Wikipedija

Gottfried Leibniz – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Nema sažetka izmjene
Nema sažetka izmjene
Red 1:
[[Datoteka:Gottfried Wilhelm von Leibniz.jpg|250px|right]]
 
{{Filozof
'''Gottfried Wilhelm von Leibniz''' ([[1.7.]] [[1646]]. - [[14.11.]] [[1714]].) je [[Njemačka|njemački]] filozof, naučnik, matematičar, diplomat, bibliotekar i advokat. Poznat je kao jedan od prvih naučnika koji je koristio termin "[[funkcija]]". Nezavisno od [[Isaac Newton|Isaaca Newtona]] je pronašao ustanovio moderno računanje u matematici. Pronašao je i prvi mehanički [[kalkulator]].
| ime = Gotfrid Vilhelm Lajbnic
| slika = Gottfried Wilhelm von Leibniz.jpg
| širina_slike = 204p
| opis_slike =
| puno_ime = Gotfrid Vilhelm Frajher fon Lajbnic
| datum_rođenja = [[1. jul]] [[1646]].
| mesto_rođenja = [[Lajpcig]]
| država_rođenja = [[Nemačka]]
| datum_smrti = [[14. novembar]] [[1716]].
| mesto_smrti = [[Hanover]]
| država_smrti = [[Nemačka]]
| epoha = Filozofija 17. veka
| regija = Zapadna filozofija
| škola_filozofije = [[Racionalizam]]
| glavna_interesovanja = [[metafizika]], [[epistemologija]], [[nauka]], [[matematika]]
| značajne_ideje = [[kalkulus]], urođeno saznanje, [[optimizam]], [[monada]]
| uticaji_od = [[Platon]], [[Aristotel]], [[Rene Dekart|Dekart]], [[Kristijan Hajgens]]
| uticao_na = [[Kristijan Vulf (filozof)|Kristijan Vulf]], [[Imanuel Kant]], [[Bertran Rasel]], [[Abraham Robinson]]
}}
'''Gotfrid Vilhelm Frajher (baron) fon Lajbnic''', ({{jez-nem|Gottfried Wilhelm Freiherr (baron) von Leibniz}}; [[Lajpcig]], [[1. jul]] [[1646]] — [[Hanover]], [[14. novembar]] [[1716]]) bio je nemački filozof, matematičar, pronalazač, pravnik, istoričar, diplomata i politički savetnik. Dao je značajan doprinos u optici i mehanici. Smatra se poslednjim čovekom enciklopedijskog znanja zapadne civilizacije.
 
Stekao je obrazovanje iz prava i filozofije, radio je kao sekretar u dvema najpoznatijim plemićkim porodicama u [[Nemačka|Nemačkoj]] (od kojih je jedna tokom njegovog službovanja postala engleska kraljevska porodica). Zauzima podjednako značajno mesto kako u istoriji [[filozofija|filozofije]] tako i u istoriji [[matematika|matematike]]. Ustanovio je [[infinitezimalni račun]] (kalkulus, matematička analiza) nezavisno od [[Isak Njutn|Njutna]], kao i binarni sistem koji predstavlja osnovu moderne računarske tehnologije. U filozofiji ostaće najpoznatiji po [[optimizam|optimizmu]], npr. njegov zaključak da je Bog stvorio najbolji svet od svih mogućih svetova.
Universalni genijalni um Lajbnica je uticao na logiku-[[logika]], matematiku-[[matematika]], mehaniku-[[mehanika]], geologiju-geologija, zakonodavstvo, istoriju-[[istorija]], lingvistiku-[[lingvistika]] i teologiju-[[teologija]]. On je dominirao zvaničnim životom Njemačke krajem 17-tog i početkom 18-tog vijeka i uticao na Idealiste Fichtea (Johann Gottlieb Fichte) i Hegela-[[Hegel]]. Njegove misli su ponovo postale aktuelne početkom 20-tog vijeka kroz razvoj nauke.
Lajbnic je dao veliki doprinos u [[fizika|fizici]] (optici i mehanici) i tehnologiji, kao i, što će se kasnije utvrditi, [[biologija|biologiji]], [[medicina|medicini]], [[geologija|geologiji]], [[teorija verovatnoće|teoriji verovatnoće]], [[psihologija|psihologiji]], [[informatika|informatici]]. Pisao je na latinskom, francuskom i nemačkom i to o politici, pravu, etici, teologiji, istoriji i filologiji. Iako je mnogo pisao, malo toga je objavljeno.
 
