Jantar – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Vraćene izmene korisnika Maria Sieglinda von Nudeldorf na poslednju izmenu korisnika Ptbotgourou |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
[[image:Baltic amber - Coleoptera, Cleridae - Length 10 mm.JPG|thumb|250px|Insekt u jantaru]]
{{Kutijica za minerale
| ime = Ćilibar
| kategorija =[[mineraloid]]
| image =Amber hg.jpg
| formula = C<sub>10</sub>H<sub>16</sub>O
| molska_masa = 152,2
| mosova_skala = 2 - 2,5
| sistema =amorfna
}}
[[Image:Baltic amber Coleoptera Brentidae Apion 1.JPG|thumb|250p|Insekt star oko 50 miliona godina zarobljen u ćilibaru]]
'''Ćilibar''' ili '''jantar''' je [[fosil]]na [[smola]], koja se upotrebljava za izradu [[nakit]]a i lakiranje. Iako nije [[mineral]], jer nema [[kristalna struktura|kristalnu strukturu]], smatra se dragim kamenjem. [[Grčki jezik|Grčki]] naziv za ćilibar je elektron, te odatle potiče i naziv za [[elektricitet]] (prilikom trljanja, ćilibar se naelektriše). Ćilibar se dobijao iz [[četinari|četinarskog]] drveta ''[[Pinus succinifera]]'', koje je izumrlo. To je tvrdi lomljivi materijal, aromatičan, [[rastvorljivost|rastvorljiv]] u [[kiselina]]ma. Obično je polutransparentan sa sjajnom površinom. Moguće ga je polirati. Sadrži sukcinatnu kiselinu u kompleksiranom obliku. Sintetički ćilibar je fenol-formaldehidna (ili druga) [[smola]]. Jantarno ulje je smesa [[terpen]]a i koristi se za lakiranje.<ref>J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill, 2002 ISBN 978-0071360760</ref>
==Rasprostranjenost==
Nalazišta ćilibara se mogu naći u mnogim zemljama sveta. Najpoznatija nalazišta u [[Evropa|Evropi]] su ona u baltičkim zemljama, 90% đilibara se dobija u ruskom [[Kaliningrad]]u, ostalo u [[Estonija|Estoniji]], [[Litvanija|Litvaniji]], [[Poljska|Poljskoj]] i [[Nemačka|Nemačkoj]]; ima ga u [[Švajcarska|Švajcarskoj]], [[Austrija|Austriji]] i na [[Sicilija|Siciliji]]. U Americi ga ima najviše u [[Dominikanska Republika|Dominikanskoj Republici]].
Baltički ćilibar je nastao u [[tercijar]]u, većim delom u [[oligocen]]skoj epohi pre 40-60 miliona godina.
==Poreklo ćilibara==
Početkom 19. veka smatralo se da ćilibar potiče isključivo iz oblasti [[Baltik]]a. Pruski hemičar [[Oto Helm]], polazeći od činjenice da baltički ćilibar sadrži visok stepen sukcinatne kiseline, zaključio je da baltički karakteriše najmanje 3% ove supstance. Godinama je procenat sukcinatske kiseline bio test za utvrđivanje porekla ćilibara.
[[Analiza]] ćilibara, prvenstveno [[infracrvena spektrografija]], može biti jasan pokazatelj kulturnih preobražaja [[praistorija|praistorijskih]] zajednica. Ćilibar je pronađen u [[Mikenska kultura|mikenskim]] grobovima i na [[mediteran]]skim nalazištima koja datiraju iz [[bronzano doba|bronzanog]] i [[gvozdeno doba|gvozdenog doba]], ukazuju na svoje baltičko poreklo.<!-- nerazumljiva rečenica - i ova i prethodna -->
Osim metode infracrvene [[sepektrografija|spektrografije]], za utvrđivanje sastava ćilibara koriste se još i [[gasna hromatografija]], [[hromatografija tankog sloja]], [[spektrometrija mase]], [[nuklearno magnetna rezonanca]], [[neutronska aktivizacija]]. Ove metode daju uglavnom slične rezultate i mogu da posluže za proveru rezultata infracrvene spektrofrafije, koja je najjednostavnija, najbrža i najekonomičnija, za utvrđivanje porekla ćilibara.<ref>[[Aleksandar Palavestra]], Analize ćilibara i model praistorijske trgovine, SANU, Beograd, 1992.</ref>
==Reference==
{{izvori}}
{{Commons|Amber|Ćilibar}}
[[Category:Drago kamenje]]
[[Category:Minerali]]
[[Kategorija:Geologija]]
Linija 13 ⟶ 42:
[[category:Nakit]]
[[category:Geologija]]
[[Kategorija:Drago kamenje]]
{{Link FA|de}}
| |||