Marie-Antoinette od Austrije – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Članku Марија Антоанета je promenjeno ime u Marija Antoaneta putem preusmerenja
Nema sažetka izmjene
Red 1:
{{Kutijica_sa_biografijom_za_žene |
{{Кутијица_са_биографијом_за_жене |
ime_predmeta=Marija Antoaneta|
име_предмета=Марија Антоанета|
сликаslika=[[Datoteka:Marie-Antoinette; koningin der Fransen.jpg|200п200p]] ||
tekst_uz_sliku=Marija Antoaneta||
текст_уз_слику=Марија Антоанета||
датум_рођењаdatum_rođenja=[[2. новембарnovembar]] [[1755]].||
место_рођењаmesto_rođenja=[[БечBeč]], [[АустријаAustrija]]||
датум_смртиdatum_smrti=[[16. октобарoktobar]] [[1793]].||
место_смртиmesto_smrti=[[ПаризPariz]], [[ФранцускаFrancuska]]|
[[Datoteka:Marie18 000.jpg|thumb|right|200p|МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta]]
 
 
|}}
'''МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta''' ({{језjez-фрfr|Marie Antoinette}}; рођенаrođena [[2. новембарnovembar|2. новембраnovembra]] [[1755]]. годинеgodine уu [[БечBeč]]уu, аa погубљенаpogubljena наna [[гиљотинаgiljotina|гиљотиниgiljotini]] [[16. октобарoktobar|16. октобраoktobra]] [[1793]]. уu [[ПаризPariz]]уu) јеje билаbila ћеркаćerka царицеcarice [[МаријаMarija ТерезијаTerezija|МаријеMarije ТерезијеTerezije]], женаžena [[ЛујLuj XVI|ЛујаLuja XVI]].
 
Brak 14-godišnje Marije Antoanete i 16-godišnjeg [[Luj XVI|Luja XVI]], unuka [[Francuska|francuskog]] kralja je sklopljen [[16. maj]]a [[1770]]. godine. To je bilo spajanje dve najveće evropske porodice [[Habzburzi|Habzburga]] i [[Burboni|Burbona]]. Po dolasku u [[Pariz]] [[1773]]. godine Marija Antoaneta je primljena sa velikim simpatijama od građana prestonice. Ipak posle nekog vremena postala je sinonim za rasipništvo što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu koji ju je optuživao za finansijsku krizu države. Prvih godina [[Francuska revolucija|Francuske revolucije]] tražila je pomoć [[Austrija|Austrije]] za njeno gušenje. Uhapšena je [[1792]]. godine posle neuspešnog bekstva sa kraljem u [[Belgija|Belgiju]] i optužena za izdaju, pa joj je odrubljena glava.
Брак 14-годишње Марије Антоанете и 16-годишњег [[Луј XVI|Луја XVI]], унука [[Француска|француског]] краља је склопљен [[16. мај]]а [[1770]]. године. То је било спајање две највеће европске породице [[Хабзбурзи|Хабзбурга]] и [[Бурбони|Бурбона]]. По доласку у [[Париз]] [[1773]]. године Марија Антоанета је примљена са великим симпатијама од грађана престонице. Ипак после неког времена постала је синоним за расипништво што је изазвало велико незадовољство у народу који ју је оптуживао за финансијску кризу државе. Првих година [[Француска револуција|Француске револуције]] тражила је помоћ [[Аустрија|Аустрије]] за њено гушење. Ухапшена је [[1792]]. године после неуспешног бекства са краљем у [[Белгија|Белгију]] и оптужена за издају, па јој је одрубљена глава.
 