==Život==
Lajbnic se rodio u Luteranskoj porodici 1. Jula 1646 godine, u Lajpcigu(Leipcig), pred kraj tridesetogodišnjeg rata koji je Njemačku ostavio u ruinama. Školovan je u Nikolajskoj školi ali je daleko više naučio u biblioteci svoga oca. 1661. godine se upisao na Univerzitet u Lajpcigu gdje je došao u dodir sa djelima Galilea ([[Galileo]]), Francisa Bakona (Bacon), Hobsa (Thomas Hobbs) i Dekarta (Rene [[Decartes]]), Njegova diplomski rad: "O principima osobe", De Principio Individui, je inspirisan Luteranskim nominalizmom (teorija da univerzalni pojmovi nisu realni nego da su samo imena) i naglašava vrijednosti preživljavanja (egzistencija) osobe, koje se ne mogu objasniti po samostalnom događaju nego kroz čitavo bivstvo te osobe (entitate tota). To je prva klica čitave teorije o monadu.
Sin luteranskog profesora moralne filozofije Fridriha, Lajbnic ja preko biblioteke svoga oca razvio interesovanje za širok krug predmeta.
 
Sa 12 godina je naučio latinski bez ičije pomoći. Sa samo 14 godina je upisao univerzitet u Lajpcigu, a potom je učio u [[Jena|Jeni]] i [[Altdorf]]u, gde je [[1666]]. godine stekao doktorat iz prava sa samo dvadeset godina. Lajbnicov talenat će se višestruko ispoljiti kako u pravu, religiji, diplomatiji, filozofiji, tako i u matematici.
U 1666 godini Lajbnic je napisao "Umjetnost Kombinacija (De Arte Combinatoria) u kome je dao formulu koja se može smatrati pretečom modernih kompjutera: sva razmišljanja, svi pronalasci, izraženi riječima ili ne, se mogu svesti na određenu kombinaciju elemenata. Primjer za te elemente mogu da budu brojevi, riječi, zvuci i boje. Nakon što su odbili njegovu doktorsku disertaciju, zbog njegovih godina u rodnom gradu, on se preselio u slobodni grad Nirnberg (Nurnberg).
 
==Rad==
Trebamo razumjeti da Lajbnic nije imao stalnog izdržavanja i bio je primoran da sam sebe izdržava. Tako da za njega nije bilo čudno da na jednoj strani razgovara sa bišopima o ujedinjenju crkve a na drugoj popravlja mlin i hidrauličnu presu. Među njegovima prijedlozima su bili: da se izvrši inspekcija dvoraca, da obrazovanje bude praktičnije i da se formiraju akademije. S druge strane on je radio sa mnogim mehaničkim uređajima i pronašao je pumpe za vodu, koje su opet iskorištene u rudnicima u Harcu (Harz). On je tu bio često inžinjer pa je pridonio geologiji. To sve ga nije sprječavalo da nastavi svoj rad u matematici gdje je usavršio binarni sistem (zasnovan na broju 2) i da temelje topologiji (grana matematike koja proučava određene osobine međurelacija skupova fizičkih i abstraktnih elemenata.
 
Karijeru je započeo kao advokat i diplomata, u početku radeći za izbornog kneza od Majnca godine 1667. i na tom poslu je izvršio kodifikaciju zakonskih propisa grada. Radio je i za vojvode Braunšvajg – Lineburg kao bibliotekar i savetnik (1676 – 1716.). Godine 1700. pomogao je pri osnivanju [[Berlin]]ske akademije nauka i postao njen prvi predsednik.
Lajbnic je bio čovjek srednje visine, koji je bio u stanju sjediti i misliti danima u jednoj stolici, kao i putlovati Evropskimj putevima i ljeti i zimi. On je bio takav neumorni radnik da neki od njegovih napisa nisu dugo bili prevedeni. Napisao je preko 600 pisama, bio je patriot i kosmopolitan i veliki naučnik i sigurno jedan od duhovno najjačih ljudi Zapadne civilizacije.
 
