Petar Leković – razlika između verzija

'''Petar Leković''' je rođen [[23. novembra]] [[1893.]]. godine u selu Svračkovo, kod Užicke[[Užička Požega|Užičke Požege]]. U [[Prvi svetski rat|Prvom svetskom ratu]] hrabro se borio u srpskoj vojsci. Posle rata vratio se u svoje selo i bavio se kamenorezačkim zanatom. Isticao se opredeljenošću za socijalnu pravdu i borbom za prava radnika i seljaka, za stvaranje pravednijih odnosa u društvu, koji neće biti zasnovani na eksploataciji. Te njegove ideje prihvaćane su od svih radnika i seljaka, pa je kod njih uživao veliki ugled i bio vrlo omiljen. Ubrzo posle Prvog svetskog rata postao je član [[KPJ]], a zatim i član mesnog komiteta [[KPJ]] u UžickojUžičkoj Požegi. Partijsko-političkom delatnošću naročito se istakao posle [[1938]]. godine, kada je partijski rad u srezu naglo oživeo, a političko-ekonomske suprotnosti društva brzo se zaoštravale. Naročito je bio aktivan u političkoj borbi protiv vladajućeg režima Kraljevine Jugoslavije.

U [[NOB]] je stupio jula [[1941]]. godine, zajedno sa svoja tri sina. Već u prvim borbama pokazao je veliku hrabrost, i primenjivao svoje bogato ratno iskustvo, koje je prenosio i na svoje mlade drugove. U borbi kod sela Gorobilja ispoljio je naročitu smelost i hrabrost. S karabinom i bombama u rukama, sam se prebacio do zgrade u kojoj su bili zabarikadirani Nemci. Kroz prozor je ubacio bombe, dojurio do vrata i snažnim udarcem noge ih odvalio, a zatim s uperenom puškom upao sam u prostoriju sa Nemcima; glasnim uzvikom ''"Predaj se!"'', Nemci su bili uplašeni i sigurni da je zgrada opkoljena od partizana, pa su digli ruke i predali se. Kad su predano oružje složili ispred sobe, Leković ih je isterao pred zgradu i postrojio. „Ko''"Ko je komandant"'', pitao je preplašene Nemce. Onda je izjavio da je taj odgovoran za zločine nemačkih fašista nad nedužnim narodom i sam mu presudio. Posle ovog smelog i hrabrog podviga, popularnost među borcima i narodom ovog starog i iskusnog borca postala je još veća. Narod je počeo da stvara legende o njemu, njegovoj hrabrosti i borbenim podvizima. Četrdesetosmogodišnji ratnik iz dva svetska rata neumorno je prenosio svoja ratna iskustva na mlade drugove, saborce-partizane.

Prvog marta [[1942]]. godine, kada je formirana [[II пролетерска НОУ бригада|II proleterska brigada]] u Čajniču, postavljen je za zamenika komandanta I bataljona. Uvek je jurišao neustrašivo, smelo i odlučno na neprijatelja. Prilikom napada II proleterske brigade na italijanski garnizon u Čajniču, u noći izmedu [[30. aprila]] i [[1. maja]] [[1942]]. godine, uleteo je u italijanski bunker, uhvatio pušku za cev i kundakom pobio nekoliko zaprepaštenih italijanskih vojnika. Iz borbe se uvek vraćao poslednji, pa i ovog puta. Na leđima je nosio zarobljen mali bacač, municiju, pelerinu i cokule. Zaplenjene cokule dao je, kao svoj prvomajski poklon, sinu Bošku, koji je bio kurir II proleterske brigade. Na isti način isticao se velikom hrabrošcu i u drugim borbama.

Poginuo je u III neprijateljskoj ofanzivi, sredinom [[1942]]. godine, na Živnju, severno od Gacka, u borbi protiv Italijana i četnika, koja je trajala cele noći. U svitanje se bataljon morao povući, jer je ostao bez municije. Lekovic je zastao da golim rukama odvaljuje stenje, otiskuje ga na neprijateljski streljački stroj i tako štiti odstupnicu bataljonu koji se povlačio uz brdo. Izrešetan je kuršumima neprijatelja u trenutku kad je odvaljivao poslednju stenu, da bi je otisnuo na neprijatelja.

Na predlog Vrhovnog Štaba (Bilten Vrhovnog Štaba br. 14-15 za februar - mart [[1942]]. godine), CK KPJ je, svojom odlukom od februara 1942. godine, proglasio Petra Lekovica prvim Narodnim herojem Jugoslavije još za njegova života.