== Detinjstvo i mladost ==
== Детињство и младост ==
[[СликаSlika:Marie Antoinette Young2.jpg|миниmini|левоlevo|180п180p|МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta, 12 годишњаgodišnja девојчицаdevojčica]]
МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta рођенаrođena јеje уu [[БечBeč]]уu уu палатиpalati [[ХофбургHofburg]], каоkao петнаестоpetnaesto детеdete иi једанаестаjedanaesta ћеркаćerka [[ФранцFranc I СтефанStefan|ФранцаFranca I СтефанаStefana]] иi царицеcarice [[МаријаMarija ТерезијаTerezija|МаријеMarije ТерезијеTerezije]]. ДворскиDvorski службеникslužbenik јеje описаоopisao бебуbebu АнтоанетуAntoanetu каоkao „малу„malu, алиali потпуноpotpuno здравуzdravu надвојвоткињу“nadvojvotkinju“<ref name=antonia>{{cite book |last= Fraser|first= Antonia|title= Marie Antoinette|year= 2001|publisher= Anchor}}</ref>. СестреSestre МаријеMarije АнтоанетеAntoanete удалеudale суsu сеse заza разнеrazne краљевеkraljeve поpo ЕвропиEvropi. [[МаријаMarija АмалијаAmalija, војвоткињаvojvotkinja одod ПармеParme|МаријаMarija АмалијаAmalija]] сеse удалаudala заza принцаprinca одod ПармеParme, њенаnjena сестраsestra [[МаријаMarija КаролинаKarolina одod АустријеAustrije|МаријаMarija КаролинаKarolina]] заza краљаkralja [[ФердинандFerdinand одod НапуљаNapulja|ФердинандаFerdinanda одod НапуљаNapulja]], [[МаријаMarija КристинаKristina]] јеje заједноzajedno саsa својимsvojim супругомsuprugom кнезомknezom АлбертомAlbertom одod СаксонијеSaksonije билаbila регентregent аустријскеaustrijske ХоландијеHolandije. [[АхенскиAhenski споразумsporazum]] потписанpotpisan јеje [[1748]]. значиоznačio јеje даda суsu [[АустријаAustrija]] иi [[ФранцускаFrancuska]] привелеprivele крајуkraju окоoko 150 годинаgodina непрекиднихneprekidnih сукобаsukoba. ДвеDve земљеzemlje суsu посталеpostale савезнициsaveznici заza времеvreme [[СедмогодишњиSedmogodišnji ратrat|СедмогодишњегSedmogodišnjeg ратаrata]] ([[1756]]—[[1763]]). ДаDa биbi сеse очуваоočuvao савезsavez АустријеAustrije иi ФранцускеFrancuske, францускомfrancuskom краљуkralju [[ЛујLuj XV|ЛујуLuju XV]] суsu предложилиpredložili даda сеse његовnjegov унукunuk ожениoženi једномjednom одod кћеркиkćerki МаријеMarije ТерезијеTerezije. ПрвоPrvo суsu старијеstarije сестреsestre МаријеMarije АнтоанетеAntoanete билеbile одређенеodređene заza тоto венчањеvenčanje, алиali суsu умрлеumrle одod великихvelikih богињаboginja (ЈоханаJohana ГабријелаGabrijela јеje умрлаumrla [[1762]], аa МаријаMarija ЈозефаJozefa [[1767]]), такоtako даda јеje дошаоdošao редred наna МаријуMariju АнтоанетуAntoanetu. НаконNakon дугихdugih преговораpregovora францускиfrancuski краљkralj јеje [[1769]]. запросиоzaprosio МаријуMariju АнтоанетуAntoanetu заza свогsvog унукаunuka. КадаKada јеje потписанpotpisan уговорugovor оo венчањуvenčanju МаријаMarija ТерезијаTerezija јеje схватилаshvatila даda њенаnjena ћеркаćerka слабоslabo знаzna францускиfrancuski језикjezik иi францускеfrancuske обичајеobičaje. ЗбогZbog тогаtoga јеje многоmnogo тутораtutora добилоdobilo задатакzadatak даda младуmladu МаријуMariju АнтоанетуAntoanetu припремеpripreme заza улогуulogu будућеbuduće краљицеkraljice ФранцускеFrancuske<ref name=antonia1>{{cite book |last= Fraser|first= Antonia|title= Marie Antoinette|year= 2001|publisher= Anchor|pages=37-38}}</ref>.
 