Tokom putovanja u [[Pariz]] 1673. i 1676. godine, [[Kristijan Hajgens]] ga je zainteresovao za tekući rad u matematici i Lajbnic se bavio ovim radom u svojim slobodnim trenucima, da bi ostvario sjajna otkrića kako u [[kalkulus|infinitezimalnom računu]] (nezavisno od [[Isak Njutn|Njutna]]), tako i u kombinatoričkoj analizi, diferencijalnom i integralnom računu.
 
U isto to vreme Lajbnic je bio veoma zauzet uspostavljanjem zakonskih prava legitimnih i mnogih nelegitimnih članova domaćinstva tri izborna kneza kojima je redom služio. Često u pokretu i pomno beležeći svoje misli o mnogim stvarima, on se istovremeno bavio diplomatijom i pravljenjem planova za francusku invaziju na [[Egipat]]. Takođe, angažovao se u neuspešnom pokušaju da ujedini katoličku i protestantsku crkvu [[1683]]. Kada je njegov prvi poslodavac, izborni knez oa Hanovera, bio na putu da postane [[Džordž I]] od Engleske, Lajbnic je otpušten i ostavljen da piše istoriju porodice Brunsvik.
 
Tokom svog boravka u Parizu značajno je proširio znanja iz matematike i fizike, susreo se sa vodećim francuskim filozofima toga vremena i proučavao je dela [[Rene Dekart|Dekarta]] i [[Blez Paskal|Paskala]].
 
1674. godine je počeo da radi na infinitezimalnom računu, a najraniji podaci o upotrebi ovog računa nalaze se u njegovim beleškama iz 1675. Do 1677. je razradio koherentan sistem infinitezimalnog računa, ali ga nije objavio sve do 1684. godine. Lajbnicova najznačajnija matematička otkrića su objavljena između 1682. i 1692, uglavnom u časopisu Acta Eruditorum, koji su on i [[Oto Menke]] osnovali 1682. godine. Ovaj časopis je imao značajnu ulogu u unapređenju Lajbnicove reputacije matematičara i naučnika, što je doprinelo da bude cenjen i u diplomatiji, istoriji, teologiji i filozofiji.
 
Godine 1711. [[Džon Kil]] je pišući za časopis Kraljevskog društva i uz Njutnovu podršku optužio Lajbnica za plagiranje Njutnovog infinitezimalnog računa, što je dovelo do javne rasprave o tome ko je prvi otkrio infinitezimalni račun. Tek su istoričari matematike od 1900. godine pa nadalje istakli značajne razlike između Lajbnicove i Njutnove verzije infinitezimalnog računa i time dokazali da Lajbnic nije plagirao Njutna.
 
==Filozofija==
 
Lajbnic je nastojao da izmiri [[materijalizam]] i [[spiritualizam]], ali je ostao spiritualist. Razumu je pridavao odlučnu prednost u odnosu na čula. Najpoznatije mu je učenje o monadama. Lajbnic daje uvid „da jedna supstanca uopšte ne može na prirodan način biti nedelatna“. Po njemu je neko [[saznanje]] ili tamno ili jasno, a jasno, opet, ili adekvatno ili neadekvatno, simboličko ili intuitivno; savršeno saznanje je istovremeno adekvatno i intuitivno. Lajbnic je kategorije omeđio na šest: supstancija, kvantitet, kvalitet, relacija, akcija i pasija (trpljenje).
 
