[[hi:पूंजीवाद]]
[[hr:Kapitalizam]]
[[is:Kapítalismi]]
[[it:Capitalismo]]
[[ja:資本主義]]
[[ka:კაპიტალიზმი]]
[[krc:Капитализм]]
[[kn:ಬಂಡವಾಳಶಾಹಿ]]
[[ko:자본주의]]
[[ku:Kapîtalîzm]]
[[la:Capitalismus]]
[[lv:Kapitālisms]]
[[lt:Kapitalizmas]]
[[ln:Kapitalismɛ]]
[[hu:Kapitalizmus]]
[[mk:Капитализам]]
[[mwl:Capitalismo]]
[[mn:Капитализм]]
[[mr:भांडवलशाही]]
[[my:အရင်းရှင်ဝါဒ]]
[[nl:Kapitalisme]]
[[no:Kapitalisme]]
[[nn:Kapitalisme]]
[[
[[pnb:کیپیٹلزم]]
[[pl:Kapitalizm]]
[[pt:Capitalismo]]
[[ro:Capitalism]]
[[qu:Kapitalismu]]
[[ru:Капитализм]]
[[sah:Капитализм]]
[[si:ධනවාදය]]
[[scn:Capitalismu]]
[[simple:Capitalism]]
[[sk:Kapitalizmus]]
[[sl:Kapitalizem]]
[[sh:Kapitalizam]]
[[fi:Kapitalismi]]
[[sv:Kapitalism]]
[[ta:முதலாளித்துவம்]]
[[th:ทุนนิยม]]
[[vi:Chủ nghĩa tư bản]]
[[tr:Kapitalizm]]
[[uk:Капіталізм]]
[[ur:سرمایہ دارانہ نظام]]
[[
[[war:Kapitalismo]]
[[yi:קאפיטאליזם]]
[[diq:Qapitalizm]]
[[zh:资本主义]]
[[zh-yue:資本主義]]
[[bat-smg:Kapėtalėzmos]]
[[sr:Капитализам]]
| |||