Glina: Razlika između izmjena

Dodano 5.376 bajtova ,  prije 11 godina
nema sažetka uređivanja
No edit summary
No edit summary
[[Datoteka:Clay-ss-2005.jpg|thumb|Glina]]
[[Datoteka:Gay head cliffs MV.JPG|250px|right|thumb|Gay head, lokacija na obali [[Martha's Vineyard]]a, koja se gotovo u potpunosti sastoji od gline]]
[[Datoteka:Clay-ss-2005.jpg|thumb|Glina]]
[[Image:Drought.jpg|thumb||right|Rasušena površina glinenog tla]]
[[Image:Glinac_1.jpg|thumb|Glinac]]
[[Image:Glinac_2.jpg|thumb|Glinac, sa više klastične komponente]]
'''Glina''' je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom (vezivanjem) mulja, [[terigeni sedimenti|pelitskog]] materijala transportovanog vodom i istaloženog u vodenoj sredini. Osim glina koje postaju transportom i taloženjem muljevitog materijala, postoje i one koje su postale i ostale na mestu raspadanja primarnog materijala. To su takozvane '''rezidualne''' ili '''sedimentarne''' gline.
 
Ovaj pelitski materijal može biti vezan ili isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. Pod uticajem pritisaka, ili vrlo intenzivnim isušivanjem, ovaj materijal gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva '''glinac'''.
{{Dablink|Obvaj članak se bavi glavnim značenjem riječi "glina". Za ostala značenja v. [[Glina (razvrstavanje)]]}}
 
== Mineralni sastav ==
'''Gline''' su sedimenti nastali raspadom magmatskih stijena pod utjecajem atmosferskih prilika. Složenog su kemijskog sastava, a obično se sastoje od sitnih čestica aluminosilikata i drugih raznih primjesa: [[kremen]]a, raznih željeznih, kalcijskih i drugih spojeva, kao i humusa i organske materije.
 
Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa.
Specifičnost gline je u tome da one pri temperaturi od 550 stupnjeva Celzija u potpunosti gube [[voda|vodu]].
 
Među mineralima glina najvažniji su [[kaolinit]], hidroliskuni ([[ilit]]), [[monmorionit]], i drugi aluminijski [[silikati]]. Sporednim sastojcima u glinama smatramo zrna [[kvarc]]a i, veoma retko, [[cirkon]]a, [[apatit]]a, [[granati|granata]] i drugih. Gline često kao primese sadrže i [[hidroksidi|hidrokside]] [[gvožđe|gvožđa]], koji stenu pigmentiraju crvenkasto, žuto, ili mrkocrveno. Često sadrže i organske supstance (naročito bitumiju), koje im opet daju tamnosivu, pa čak i crnu boju. Male količine [[mangan]]a boje stenu zelenkasto.
Tvrdoća gline je oko 1, a specifična težina oko 2,4.
 
U glinama može preovlađivati jedan od minerala glina, i tada su to monomineralne gline, ili je nekoliko minerala zastupljeno u približnim količinama, kada ih nazivamo polimineralnim.
Čiste gline imaju bijelu ili sivkastu boju, a nečiste žutu (od [[limonit]]a), crvenu (od [[hematit]]a), zelenkastu od [[glaukonit]]a, tamnosivu odnosno crvenu (od organskih materijala).
 
Prema mineralnom sastavu, razlikujemo sledeće vrste glina:
{{stub}}
*'''kaolinitske''' ili '''vatrostalne''' gline, koje su pretežno izgrađene od [[kaolinit]]a. Često nastaju i kao produkti raspadanja na mestu, u neposrednoj blizini matične stene (obično [[granit]]a). Upotrebljavaju se u industriji porcelana i elektroporcelana, zatim u livačkoj industriji, kada moraju imati mali sadržaj gvožđa i visoku vatrostalnost.
== Vanjski linkovi ==
*'''monmorionitske''' gline, izgrađene su pretežno od [[monmorionit]]a. Imaju jako izraženu osobinu bubrenja i apsorpcije organskih materija. Koriste se u industriji fine keramike, tekstilnoj industriji, livačkoj industriji, industriji šećera, itd. '''Bentonitske gline''' su po sastavu monmorionitske gline, koje nastaju izmenama vulkanskog pepela - [[tuf]]ova. Za industrijske potrebe, bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorionita.
* WHO (2005), ''Bentonite, kaolin, and selected clay minerals'', number 231 ''in'' ‘Environmental Health Criteria’, WHO. Available from: http://www.who.int/entity/ipcs/publications/ehc/ehc231.pdf
*'''uma''', ili suknarska glina, takođe je monmorionitska glina. To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti, i nekada je upotrebljavana u suknarstvu, po čemu je i dobila ime. Uma obično sadrži povećanu količinu [[magnezijum]]a i [[kalcijum]]a. Kao uma se koristila i svaka monmorionitska masna glina, uključujući i bentonit.
* Clay used as building material. [http://www.wienerberger.com/servlet/Satellite?pagename=Wienerberger/Page/Overview05&cid=1120640603809&c=Page&sl=wb_com_home_en Building with clay]
*'''ilovače''' su nečiste gline koje sadrže pesak i kalcijum - karbonat. Upotrebljavaju se u ciglarskoj industriji, ako sastav glina nije strogo standardizovan. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska, kao klastičnog komponenta.
*'''laporovita glina''', sadrži kalcijum - karbonat, obično 5 - 15%.
 