== Put i dolazak u Francusku ==
== Пут и долазак у Француску ==
[[Datoteka:Marie Antoinette Young1.jpg|right|thumb|НадвојвоткињаNadvojvotkinja МаријаMarija АнтонијаAntonija одod АустријеAustrije]]
Marija Antoaneta je otputovala sa četrnaest kočija i pratnjom u Francusku. Na granici Francuske i Nemačke [[7. maj]]a [[1770]]. od nje je zatraženo da u simboličnom gestu odricanja austrijske nacionalnosti, ostavi svu svoju odeću, sve što poseduje, sluge i prijatelje. Posle dugih pregovora dopušteno joj je da zadrži psa. Obukli su je u francusku odeću i odvezli u [[Strazbur]], gde se održavala velika svečanost u njenu čast. Nekoliko dana kasnije krenuli su prema [[Versaj]]u. Mariju je u Versaju dočekao francuski kralj [[Luj XV]] i ostali članovi kraljevske porodice. Njen budući suprug, [[prestolonaslednik]] francuskog prestola ([[dofen]] Luj Avgust)i budući kralj Francuske [[Luj XVI]], bio je mlad, stidljiv momak, godinu dana stariji od nje.
Марија Антоанета је отпутовала са четрнаест кочија и пратњом у Француску. На граници Француске и Немачке [[7. мај]]а [[1770]]. од ње је затражено да у симболичном гесту одрицања аустријске националности, остави сву своју одећу, све што поседује, слуге и пријатеље. После дугих преговора допуштено јој је да задржи пса. Обукли су је у француску одећу и одвезли у [[Стразбур]], где се одржавала велика свечаност у њену част. Неколико дана касније кренули су према [[Версај]]у. Марију је у Версају дочекао француски краљ [[Луј XV]] и остали чланови краљевске породице. Њен будући супруг, [[престолонаследник]] француског престола ([[дофен]] Луј Август)и будући краљ Француске [[Луј XVI]], био је млад, стидљив момак, годину дана старији од ње.
 
Venčanje je održano nekoliko dana nakon dolaska Marije Antoanete, [[16. maj]]a [[1770]]. Pred venčanje Marija Antoaneta je dobila veliku kolekciju dijamanata koji su tradicionalno pripadali francuskoj kruni i koja je bila procenjena na oko 2 miliona livri. U toj kolekciji je bila dijamantska ogrlica koja je ranije pripadala [[Ana od Habzburga|Ani Austrijskoj]], kao i nešto od nakita koji je pripadao kraljici Mariji Škotskoj i [[Katarina Mediči|Katarini Mediči]]. Svečanom prijemu prisustvovalo je oko 1.000 zvanica. Dvor je nakon toga ispratio mlade u bračnu postelju, koju je blagoslovio nadbiskup od Remsa. Međutim mladi nisu konzumirali brak ni te večeri ni mnogo godina nakon toga.
Венчање је одржано неколико дана након доласка Марије Антоанете, [[16. мај]]a [[1770]]. Пред венчање Марија Антоанета је добила велику колекцију дијаманата који су традиционално припадали француској круни и која је била процењена на око 2 милиона ливри. У тој колекцији је била дијамантска огрлица која је раније припадала [[Ана од Хабзбурга|Ани Аустријској]], као и нешто од накита који је припадао краљици Марији Шкотској и [[Катарина Медичи|Катарини Медичи]]. Свечаном пријему присуствовало је око 1.000 званица. Двор је након тога испратио младе у брачну постељу, коју је благословио надбискуп од Ремса. Међутим млади нису конзумирали брак ни те вечери ни много година након тога.
 