===Monade===
 
Prostorno – vremenski svet materijalnih stvari i bića sastoji se iz [[monada]], od kojih ne postoje dve apsolutno iste, ni dva ista trenutka u životu jedne monade (princip identiteta nerazlučivog). Monade su duhovne suštine, a izvor im je u [[Bog]]u kao najvišoj monadi. Bog je udesio da unutrašnja aktivnost svake monade bude u harmoniji sa aktivnošću svih ostalih (učenje o prestabiliranoj harmoniji), pa je svet savrešeno jedinstven iako ga čine individualne supstancije. Između monada ne postoje uzročno – posledični odnosi, iako je svako stanje monade uzrok njenom sledećem stanju, a istovremeno posledica prethodnog.
Lajbnic naziva ljudsku dušu duhovnim automatom, jer ona sva svoja stanja razvija iz same sebe. On je pojam duše izrazio s idealističkog stanovišta, a njemu su se pridružili svi drugi noviji idealisti. Prema Lajbnicu se stvarnost sastoji iz jednog beskonačnog broja bestelesnih prostih pojedinačnih supstancija, čija je unutarnja suština snaga predstavljanja. Ali takve suštine su duše, a Lajbnic ih otuda naziva ames ili, na osnovu njihove jedinstvenosti, monade. Otuda kod Lajbnica samo duše čine stvarnost: sve monade je putem temeljnih razlika snage predstavljanja i manjeg i većeg savršenstva koje počiva na njoj tvorac doveo u jednom zauvek uspostavljenu harmoniju (prestabilizovana harmonija); svaka je stvorena s obzirom na drugu. Ako je u jednoj monadi toliko savršenstva koliko u drugima nesavršenosti, onda one sveukupno obrazuju agregat monada, od kojih prva funkcioniše kao centralna monada. Čulna predstava takvog agregata monada shvata takav agregat kao telo. Ljudska duša je posebno jedna takva centralna monada koja putem razmene svojih predstava stoji takođe u uzajamnim odnosima prema svom telu i u sebi uključuje razvoj putem oticanja i priticanja delova. Lajbnicu se priključuje [[Kristijan Vulf]] za koga je duša prosta supstanija sa snagom da sebi predstavlja svet (vis repraesentativa universi).
 
Lajbnic naglašava da dve stvari nikada nisu potpuno jednake i da uvek postoje nesvesna čulna opažanja (percepcije) koja određuju delovanje. Njegov princip identiteta nerazlučivog tvrdi da su ličnost X i ličnost Y identične ako i samo ako dele ista suštinska nerelacijska svojstva. Njegova „Teodiceja“ (1710.) pokušava da pomiri dobrotu o Bogu sa postojanjem zla u svetu, pretpostavljajući da je samo Bog savršen i da je ovaj svet „najbolji od svih mogućih svetova“. Ovaj stav ismejan je u komičnom [[Volter|Volterovom]] romanu [[Kandid]].
 
==[[Logika]] ==
 
Lajbnic je izmislio univerzalni jezik za logiku i kao mladić počeo da proučava simboličku logiku. Od njega potiču prvi pokušaji da se logika formuliše kao aksiomatski sistem. Takođe je preduzeo prve pokušaje da logiku obrađuje u okviru formalnih računa. Izraz koji je Lajbnic koristio za simboličku logiku koju je razvio je characteristica universlis, „opšta odlika ili veština označavanja“.
 
Lajbnic je verovao da se ljudsko razmišljanje, rezonovanje može svesti na račun vrsta, klasa i da takav račun može da razreši mnoga neslaganja, razlike u mišljenjima: „Jedini način da ispravimo naše mišljenje je da ga učinimo opipljivim, stvarnim poput matematičara, tako da kad otkrijemo našu grešku, i kada postoje sporovi, neslaganja među ljudima možemo prosto reći: Hajde da izračunamo (calculemus) bez dalje prepirke i da vidimo ko je u pravu“.
 
===Formalna logika===
Lajbnic je najvažniji logičar od vremena [[Aristotel]]a pa do 1847. godine, kada su [[Džordž Bul]] i [[Augustus De Morgan]] izdali knjige koje ujedno predstavljaju početak moderne formalne logike. Lajbnic je izneo glavne karakteristike onoga što nazivamo [[konjunkcija]], [[disjunkcija]], [[negacija]], [[identitet]], [[podskup]]ovi i [[prazan skup|prazni skupovi]].
 
Osnovni principi Lajbnicove logike, i opravdano cele njegove filozofije mogu se svesti na dva osnovna principa:
#sve naše ideje su sastavljene od vrlo malog broja prostih ideja koje čine alfabet ljudske misli (ljudskog razmišljanja),
#kompleksne (složene) ideje nastaju iz ovih prostih ideja jednoobraznom i simetričnom kombinacijom, analogno aritmetičkom množenju.
Lajbnic nije objavio ništa o formalnoj logici za života; većina onoga što je napisano na tu temu postoji u obliku radnih beleški.
 
