Verzija na datum 6 novembar 2010 u 02:16 uredi EmausBot (razgovor \| doprinos) Botovi 169.866 izmena m robot Mijenja: tt:Älifba ← Starija izmjena		Verzija na datum 27 novembar 2010 u 07:06 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.428 izmena m [r2.5.2] robot Dodaje: hif:Akchhar; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 13: ''Većina'', ako ne i svi jezički pisani sistemi poseduju izvesna sredstva kojima se zvukovno (fonetski) približavaju stranim rečima, uglavnom koristeći urođeni set karaktera. == Istorija == {{Glavni članak\|Istorija alfabeta}} Istorija alfabeta počinje u [[drevni Egipat\|drevnom Egiptu]]. Do [[2700.]] godine pre nove ere egipatsko pismo je imalo 22 [[hijeroglifi\|hijeroglifa]] za predstavljanje slogova koji počinju bilo kojim konsonantom njihovog jezika, ali su imali i jedan vokal koji su mogli pronaći u govoru urođenika. Ovi glifovi su poslužili kao smernice ka logogramima, za beleženje gramatičkih uticaja i kasnije za transkripciju pozajmljenica i stranih imena. Red 22: [[Feničansko pismo]] je bilo prvo važnije fonetsko pismo. Razlikovalo se od drugih pisama koja su bila u širokoj upotrebi time što je imalo dvadesetak različitih slova - pismo dovoljno jednostavno da ga nauče mnogobrojni trgovci. To se suprodstavljalo hiljadama različitih karaktera klinastog pisma i egipatskih hijeroglifa-dva široko rasprostranjena pisana sistema tog vremena. Druga prednost feničanskog pisma je bila to što je moglo biti korišćeno za zapisivanje mnogih različitih jezika, budući da je reči beležilo fonetski. Feničani su širili ovo pismo, a ''Talasokrasi'' su im dozvolili da pismo prenesu preko [[Mediteran]]a. U [[Antička Grčka\|Grčkoj]] je pismo modifikovano da bi se označili vokali. Ovo je bio uspon prvog pravog alfabeta. Grci su znakove koji su postojali u feničanskom pismu, a za koje sami nisu imali odgovarajuće glasove, promenili tako što su im dodelili vrednost vokala. Prvih godina postojalo je više varijanata grčkog alfabeta. [[Kume forma]] je prenošena do italijanskog poluostrva gde je omogućila varijantu alfabeta iskorišćenu za beleženje italskih jezika. Jedan od njih je postao [[latinica\|latinski alfabet]] koji se rasprostirao širom Evrope uporedo sa [[Antički Rim\|Rimskom imperijom]]. ''Tajvanci'' su naučili silabičko pismo zvano [[bopomofo]] pre nego što su naučili kineske karaktere. == Vrste == Kompletna genealogija alfabeta: Red 59: * ''zujin'' (1913. godina) Termin '''alfabet''' koriste lingvisti i paleografičari (istraživači starih rukopisa) i u širem smislu i u užem smislu. U širem smislu, alfabet podrazumeva pismo koje je segmentirano na fonetski nivo, što znači da ima posebne glifove za pojedinačne zvukove, a ne i za veće jedinice kao što su slogovi ili reči. U užem smislu neki stručnjaci razlikuju prave alfabete od druga dva tipa pisma-abdžada i abudžidasa. Sva tri se razlikuju međusobno po načinu na koji se odnose prema vokalima: abdžad ima slova za konsonante i većinu vokala ne obeležava; [[abudžidas]] je , takođe, u osnovi konsonantski, ali samoglasnike izražava pomoću dijakritičkih znakova ili sistemskim grafičkim modifikacijama konsonanata. U alfabetima u užem smislu, s druge strane, konsonanti i vokali se pišu kao odvojena slova. Najraniji poznati alfabet u širem smislu je vadi el-hol skript, za koji se veruje da je