== ЖивотŽivot наna дворуdvoru ==
[[Datoteka:MarieAntoinette1769-70.jpg|left|thumb|МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta]]
Mladi prestolonaslednik Luj Avgust ( Luj XVI) suočavao se i sa mržnjom [[madam di Bari]], ljubavnicom kralja [[Luj XV|Luja XV]]. Di Bari je bila [[kurtizana]], koja se uzdigla do statusa plemkinje. Pošto je Marija Antoaneta prezirala takve žene, Di Bari je okrenula je kralja Luja XV protiv Marije Antoanete kojekavim spletkama i intrigama, međutim, nakon kraljeve smrti izbačena je sa dvora.
Млади престолонаследник Луј Август ( Луј XVI) суочавао се и са мржњом [[мадам ди Бари]], љубавницом краља [[Луј XV|Луја XV]]. Ди Бари је била [[куртизана]], која се уздигла до статуса племкиње. Пошто је Марија Антоанета презирала такве жене, Ди Бари је окренула је краља Луја XV против Марије Антоанете којекавим сплеткама и интригама, међутим, након краљеве смрти избачена је са двора.
 
Dnevni život Marije Antoanete nije bio mnogo zanimljiv. Svakog jutra su joj pomagale sobarice i služavke da ustane iz kreveta i da se obuče. Hijerarhija je postojala i među poslugom, tako da su samo služavke najvišeg ranga mogle sređivati kosu Marije Antoanete. Za razliku od austrijskog dvora ručkovi na francuskom dvoru su bili javni i mogao je prisustvovati svako ko je bio pristojno obučen. Marija Antoaneta se žalila svojoj majci u pismima da mora da pere ruke i uređuje se pred celim svetom.
Дневни живот Марије Антоанете није био много занимљив. Сваког јутра су јој помагале собарице и служавке да устане из кревета и да се обуче. Хијерархија је постојала и међу послугом, тако да су само служавке највишег ранга могле сређивати косу Марије Антоанете. За разлику од аустријског двора ручкови на француском двору су били јавни и могао је присуствовати свако ко је био пристојно обучен. Марија Антоанета се жалила својој мајци у писмима да мора да пере руке и уређује се пред целим светом.
 
Bila je melanholična i osećala je veliku nostalgiju za kućom - austrijskim dvorom. Posebno joj je nedostajalo društvo njene sestre [[Marija Karolina|Marije Karoline]]. Na francuskom dvoru jedina prijateljica joj je bila princeza [[Tereza de Lambal]]. Politika je nije zanimala, što se odrazilo velikim nezadovoljstvom na austrijskom dvoru, jer se od nje očekivalo da na francuskom dvoru ojača austrijski uticaj, a ona nije ništa činila po tom pitanju.
Била је меланхолична и осећала је велику носталгију за кућом - аустријским двором. Посебно јој је недостајало друштво њене сестре [[Марија Каролина|Марије Каролине]]. На француском двору једина пријатељица јој је била принцеза [[Тереза де Ламбал]]. Политика је није занимала, што се одразило великим незадовољством на аустријском двору, јер се од ње очекивало да на француском двору ојача аустријски утицај, а она није ништа чинила по том питању.
 
КраљKralj [[ЛујLuj XV]] јеje умроumro одod [[великеvelike богињеboginje|великихvelikih богињаboginja]] [[10. мајmaj]]a [[1774]], теte суsu [[ЛујLuj XVI]] иi његоваnjegova супругаsupruga МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta, којаkoja јеje тадаtada ималаimala 19 годинаgodina, ступилиstupili суsu наna францускиfrancuski престоpresto.
 
== Krunisanje i vladavina ==
== Крунисање и владавина ==
[[Datoteka:MarieAntoinette_by_VigeeLeBrun.jpg|thumb|right|200p|МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta 1779.]]
КрунисањеKrunisanje јеje обављеноobavljeno [[1774]]. уu [[РемсRems]]уu заza времеvreme великеvelike несташицеnestašice хлебаhleba уu [[ПаризPariz]]уu. УU томеtome контекстуkontekstu сеse МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta неправилноnepravilno цитираcitira даda јеje реклаrekla „'''акоako немајуnemaju хлебаhleba, некаneka једуjedu колачеkolače'''“ ([[францускиfrancuski језикjezik|францускиfrancuski]] "''S'ils n'ont plus de pain, qu'ils mangent de la brioche.''"). НемаNema никаквогаnikakvoga доказаdokaza даda јеje МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta тоto икадаikada реклаrekla. КадаKada јеje чулаčula заza несташицуnestašicu [[хлебhleb]]аa онаona јеje написалаnapisala „Извесно„Izvesno јеje даda суsu сеse људиljudi премаprema намаnama лепоlepo односилиodnosili успркосusprkos властитеvlastite несрећеnesreće. МиMi смоsmo садаsada јошjoš вишеviše обавезниobavezni даda јачеjače радимоradimo заza њиховуnjihovu срећуsreću.“
 
