131.772
izmjene
nema sažetka uređivanja
m (reference; kozmetičke promjene) |
Nema sažetka izmjene |
||
|
Hozroje I (um. 579), deda Hozroja II, raskinuo je mirovni ugovor iz 562. g. sklopljen još sa vizantijskim carem [[Justinijan I|Jusinijanom]]. Razlog tome jeste odbijanje [[Justin II|Justina II]] da plaća danak persijskom caru. Godine 572. izbio je žestok i dugotrajan rat. Hozroje I je napao Jermeniju, strategijski i trgovinski važnu zemlju, zaposeo tvrđavu Daru na reci Eufratu i opustošio veći deo Antiohije. Godine 579. započeti su mirnovni pregovori, koji su, međutim, prekinuti smrću Hozroja I.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43">{{cite book |first=Beate|last=Dignas|coauthors=Winter, Engelbert|title= Rome and Persia in Late Antiquity: Neighbours and Rivals|year= 2007| publisher= Cambridge University Press|location= Cambridge |language= {{en}}|pages=41-43}}</ref><ref name="Ostrogorski">{{cite book |first=Georgije|last=Ostrogorski|title= Istorija Vizantije|year= 1998| publisher= Narodna knjiga-Alfa|location= Beograd |language= {{sr}}|pages=97, 116-118}}</ref>
Sin Hozroja I, Hormizd (''ili'' Ormizd) IV (um. 590) nije pristao da se odrekne plodova očevih osvajanja, tako da se rat nastavio. Međutim, u isto vreme, carstvo se suočilo i sa drugim neprijateljima. Pojedina arapska plemena upala su u donji Irak pljačkajući i paleći sve pred sobom. Bilo na podstrek Vizantinaca ili čisto radi plena, sa istoka su udarili Turci, prodrvši u severoistočne provincije carstva. Sposobni i energični persijski vojskovođa, Bahram Čobin (um. 591?), suprotstavio se Turcima koje je naterao da plaćaju tribut i šalju vojne kontigente (588/9). Nakon toga, isti je poslat na Kavkaze da odbije navalu nomada, po svemu sudeći Hazara. I tu je izgleda bio uspešan, uprkos nedostatku izvora koji bi to potvrdili. Najzad, svršivši stvari na istoku i severu, mogao se suprotstaviti Vizantijskom carstvu. Međutim, pretrpeo je ozbiljne poraze kod Nisibisa (današnji Nusajbin, jugoistočna Turska) i na reci [[Araks]] 589. g.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65">{{cite book |first=Peter|last=Jackson|coauthors= Lockhart, Laurence|title= [[The Cambridge
Car, koji je očigledno zavideo svom popularnom vojskovođi, iskoristio je te poraze kao izgovor da ga razreži dužnosti. Međutim, uprkos porazima, Bahram je i dalje bio dovoljno moćan da se postavi na čelo zavere protiv cara. Njegovim vernim trupama pridružila se vojska iz Mesopotamije. Persija je zapala u unutrašnje nemire. Car je, istina, pokušao da organizuje neki otpor, ali bez ikakvog uspeha. Izostala je podrška sasanidskog plemstva, kao i visokog sveštenstva koje nije trpelo njegovu tolerantnu politiku prema hrišćanima i ostalim verskim zajednicama. Našao se potpuno usamljen i okružen neprijateljima sa svih strana. Time što je dao uhapsiti neposlušne plemiće, sebi je ubrzao kraj. U samoj carskoj rezidenciji u Ktesifonu organizovana je zavera protiv njega. Dva njegova šuraka, Bindoje i Bistam, zarobili su ga i po drevnom običaju oslepeli. Njegovog sina Hozroja uzdigli su na presto. To se dogodilo u februaru, a nešto docnije Hormizd je preminuo od posledica oslepljivanja.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65"/>
| |||