==Matematika==
 
Iako se matematičko shvatanje funkcije implicitno koristilo u trigonometriji i logaritamskim tablicama, koje su postojale u to vreme, Lajbnic ih je prvi 1692. i 1694. godine primenio eksplicitno kako bi označio neki od više geometrijskih koncepata koji potiču od krive, kao što su apscisa, ordinata, [[tangenta]], [[tetiva]] i vertikala. U [[XVIII]] veku „funkcija“ je izgubila ovakve geometrijske asocijacije.
 
Lajbnic je prvi uvideo da se koeficijenti sistema linearne jednakosti mogu predstaviti kao niz, poznatiji kao matrica, koji se može iskoristiti da bi se pronašlo rešenje sistema. Ovaj metod je kasnije nazvan [[Gausova eliminacija]].
 
Nakon što je postavio svoju konstrukciju infinitezimalnog računa počela je njegova žestoka diskusija s Njutnom o pravu prvenstva. Lajbnic je svoj rad objavio posle Njutna, nakon 1665. godine, ali nezavisno od njega. Notaciju koju danas koristimo u infinitezimalnom računu dugujemo Lajbnicu. Manji deo njegovog rada bio je o beskonačnim nizovima, gde je 1674. godine otkrio relaciju između π i svih drugih nepernih brojeva: π / 4 = 1 – 1/3 + 1/5 – 1/7 + 1/9... koju je ranije pronašao [[Gregori]].
 
U matematici Lajbnic je istraživao ideju o univerzalnom matematičko – logičkom jeziku zasnovanom na [[binarni sistem|binarnom sistemu]]. Suprotno od Lajbnicove ideje, sve mašine za računanje koje su kasnije konstruisane koristile su dekadni sistem za računanje.
 
1672. godine Lajbnic je izumeo mašinu za računanje koja je bila daleko bolja od Paskalove koja je mogla samo da sabira i oduzima; Lajbnicova je mogla još i da množi, deli i računa kvadratni koren.
 
Lajbnic je 1697. godine prvi predstavio binarni sistem, onosno brojevni sistem u kojem se uz pomoć samo dve cifre 0 i 1 može prikazati svaki broj (dok se u običnom dekadnom sistemu koristi deset cifara 0 ..... 9). Dekadno 1 se pri tom u binarnom sistemu pojavljuje kao 1 (1x2°), 2 kao 10 (1x2¹ + 0x2°), 3 kao 11 (1x2¹ + + 1x2°), 4 kao 100 (1h2² + 0x2¹ + 0x2°) itd. U modernoj obradi podataka sprovodi se binarni sistem, stoga što se njegove cifre 0 i 1 lako pridružuju električnim stanjima UKLjUČENO i ISKLjUČENO, a time se svaki broj može predstaviti nekim nizom takvih stanja. Pojam [[diferencijal]] uveo je Lajbnic za označavanje lokalne
(tačkaste) linearne aproksimacije: pri obrazovanju diferencijalnog količnika
dy:dx = f(x); izrazi dy i dx označavaju se kao diferencijali.
 
===Infinitezimalni račun===
 
Lajbnic je zaslužan, zajedno sa Isakom Njutnom, za otkriće infinitezimalnog računa. Prema Lajbnicovim beleškama do presudnog otkrića došlo je 11. novembra 1675. godine kada je po prvi put primenio integralni račun kako bi pronašao domen funkcije y = x. Lajbnic je uveo neke notacije koje su se zadržale do danas, kao što su recimo znak ∫ (koji potiče od latinske reči summa) i d koje označava diferencijale (od latinske reči differentia). Lajbnic o svom infinitezimalnom računu nije objavio ništa sve do 1684. godine. Slobodno se koristio matematičkim entitetima nazivajući ih infinitezimalima, sugerišući da oni imaju paradoksalne osobine
(kvalitete).
 
==Fizika==
Lajbnic je izumeo (stvorio) novu teoriju kretanja (dinamike) zasnovanu na [[kinetička energija|kinetičkoj energiji]] i [[potencijalna energija|potencijalnoj energiji]], a koja se zalaže za to da je prostor relativan, dok Njutn smatra da je prostor apsolutan.
 
Lajbnicova „[[vis viva]]“ („živa sila“) jeste nepromenljiva matematička osobina određenog mehaničkog sistema. Ona se može posmatrati kao poseban slučaj odražavanja energije.
 