Bili su dočekani sa velikim izlivom narodnog oduševljenja, a mlada kraljica je bila specijalno ukrašena. Nakon krunisanja pokazalo se da nema politički uticaj na supruga. Pokušala je da vrati na dvor vojvodu od Šoasela, koga je proterala madam di Bari zbog njegove lojalnosti Mariji Antoaneti i savezu sa Austrijom. Iako se novi kralj sastao sa vojvodom nije mu dopustio stalan povratak na dvor. Kada je postala kraljica pojačala su se i pitanja o tome zašto nema dece, što je nju dovodilo do plača. Marija Antoaneta je bežala od dosade, a razgovor u njenom krugu morao je biti daleko od svetskih ili intelektualnih tema. Razgovor o ozbiljnim temama nije bio poželjan u tome krugu, a ostali dvorani su se osećali isključenima iz toga ekskluzivnoga kruga oko kraljice.
Били су дочекани са великим изливом народног одушевљења, а млада краљица је била специјално украшена. Након крунисања показало се да нема политички утицај на супруга. Покушала је да врати на двор војводу од Шоасела, кога је протерала мадам ди Бари због његове лојалности Марији Антоанети и савезу са Аустријом. Иако се нови краљ састао са војводом није му допустио сталан повратак на двор. Када је постала краљица појачала су се и питања о томе зашто нема деце, што је њу доводило до плача. Марија Антоанета је бежала од досаде, а разговор у њеном кругу морао је бити далеко од светских или интелектуалних тема. Разговор о озбиљним темама није био пожељан у томе кругу, а остали дворани су се осећали искљученима из тога ексклузивнога круга око краљице.
 
 
Ubrzo je počela prerušena posećivati pariske operne balove. Pričalo se da ona tako posećuje tajne ljubavnike. Počela je da troši mnogo više novca jer nije imala predstavu o njegovoj pravoj vrednosti. Uglavnom je trošila na odeću, [[dijamant]]e i [[kocka]]nje. Za svoj dvadeset i prvi rođendan učestvovala je u velikom kockanju, koje je trajalo tri dana i gde su ogromne količine novca promenile vlasnika.
Убрзо је почела прерушена посећивати париске оперне балове. Причало се да она тако посећује тајне љубавнике. Почела је да троши много више новца јер није имала представу о његовој правој вредности. Углавном је трошила на одећу, [[дијамант]]е и [[коцка]]ње. За свој двадесет и први рођендан учествовала је у великом коцкању, које је трајало три дана и где су огромне количине новца промениле власника.
 
 
Sve manje vremena je provodila na dvoru, a sve više u malom dvorcu [[Mali Trijanon|Malom Trijanonu]]. Taj dvorac je dala da se renovira, a troškovi su se potpuno otrgli kontroli, posebno kad su vrovi nekoliko puta renovirani po kraljičinim hirovima. Počele su se širii i glasine da spava sa [[Šarl X|Šarlom X]], bratom od Luja XVI. Pojavili su se ilegalni [[pamflet]]i u Parizu, koji su pokazivali kraljicu i Šarla X kao ljubavnike. Pojavili su se i drugi pamfleti, koji su smanjivali kraljičinu popularnost.
Све мање времена је проводила на двору, а све више у малом дворцу [[Мали Тријанон|Малом Тријанону]]. Тај дворац је дала да се ренovira, а трошкови су се потпуно отргли контроли, посебно кад су врови неколико пута реновирани по краљичиним хировима. Почеле су се ширии и гласине да спава са [[Шарл X|Шарлом X]], братом од Луја XVI. Појавили су се илегални [[памфлет]]и у Паризу, који су показивали краљицу и Шарла X као љубавнике. Појавили су се и други памфлети, који су смањивали краљичину популарност.
 