== Podela glina prema postanku ==
{{commonscat|Clay}}
 
Prema mestu postanka, gline delimo na '''rečne''', '''barske''', '''jezerske''' i '''marinske'''. Specifično mesto ovde svakako zauzimaju sedimentarne (rezidualne) gline.
[[Kategorija:Kemija]]
 
[[Kategorija:Geologija]]
*'''Barske gline''' imaju obično sočivast način pojavljivanja, onečišćene su šljunkom, peskom i organskom materijom, pri čemu je debljina sočiva redovno mala.
*'''Jezerske gline''' su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. Ova ležišta daju dobre vatrostalne [[kaolinit]]ske gline.
*'''Marinske gline''' stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom regionu. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Slojevitost je česta, ali se marinske gline javljaju i u obliku sočiva. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačenu granulaciju i sastav.
*'''Šljunkovita ilovača''' ('''lednička glina''') nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom, nego ledom. Sem [[terigeni sedimenti|pelitskih]] čestica, obično je u ovom sedimentu prisutno i dosta krupnijeg detritusa, po čemu je i dobila ime. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode na materijal, mnogo je heterogenijeg sastava nego obične gline. Po sastavu se ova glina dosta približava [[les]]u. Ledničke gline nisu slojevite stene. Klasiranje materijala po krupnoći je veoma slabo. I šljunkovita ilovača može da se koristi u ciglarskoj industriji.
*'''Crvenica''' ili '''terra rossa''' predstavlja pelitski materijal koji nastaje raspadanjem '''krečnjak'''a. Pri razaranju krečnjaka, kalcijum - karbonatna supstanca biva odnošena vodom, a u ostatku raspadanja koncentrišu se '''oksidi''' i '''hidroksidi''' gvožđa i '''aluminijum'''a. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje, koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i '''boksit'''ni minerali (interesantni kao sirovina za dovijanje aluminijuma).
*'''Uljni škriljci''' su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije, kerogena. To su tamnosive, tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima, močvarama i plitkovodnim delovima šelfa.
 
== Pojavljivanje glina ==
 
Gline su obično slojeviti do tankoslojeviti sedimenti, katkad nepravilno slojeviti, trakasti ili sočivasti. Kosa slojevitost nije karakteristična. Samo rezidualne gline obično nisu slojevite i sadrže dosta minerala primarne matične stene, pogotovo [[kvarc]]a (ako ga je bilo u primarnoj steni) te se zbog toga, pre upotrebe, moraju prečišćavati.
 
== Upotrebe i ograničenja ==
 
Gline su stene, koje mogu, ako su čiste, predstavljati izvanredan materijal za industrijske potrebe.
Sa druge strane, predstavljaju, za građevinare, veoma nepogodno tlo za gradnju, zbog osobine da ne propuštaju vodu. Na slojevima gline stvaraju se [[klizište|klizišta]] koja mogu da ugroze sve građevinske objekte. Nosivost glina je izuzetno mala, zapravo, ove stene podnose samo minimalna opterećenja. Zato se glinovita zemljišta pre gradnje elektohemijski konsoliduju.
 
== Literatura ==
#Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. ''Osnovi petrologije''. Beograd: Nauka
 
[[Category:Klastične sedimentne stene]]
[[Category:Prirodni materijali]]
 
[[an:Archila (sedimento)]]
[[ar:صلصال]]
[[an:Archila (sedimento)]]
[[ay:Llink'i laq'a]]
[[bat-smgid:MuolisLempung]]
[[ms:Tanah liat]]
[[bg:Глина]]
[[be:Гліна]]
[[be-x-old:Гліна]]
[[bg:Глина]]
[[bs:Glina]]
[[ca:Argila]]
[[cs:Jíl]]
[[cv:Тăм]]
[[cs:Jíl]]
[[da:Ler]]
[[de:Tonminerale]]
[[fiet:Savi]]
[[el:Άργιλος]]
[[en:Clay]]
[[eo:Argilo]]
[[es:Arcilla]]
[[eteo:SaviArgilo]]
[[eu:Buztin]]
[[fa:رس]]
[[fi:Savi]]
[[fr:Argile]]
[[fy:Klaai]]
[[he:חרסית]]
[[hr:Glina (tlo)]]
[[ht:Ajil]]
[[hu:Agyag]]
[[id:Lempung]]
[[io:Argilo]]
[[is:Leir]]
[[it:Argilla]]
[[ja:粘土]]
[[ltht:MolisAjil]]
[[lv:Māls]]
[[mslt:Tanah liatMolis]]
[[hu:Agyag]]
[[nl:Klei]]
[[nn:Leire]]
[[no:Leire]]
[[nn:Leire]]
[[pl:Glina]]
[[pt:Argila]]
[[qu:Ch'aqu]]
[[ro:Argilă]]
[[qu:Ch'aqu]]
[[ru:Глина]]
[[sq:Deltina]]
[[scn:Argilla]]
[[simple:Clay]]
[[sk:Íl]]
[[sq:Deltina]]
[[sr:Глина]]
[[ss:Lubumba]]
[[htsk:AjilÍl]]
[[sr:ГлинаGlina]]
[[skfi:ÍlSavi]]
[[sv:Lera]]
[[th:ดินเหนียว]]
[[tl:Luwad]]
[[th:ดินเหนียว]]
[[vi:Đất sét]]
[[tr:Kil]]
[[uk:Глина]]
[[ur:سفال]]
[[vec:Crèa]]
[[vi:Đất sét]]
[[vls:Klyte]]
[[zh:黏土]]
[[bat-smg:Muolis]]