==Filologija==
Lajbnic je bio zavidan student jezika, posebno zainteresovan za vokabular i [[gramatika|gramatiku]]. Poricao je široko rasprostranjeno verovanje u hrišćanskom obrazovanju njegovog vremena, da je hebrejski prvobitni jezik ljudske rase. Bavio se poreklom slovenskih jezika, bio je svestan postojanja [[sanskrit]]a kao i njegovog značaja, i fascinirao ga je klasičan [[kineski jezik]].
 
==Priroda==
Prirodnonaučni pojam kontinuiteta prvi je odredio [[Aristotel]]. Do obuhvatnijeg značenja on dolazi kod Lajbnica u ubeđenju da priroda ne čini skokove (natura non facit saltus), da se sve upliće u celinu. Ovoj predstavi je dao izraz u takozvanom zakonu kontinuiteta (lex continui), pri čemu je primenom ovog zakona pobijao fiziku Dekarta i Malbranša.
 
„Ništa se ne događa u jednom udaru, a jedno je od mojih najvažnijih načela da priroda nikad ne čini skokove. Ovaj sam stav nazvao zakonom kontinuiteta“, kaže Lajbnic. Moderna [[teorijska fizika]] od razvoja kvantne teorije i njenog uobličenja
([[kvantna mehanika]]), naprotiv, radije pak pretpostavlja diskontinualne, u smislu ovog navoda „skokovite“ prelaze od jednog u neko drugo stanje.
 
Lajbnic je uveo pojam aktuelno beskonačnog koji je prihvatio i [[Imanuel Kant]]. Prvi je uveo pojam involucije (involution), što je po njemu razvoj prema smrti, nasuprot evoluciji, razvoj prema životu.
 
==Pravo==
 
Prema Lajbnicu celokupno pravo služi zajedničkom dobru, koje je on gledao kao održavanje i napredovanje univerzuma. U prvom redu samog božanskog svetskog poretka, u drugom redu ljudskog roda i u trećem redu države.
 
==Na kraju životnog puta==
 
Umro je zaboravljen, u Hanoveru [[14. novembar|14. novembra]] [[1716]]., savladan bolešću i usred spora oko svog pronalaska infinitezimalnog računa. Njegov grob obeležen je tek posle 50 godina, odnosno 1766.
 
==Važnija dela:==
 
*1666. De Arte Combinatoria
*1671. Hypothesis Physica Nova
*1673. Confessio Philosophi
*1684. Nova methodus pro maximis et minimis
*1686. Discours de meta physique
*1705. Explication de l’Arithmetique Binarie
*1710. Theodicee
*1714. Monadologie
 
„Teodiceja“ i „Monadologija“ su mu kapitalna i najznačajnija dela. Prevedeni su:
 
*Metafizička rasprava (Metaphysische Abhandlung) (prev. "Rasprava o metafizici", u: Lajbnic, Izabrani filozofski spisi, Naprijed, Zagreb, 1980, str. 108-152)
*Monadologija (Monadologie) (u prevodu: Kultura, Beograd, 1957; 2u Izabrani filozofski spisi, Naprijed, Zagreb, 1980,
*Novi ogledi o ljudskom razumu (Nouveaux essais sur l'entendement humain) (prevod: '"Veselin Masleša", Sarajevo, 1986; 2BIGZ, Beograd, 1995)
 
==Vanjski linkovi==
* {{MacTutor Biography|id=Leibniz}}
* [http://www.newadvent.org/cathen/09134b.htm Katolička enciklopedija]
 