U to vreme [[Francuska]] se nalazila u velikim finansijskim problemima. Stajala je na ivici [[bankrot]]a. Duga serija ratova, koji su vodili [[Luj XIV|Luja XIV]] i [[Luj XV|Luja XV]] dovela je do ogromnoga državnog duga, najvećega državnog duga u Evropi toga vremena. Francuska je tada imala niske [[porez]]e, pa je malo novca na taj način prikupljano da bi se spasila ekonomija. [[Pjer Augustin Karon de Bomarše]] je uspeo da nagovori novoga francuskoga kralja Luja XVI da potpomaže [[američka revolucija|američku revoluciju]] i borbu za nezavisnpst od Velike Britanije. Ta odluka je bila katastrofalna za Francusku, jer su troškovi uprkos pobedi bili ogromni.
У то време [[Француска]] се налазила у великим финансијским проблемима. Стајала је на ивици [[банкрот]]а. Дуга серија ратова, који су водили [[Луј XIV|Луја XIV]] и [[Луј XV|Луја XV]] довела је до огромнога државног дуга, највећега државног дуга у Европи тога времена. Француска је тада имала ниске [[порез]]е, па је мало новца на тај начин прикупљано да би се спасила економија. [[Пјер Аугустин Карон де Бомарше]] је успео да наговори новога францускога краља Луја XVI да потпомаже [[америчка револуција|америчку револуцију]] и борбу за независнпст од Велике Британије. Та одлука је била катастрофална за Француску, јер су трошкови упркос победи били огромни.
 
Brat Marije Antoanete, austrijski car [[Jozef II]] posetio ju je u aprilu [[1777]]. Došao je da se raspita o stanju njenoga braka, zato jer je Austrija bila zabrinuta zbog toga što se još nije rodilo dete u tom braku. Tokom duge šetnje po Malom Trijanonu brat ju je kritikovao zbog kockanja i odabira prijatelja. Car je imao i dug razgovor sa francuskim kraljem, a diskusija se vodila oko seksualnih problema francuskog kraljevskog para. Iako se ne zna šta je car Josip II rekao francuskom kralju, postalo je očito da je pomogao, jer je brak bio ubrzo konzumiran. U aprilu [[1778]]. kraljica je objavila da je trudna.
Брат Марије Антоанете, аустријски цар [[Јозеф II]] посетио ју је у априлу [[1777]]. Дошао је да се распита о стању њенога брака, зато јер је Аустрија била забринута због тога што се још није родило дете у том браку. Током дуге шетње по Малом Тријанону брат ју је критиковао због коцкања и одабира пријатеља. Цар је имао и дуг разговор са француским краљем, а дискусија се водила око сексуалних проблема француског краљевског пара. Иако се не зна шта је цар Јосип II рекао француском краљу, постало је очито да је помогао, јер је брак био убрзо конзумиран. У априлу [[1778]]. краљица је објавила да је трудна.
 
== МајчинствоMajčinstvo ==
[[Datoteka:Lebr04.jpg|thumb|200p|right|МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta иi њенаnjena децаdeca, радrad ЕлизабетElizabet-ЛујLuj ВигеVige-ЛебринLebrin]]
 
МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta нијеnije зачелаzačela свеsve доdo седмеsedme годинеgodine бракаbraka. ПочелеPočele суsu колатиkolati гласинеglasine даda јеje ЛујLuj-АвгустAvgust ( [[ЛујLuj XVI]]) импотентанimpotentan илиili даda имаima гениталнуgenitalnu аномалијуanomaliju (наводноnavodno [[фимозаfimoza|фимозуfimozu]])<ref>{{cite web| url = http://www.newyorker.com/printables/archive/021007fr_archive01| title = The New Yorker: From the Archive: Books| accessdate = 2006-12-30| author = Francine du Plessix Gray| date = 2000-08-07| work = The Child Queen}}</ref>.
 
