Aleksandar Obrenović – razlika između verzija

'''Kralj Aleksandar Obrenović''' ([[Beograd]], 2/[[14. avgust]] [[1876]]. - [[Beograd]] 29. maj/[[11. jun]] [[1903]].) je bio [[Kraljevina Srbija|srpski kralj]], poslednji iz [[dinastija Obrenović|dinastije Obrenović]], koji je, zajedno sa svojom suprugom kraljicom [[Draga Mašin|Draga Obrenović]], ubijen u [[Majski prevrat|Majskom prevratu]] [[1903]]. Kralj Aleksandar je bio sin kralja [[Milan Obrenović|Milana]] i kraljice [[Natalija Obrenović|Natalije Obrenović]].

 

 

 

Aleksandar Obrenović je rođen [[14. avgust]]a [[1876]]. godine u jednom porodilištu koje je lično finansirao kralj Milan. Brigu o mladom Aleksandru je isključivo vodio kralj Milan. Po uzrastanju mladog kraljevića, kralj Milan je naredio da se pošalje na školovanje u [[Pariz]] o njegovom trošku. Zajedno sa mladim kraljevićem tada su se u Parizu nalazili njemu u pomoć i dva istaknuta prijatelja kuće Obrenovića - [[Jovan Ristić]] i [[Kosta Protić]], koji će kasnije, za vreme Aleksandrovog maloletstva, biti namesnici. Na Liceju je stekao solidno obrazovanje, naučio je francuski i ruski jezik.

Aleksandar se vratio u [[Beograd]] [[1887]]. godine, sa nepunih 11. godina i stalno se nalazio na Dvoru, gde je o njegovom vaspitanju brinulo više guvernanti. Tu je naučio da svira klavir, da piše poeziju, da peca, da ide u lov. Uglavnom se nalazio pod nadzorom svoga oca - kralja Milana Obrenovića.

 

Na godišnjicu proglašenja Kraljevine Srbije [[21. februar]]a ([[6. mart]]a) [[1889]]. u Sabornoj Crkvi, kralj Milan se pojavio zajedno sa svojim trinaestogodišnjim sinom Aleksandrom u svečanoj vojnoj uniformi i objavio je proglas da se povlači sa trona i ustupa ga svome sinu, ali da se do njegovog punoletstva državom stara namesništvo. Prema Ustavu, kralj Milan je odredio namesništvo sinu Aleksandru, koga su sačinjavali Jovan Ristić, general Kosta Protić i general [[Jovan Belimarković]].

 

Posle smrti namesnika Protića [[4. jun]]a [[1892]]. godine, nastaje sukob između šefa radikala Nikole Pašića, koji pretenduje na namesničko mesti, i prvog namesnika Ristića, koji ne prihvata Pašića. Rasplet nastaje padom radikalske vlade i ustanovljavanjem liberalske, pod [[Jovan Avakumović|Jovanom Avakumovićem]] [[9. avgust]]a [[1892]]. godine.

 

 

Posle skupštinskih izbora iz februara [[1893]], koji su dali podjednak broj poslanika radikalima i liberalima, nastala je teška politička kriza, a Aleksandar je rešio da uzme stvari u svoje ruke. [[1. april]]a [[1893]]. godine pozvao je sve ugledne ministre i čitavo namesništvo na svečanu večeru u Dvoru. Za vreme večere, stalno su se oko mladog kralja nalazila 10-12 oficira kao posluga. Nakon večere, kralj je pozvao goste u svečani salon i saopštio im je da se radi poboljšanja stanja u zemlji od danas preuzima kraljevska ovlašćenja, razrešuje dosadašnju vladu i namesništvo i da [[Srbija]] ide novim političkim kursem. Tako je kralj Aleksandar izvršio dvorsku revoluciju, odnosno [[državni udar]].

Protesti ministra su ostali bez rezultata, dok je kralj je ponavljao da je tako bolje za sve. Novu vladu je sastavio kraljev bivši vaspitač, dr [[Lazar Dokić]], sa nekoliko uglednih radikala.