abdžad, a koji je preko svog naslednika-feničanskg pisma postao preteča modernih alfabeta, uključujući i arapski, grčki, latinski (preko starog italskog alfabeta), ćirilice (preko grčkog alfabeta) i hebrejski (preko aramejskog). Danas su primeri abdžada [[arapsko]] i [[hebrejsko pismo]]; pravih alfabeta latinica, ćirilica i korejski alfabet; a abudžidasa tigrinja, amarik, hindi i tai. [[Silabičko pismo]] kanadskih domorodaca, takođe, spada u abudžidu i to pre nego u silabičko pismo kako implicira sam naziv , budući da svaki glif koji predstavlja konsonant i koji je modifikovan rotiranjem predstavlja sledeći samoglasnik ( u pravom silabičkom pismu svaka kombinacija konsonant-vokal je predstavljena posebnim glifom). Red 75: Nije uvek jasno iz čega se različiti alfabeti sastoje. Francuski koristi istu alfabetsku osnovu kao engleski, ali mnoga slova nose dodatna obeležja. U francuskom se ove kombinacije ne smatraju dodatnim obeležjima. Ipak, u Irskoj, akcentovana slova se smatraju različitim obeležjima tog alfabeta. Neke adaptacije latinskog alfabeta se uvećavaju ligaturama, kao i u staroengleskom. Drugi alfabeti koriste samo osnovu od latinskog alfabeta kao što su havajski ili italijanski alfabet. == Pisanje == Svaki jezik može ustanoviti [[utvrđena pravila]] koja će pokrivati odnose između fonema i slova, ali, u zavisnosti od jezika, ta se pravila mogu i ne moraju dosledno poštovati. U savršenom fonetskom alfabetu foneme i slova bi trebalo da se savršeno saodnose u dva smera: da onaj koji piše može savršeno dobro da predvidi pisanje bilo koje reči i to samo po njenom izgovoru, a da govornik može savršeno da izgovori bilo koju reč na osnovu načina na koji je napisana. Ipak, jezici često evoluiraju nezavisno od njihovih pisanih sistema, a pisani sistemi bivaju pozajmljivani za jezike za koje nisu stvoreni. Tako se stvara razlika između slova nekog alfabeta i odgovarajućih fonema nekog jezika, pa se ta razlika menja od jezika do jezika-čak varira i u okviru jednog jezika. Red 91: Svi zvukovi govora svih jezika sveta se mogu zabeležiti sa poprilično malim sveobuhvatnim fonetskim alfabetom. Naziv mu je Internacionalni fonetski alfabet. == Efekat alfabeta == Neki [[teoretičari]], naročito oni koji se dovode u vezu sa takozvanom školom komunikacije iz Toronta, recimo [[Maršal Mekluan]], Harold Junis, Robert Logan, su proklamovali hipotezu da su alfabeti unapredili i osigurali sposobnost analiziranja, kodiranja, dekodiranja i klasifikacije. Ovo je poznato kao efekat alfabeta, po naslovu Loganovog članka iz [[1986]]. Red 99: Alfabetsko pismo je vodilo ka stvaranju brojnog sistema i do otkrivanja nule od strane [[hindu]] i budističkih [[matematičar]]a. Pol Levinson tvrdi u svom delu '''Tanka ivica''' iz [[1997]]. da je alfabet olakšao uspon i širenje učenja monoteizma, obezbeđujući mu da na jednostavan način piše o bogu koji je sveobuhvatan, sveprisutan i još nevdljiv. Nasuprot, [[monoteizam]] nije uspeo kada je Akenaten pokušao da ga proširi preko hijeroglifa u drevnom [[Egipt]]u, niti je uspeo da se održi u mestima kao što je [[Kina]] koja se oslanja na ideografski način pisanja. [[Kategorija: Lingvistika]]▼ ▲[[Kategorija: Lingvistika]] [[af:Alfabet]] Linija 142 ⟶ 141: [[he:אלפבית]] [[hi:मूलाक्षर]] [[hif:Akchhar]] [[hr:Abeceda]] [[ht:Alfabèt]]

Alfabet – razlika između verzija