Prvo dete, ćerka [[Marija Tereza Šarlota]], rodila se [[19. decembar|19. decembra]] [[1778]]. u [[Versaj]]u. Prema francuskom običaju, porađala se pred stotinama članova dvora.
Прво дете, ћерка [[Марија Тереза Шарлота]], родила се [[19. децембар|19. децембра]] [[1778]]. у [[Версај]]у. Према француском обичају, порађала се пред стотинама чланова двора.
 
U skladu sa dvorskom etiketom, bebu su zvali Madam Rojal, kako se uvek zvala najstarija ćerka francuskih kraljeva. Marija Antoaneta je bila posebno vezana za svoju kćerku, jer kako je govorila, "sin pripada državi, a ćerka pripada njoj". Posle madam Rojal rodilo se još troje dece:
У складу са дворском етикетом, бебу су звали Мадам Ројал, како се увек звалa најстарија ћерка француских краљева. Марија Антоанета је била посебно везана за своју кћерку, јер како је говорила, "син припада држави, а ћерка припада њој". После мадам Ројал родило се још троје деце:
* [[ЛујLuj ЖозефŽozef]], престолонаследникprestolonaslednik , рођенrođen [[1781]].
* ЛујLuj ШарлŠarl , војводаvojvoda одod НормандијеNormandije ([[ЛујLuj XVII]]) , рођенrođen [[1785]].
* [[СофиSofi БеатризBeatriz]], рођенаrođena [[1786]].
 
[[Ekstravagancija]] Marije Antoanete nestajala je sa godinama. Posvetila se deci i uključila se u [[dobrotvorni rad]]. Kada je napunila trideset godina, počela je da se prikladnije i odmerenije oblači i prestala je da kupuje drago kamenje. Postala je skromnija i odmerenija osoba.
[[Екстраваганција]] Марије Антоанете нестајала је са годинама. Посветила се деци и укључила се у [[добротворни рад]]. Када је напунила тридесет година, почела је да се прикладније и одмереније облачи и престала је да купује драго камење. Постала је скромнија и одмеренија особа.
 
== АфераAfera огрлицаogrlica ==
{{glavni članak|Afera dijamantska ogrlica}}
{{главни чланак|Афера дијамантска огрлица}}
[[Datoteka:Ferme1.jpg|thumb|right|275p|ЈеднаJedna одod колибаkoliba изграђенихizgrađenih уu приватномprivatnom селуselu МаријеMarije АнтоанетеAntoanete]]
Kardinal [[Luj od Roana]], izaslanik francuskog dvora u Austriji, bio je član jedne od najistaknutijih aristokratskih kuća, ali pao je u nemilost, zbog širenja neistina o Mariji Antoaneti, kao i o njenoj majci, [[Marija Terezija|Mariji Tereziji]]. Kardinal je međutim, imao ambiciju da sledi staze slavnog [[kardinal Rišelje|kardinala Rišeljea]] i da postane predsednik francuske vlade. Da bi to ostvario bilo je potrebno da povrati ugled kod kraljice. Za to je uskoro dobio priliku, kada mu je njegova ljubavnica, grofica de la Mot, osiromašena aristokratkinja, predložila da kupi za kraljicu Mariju Antoanetu ogrlicu čiju je kupovinu kraljica upravo odbila, pod izgovorom da kraljevska porodica štedi. Kraljica je draguljaru rekla da je odlučila da više ne kupuje [[dijamant]]e, a kad je kralj hteo da joj kupi ogrlicu kao poklon, ona je i tada odbila.
Кардинал [[Луј од Роана]], изасланик француског двора у Аустрији, био је члан једне од најистакнутијих аристократских кућа, али пао је у немилост, због ширења неистина о Марији Антоанети, као и о њеној мајци, [[Марија Терезија|Марији Терезији]]. Кардинал је међутим, имао амбицију да следи стазе славног [[кардинал Ришеље|кардинала Ришељеа]] и да постане председник француске владе. Да би то остварио било је потребно да поврати углед код краљице. За то је ускоро добио прилику, када му је његова љубавница, грофица де ла Мот, осиромашена аристократкиња, предложила да купи за краљицу Марију Антоанету огрлицу чију је куповину краљица управо одбила, под изговором да краљевска породица штеди. Краљица је драгуљару рекла да је одлучила да више не купује [[дијамант]]е, а кад је краљ хтео да јој купи огрлицу као поклон, она је и тада одбила.
 