{{commons|Gottfried Wilhelm Leibniz}}
 
[[Kategorija:Filozofi|Leibniz, Gottfried]]
Linija 19 ⟶ 145:
[[af:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[am:ሌብኒትዝ]]
[[an:Gottfried Leibniz]]
[[ar:غوتفريد لايبنتز]]
[[an:Gottfried Leibniz]]
[[az:Qotfrid Leybnits]]
[[id:Gottfried Leibniz]]
[[bat-smg:Guotfrīds Leibnėcos]]
[[bg:Готфрид Лайбниц]]
[[zh-min-nan:Gottfried Leibniz]]
[[jv:Gottfried Leibniz]]
[[be:Готфрыд Лейбніц]]
[[be-x-old:Готфрыд Ляйбніц]]
[[bn:গটফ্রিড লাইবনিৎস]]
[[bg:Готфрид Лайбниц]]
[[bn:গট‌ফ্রিড লাইব‌নিৎস]]
[[br:Gottfried Leibniz]]
[[bs:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[br:Gottfried Leibniz]]
[[ca:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[cs:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[cy:Gottfried Wilhelm von Leibniz]]
[[cs:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[da:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[de:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[dsb:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[et:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[el:Γκότφριντ Βίλχελμ Λάιμπνιτς]]
[[en:Gottfried Leibniz]]
[[es:Gottfried Leibniz]]
[[eo:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[es:Gottfried Leibniz]]
[[et:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[eu:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[fa:گوتفرید لایبنیتس]]
[[fihif:Gottfried Leibniz]]
[[fr:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[fy:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[fur:Gottfried Leibniz]]
[[fy:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[gan:臘尼茲]]
[[gl:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[gan:臘尼茲]]
[[he:גוטפריד וילהלם לייבניץ]]
[[hi:गाटफ्रीड लैबनिट्ज़]]
[[hifhsb:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[hr:Gottfried Leibniz]]
[[hsbio:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[ht:Gottfried Leibniz]]
[[hu:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[ia:Gottfried Wilhelm von Leibniz]]
[[id:Gottfried Leibniz]]
[[io:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[is:Gottfried Wilhelm von Leibniz]]
[[it:Gottfried Wilhelm von Leibniz]]
[[ja:ゴットフリート・ライプニッツ]]
[[jv:Gottfried Leibniz]]
[[ka:გოტფრიდ ლაიბნიცი]]
[[sw:Gottfried Leibniz]]
[[ko:고트프리트 빌헬름 라이프니츠]]
[[ht:Gottfried Leibniz]]
[[ku:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[la:Godefridus Guilielmus Leibnitius]]
[[lv:Gotfrīds Leibnics]]
[[lb:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[lt:Gottfried Leibniz]]
[[lij:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[lmo:Gottfried Leibniz]]
[[lthu:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[lv:Gotfrīds Leibnics]]
[[mk:Готфрид Вилхелм Лајбниц]]
[[ml:ഗോട്ട്ഫ്രൈഡ് ലെയ്ബ്നിസ്]]
[[mr:गॉटफ्रीड लाइब्नित्स]]
[[nds:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[nl:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[no:Gottfried Leibniz]]
[[nn:Gottfried Leibniz]]
[[no:Gottfried Leibniz]]
[[pl:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[pms:Gottfried Leibniz]]
[[nds:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[pnb:گوٹفرائیڈ لیبنز]]
[[pl:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[pt:Gottfried Leibniz]]
[[ro:Gottfried Wilhelm von Leibniz]]
[[ru:Лейбниц, Готфрид Вильгельм]]
[[sc:Gottfried Leibniz]]
[[scn:Gottfried Leibniz]]
[[sco:Gottfried Leibniz]]
[[sq:Gotfried Leibniz]]
[[scn:Gottfried Leibniz]]
[[simple:Gottfried Leibniz]]
[[sk:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[sl:Gottfried Wilhelm Leibniz]]
[[sqsr:GotfriedGottfried Leibniz]]
[[fi:Gottfried Leibniz]]
[[sr:Готфрид Вилхелм Лајбниц]]
[[sv:Gottfried Wilhelm von Leibniz]]
[[sw:Gottfried Leibniz]]
[[ta:கோட்பிரீட் லைப்னிட்ஸ்]]
[[tl:Gottfried Leibniz]]
[[th:กอทท์ฟรีด วิลเฮล์ม ไลบ์นิซ]]
[[tlvi:Gottfried Leibniz]]
[[tr:Gottfried Leibniz]]
[[uk:Ґотфрід Вільгельм Лейбніц]]
[[vi:Gottfried Leibniz]]
[[vo:Gottfried Leibniz]]
[[war:Gottfried Leibniz]]
[[yo:Gottfried Leibniz]]
[[zh:戈特弗里德·•莱布尼茨]]
[[bat-smg:Guotfrīds Leibnėcos]]
[[zh-min-nan:Gottfried Leibniz]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Gottfried_Leibniz