 

 

 

Zbog sve težeg položaja srpskog stanovništva u granicama [[Otomansko carstvo|Turske imperije]], kralj Aleksandar je rešio da načini posetu [[Carigrad]]u u leto [[1894]], ne bi li izmolio neke političke povlastice srpskog življa u Turskoj. Negujući dobre odnose sa [[Grčka|Grčkom]], kralj Aleksandar je u proleće, po povratku iz Carigrada, posetio i grčki dvor. Na tom, putu, posle nekoliko vekova, posetio je [[Sveta gora|Svetu goru] i [[Hilandar]], kome je pretila opasnost da ga Bugari preotmu. Tom prilikom hilandarsko brastvo je poklonio je kralju [[Miroslavljevo jevanđelje]], originalnu [[Stefan Nemanja|Nemanjinu]] povelju manstiru i još nekoliko rukopisa. Ovom kraljevom posetom i njegovim novčanim prilozima, Hilandar je ostao srpski manastir.

Posle ovoga, na insistiranje kraljice Natalije, kralj odlazi na letovanje u Bijaric početkom maja [[1895]]. godine. Kraljica Natalija je po njemu dala ime Sašino jednpj palati u Bijaricu. U ovom gradiću na granici [[Francuska|Francuske]] i [[Španija|Španije]], kralj je upoznao buduću suprugu Dragu Mašin, koja je bila lična dvorska dama njegove majke. U to vreme se u Srbiji to prihvatilo kao prolazna avantura mladog kralja, ali je ljubav započeta u Bijaricu počela da buja sve više i više.

 

Kralj se ponovo vraća u Srbiju početkom septembra [[1895]]. Na insistiranje svoga oca, kralja Milana, kralj Aleksandar je otišao u [[Beč]], gde je u znak dobre pažnje srpskog i austrijskog dvora, odlikovao lentom Belog orla bečkog ministra za finansije i ministra za Bosnu i Hercegovinu, [[Benjamin Kalaj|Benjamina Kalaja]], što je rđavo prihvaćeno u Srbiji zbog težnje Austro-Ugarske da anektira Bosnu i Hercegovinu.

 

 

 

 

 

{{citat|Ja sam glava Doma Obrenovića i ja prvi imam pravo i dužnost da vodim brigu o sudbini i budućnosti Dinastije. Prema tome mišljenja moga oca u delu moje ženidbe je sporedna stvar i malog je značaja. To je glavno šta mislim ja, a ne moj otac. Moj otac nije odgovorio mojim željama i ja sam ga, kao vrhovni komandant, s toga spravom razrešio dužnosti komandanta aktivne vojske.}}

 

Kralj Milan nije dao blagoslav svom sinu, napominjujući u pismu da je njihova dinastija prevalila mnogo toga, ali da ju je odluka koju je doneo odvela pravo u propast. Kralj Aleksandar je naredio da se rasporede jake snage na granici i da ga u slučaju nasilnog pokušaja da sa vojskom prodre u Srbiju, uhvate i zatvore. Kralj Milan se više nije ni vraćao u Srbiju i umro je u Beču [[1901]]. godine. Takođe se protiv ovakve odluke pobunila i kraljeva majka Natalija, pišući mu iz Rusije sve najružnije o Dragi Mašin.

 

 

 

 

 

Radnici i studenti priredili su [[23. mart]]a [[1903]]. masovne demonstracijea one su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je šest osoba. Na [[Kalemegdan]]u je demonstrantima vatreno govorio [[Dimitrije Tucović]]. Znajući da ne može dobiti nove izbore, kralj Aleksandar se okomio na Senat, u kome se nalazilo ostatak radikala, koje je kralj okrivio za nerede.

Prvim udarom je ukunut Ustav iz [[1901]]., raspušteni su Senat i Narodna Skupština. Iza toga su izvršena nova postavljenja kraljevih ljudi u Senatu, Državnom savetu i sudovima. Zatim je kralj novim državnim udarom vratio u život stari Ustav iz 1901. godine. Nakon ovoga, vlada je sprovela izbore [[18. maj]]a [[1903]]. koje je dobila. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kralja Aleksandra na političkom polju.

 

 

Ubistvom poslednjeg kralja iz loze Obrenovića, ugasila se loza ove dinastije koja je, sa prekidoma između [[1842]]. i [[1858]]. godine vladala Srbijom od [[1815]]. godine.

== Vidi još ==

 

 

 

 

 

[[bg:Александър Обренович]]

[[it:Alessandro I di Serbia]]

[[ja:アレクサンダル1世 (セルビア王)]]

[[lt:Aleksandras Obrenovičius]]

[[mk:Александар Обреновиќ]]