Rana – razlika između verzija

[[ImageDatoteka:Bleeding wound on thumb.jpg|thumb|right|200px|Posekotina]]

'''Рана''' (lat.vulnus) је повредом изазван прекид континуитета [[ткиво|ткива]] [[човек]]а или животиње, који захвата [[кожа|кожу]] или [[слузокожа|слузокожу]] и може продрети у дубље слојеве ткива у различитом степену.<ref name="Медицински">Медицински лексикон, Медицинска књига Београд-Загреб, 1987 ЈУ ИСБН 86-311-0017-Х</ref>

* Ране су прекриване - анималним изметом, медом и смолом

* Мирисне смоле стављане су на ране са јаким и непријатним мирисом

* Жива се употрбљавала за уништавање бактерија а ране су чишћене употребом воде и млека

* Као облога за ране коришћени су и масни јастучићи од вуне с каучуком

* Усијано гвожђе за каутеризацију ране + врачање ([[Хомер]] – [[Илијада]]: 800 г.пне)

* Испирање ране топлом водом, сирћетом или вином

* Спајање крајева ране

* Прекривање ране вуненом тканином прокуваној у води

* Прање руку и резање ноктију

* У овом историјском периоду написано је преко 300 књига о лечењу рана.

* ''Celsus'' (25 г. пне – 50. г.) описује класичне знакова инфекције ране: -{rubor}-(црвенило), -{tumor}-(оток), -{calor}-(топлота) и -{dolor}-(бол), и у лечењу рана препоручује примену агресивних метода.

* ''[[Galen]]'' (130 г. – 200 г.) предлаже употребу слане воде и вина за чишћење рана

* ''Dresinzi'' у лечење ране уводи употребу уља, хлеба, пшенице, и вина за испуњавања шупљине ране (подаци из [[Biblija|Библије]])

* ''Semmelweis'' [[1847]].уводи у медицинску праксу прање руку хлорним кречом

* [[Луј Пастер|''Louis Pasteur'']] [[1860]]. први уводи у савремено лечење стерилизацију

* ''Lister'' (1812. – 1912.) уводи [[Dezinfekcija|дезинфекцију]] карболном киселином

* ''Bergman'' [[1878]]. уводи у свакодневну праксу примену [[Sterilizacija|старилизације]] топлотом – асепса

* ''Fürbinger'' [[1880]]. уводи у хирургију класично хируршко прање руку

* ''Halstedt'' [[1890]]. први предлаже употребу хируршких рукавица

* ''Friedrich'' [[1898]]. започиње са ексцизијом рубова ране ради уклањања некротичног (мртвог)ткива и бактерија.

* ''Ternerom'' ([[1990]]) прописује критеријуме које треба да има идеална облога за ране: <ref name="http"/>

# да уклања ексудацију,

# подржава влажно окружење у рани,

# обезбјеђује пропусност за кисеоник,

# одржава температуру околине око ране,

# спречава инфекцију ране,

# не садржи отровне компоненте,

# да се може се уклонити без оштећења ткива.

* '''[[нагњечења]]''' (лат.'' v. contusum'') су ране настале приликом пада са висине или ударца тупине механичког оруђа или оружја. Њих карактеришу нагњечене и крвљу подливене ивице.

* '''[[раздеротине]]''' ( лат.'' v.lacerum'') су ране настале у контакту са тупим или оштрим предметима или при паду са висине, неправилних су ивица и често са знацима нечистоће и инфекције.

* ''' [[нагњечнораздерна рана]] ''' (лат.''v.lacerocontusum'') је са особинама нагњечине и раздеротине и изазвана је тупим или оштрим предметима или при паду са висине. Овај тип ране може настати и при отвореним преломима костију. '''Стрелна рана''' (лат. v.sclopetarium) спада у ову групу рана, а изазвана је ватреним оружјем. Ове ране су различитог облика, од тачксатог до звездастог. Њихов изглед зависи од врсте пројектила или експлозивних парчади који долазе из непосредне близине. Дејство пројектила објашњава се на тај начин што он великом кинетичком енергијом разара ткиво помоћу компримираног ваздуха испред себе и вакума који следи након продора пројектила.

* ''' [[непенетрантна]] ''' '''(затворене)''' рана ( лат. ''v. nonpenetrans'' ) карактерише се очуваним континуитетом коже али са знацима оштећења дубљих ткива.

* ''' [[отворена рана]] ''' (лат. ''v.penetrans'' ) карактерише се прекидом континуитета коже a рана је у контакту са атмосвером.

* '''незагађена рана''' (лат. ''v. asepticum ) је она која није загађена микроорганизмима и другим нечистоћама

'''1.Васкуларни одговор или хемостаза (заустављање крварења);''' Ову фазу карактерише;

* Крварење ране, које има улогу природног испирање ране од мањих страних тела,

* Вазоконстрикција (стезање) крвних судова у циљу [[Згрушавање крви|заустављања крварења]]

* Слепљивање и агрегација и спајање [[Тромбоцити|тромбоцита]], или [[згрушавање крви]]

* [[Згрушавање крви|Коагулација]], стварање фибрина из фибриногена и матрикса у који мигрирају ћелије.

* ''Рано [[запаљење]] ране'', које настаје 24 – 48 часа након повреде и карактерише се формирањем [[Гранулоцити|гранулоцита]], одстрањењем [[Бактерије|бактерија]] и страног садржаја из ране,

* ''Касно запаљење ране'', настаје након 48 – 72 часа након повреде, а карактерише га доминантно умножавање [[Фагоцити|фагоцита]] и [[Лимфоцити|лимфоцита]](фагоцитоза и лимфоцитоза), праћена ослобађањем тумор некротичког фактора. Умножавање оба ова типа ћелија има кључну улогу у чишћењу ране дигестији бактерија и ослобађању протеолитичких [[Ензими|ензима]] који уништавају страна тела и целуларне излучевине.

'''4. Матурација или фаза ремоделације оштећеног ткива'''; Ова фаза траје од 21. дан до 1 године од момента повреде.

[[FileDatoteka:Surgical staples3.jpg|thumb|right|200px| Рана обрађена Стаплер-ом]]

Лечење рана, акутних или хроничних, данас захтева значајну стручност, искуство,

тимски рад и знање о различитим средствима произведеним за ту сврху. Проучавање ране и стална брига за њено правилно лечење, је у сталном порасту, а развија се и посебно специфично подручје у медицини и фармацији, са сопственим стручњацима и професионалцима, који се искључиво баве раном. Они који се баве раном све више постају свесни потребе за знањем из области савременог начина лечења али и познавање савремених средстава и јединственог приступа у раном збрињавању и едуковању пацијената.

Међутим, постоји много проблема везаних за савремен доктринарни и јединствен приступ рани.

Третман рана укључује преглед, чишћење и затварање рана. Ако се ради о недавно насталој рани она се мора што пре обрадити како не би дошло до секундарне инфекције.

* '''Чишћење'''

За једноставне ране чишћења може бити обавњено коришћењем неколико различитих решења, укључујући: млазом воде (под условом да није загађена), стерилним физиолошким раствором или антисептичким средством (дезинфицијенсом).

* '''Затварање'''