Kardinal je sakupio novac i dao ga grofici, koja je otišla kod draguljara i odnela ogrlicu ne plativši. Pošto je draguljar znao da je ogrlica namenjena kraljici, obratio se njoj kad je trebalo da se plati, na šta je Marija Antoaneta rekla da ona nije ni uzela niti naručila ogrlicu. Izbio je veliki skandal, a kardinal i grofica su uhapšeni i ivedeni na sud, koji je 31. maja [[1786]]. kardinala oslobodio optužbi, a grofica je osuđena na bičevanje i zatvor za prostitutke.
Кардинал је сакупио новац и дао га грофици, која је отишла код драгуљара и однела огрлицу не плативши. Пошто је драгуљар знао да је огрлица намењена краљици, обратио се њој кад је требало да се плати, на шта је Марија Антоанета рекла да она није ни узела нити наручила огрлицу. Избио је велики скандал, а кардинал и грофица су ухапшени и иведени на суд, који је 31. маја [[1786]]. кардинала ослободио оптужби, а грофица је осуђена на бичевање и затвор за проститутке.
 
Afera dijamantske ogrlice bitno je narušila ugled kraljice među Francuzima. Deo njene nepopularnosti je mogla da zahvali svom austrijskom poreklu kao i svojoj ekstravagantnosti i neobuzdanom trošenju, međutim, ovaj skandal je učvrstio stav javnosti protiv kraljice. Verovalo se da je izvela višemilionsku prevaru da bi uklonila političkog protivnika kardinala od Roana.
Афера дијамантске огрлице битно је нарушила углед краљице међу Французима. Део њене непопуларности је могла да захвали свом аустријском пореклу као и својој екстравагантности и необузданом трошењу, међутим, овај скандал је учврстио став јавности против краљице. Веровало се да је извела вишемилионску превару да би уклонила политичког противника кардинала од Роана.
 
== Uoči revolucije ==
== Уочи револуције ==
[[Datoteka:MA-Lebrun.jpg|left|thumb|200p|''МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta'' 1783, портретportret јеje радrad њеногnjenog омиљеногomiljenog сликараslikara [[ЕлизабетElizabet-ЛујLuj ВигеVige-ЛебринLebrin]]]]
 
Pored političke katastrofe izazvane aferom ogrlice, kraljevska porodica je pretrpela i lične tragedije. Najmlađa ćerka kraljevskog para, Sofi Botris, umrla je nešto pre prvoga rođendana, a uskoro se i najstariji sin, prestolonaslednik Luj Jozef, smrtno razboleo od [[tuberkuloza|tuberkoloze]] i umro.
Поред политичке катастрофе изазване афером огрлице, краљевска породица је претрпела и личне трагедије. Најмлађа ћерка краљевског пара, Софи Ботрис, умрла је нешто пре првога рођендана, а ускоро се и најстарији син, престолонаследник Луј Јозеф, смртно разболео од [[туберкулоза|туберколозе]] и умро.
 
ФранцускаFrancuska владаvlada јеje билаbila уu дуговимаdugovima збогzbog скупихskupih ратоваratova иi неефикасногneefikasnog опорезивањаoporezivanja. КраљKralj јеje сазваоsazvao скупштинуskupštinu племићаplemića даda биbi сеse дискутовалоdiskutovalo оo ситуацијиsituaciji иi могућемmogućem решењуrešenju. МеђутимMeđutim скупштинаskupština племићаplemića нијеnije моглаmogla даda нађеnađe решењеrešenje. КраљуKralju јеje ондаonda сазваоsazvao скупштинуskupštinu сталежаstaleža уu мајуmaju [[1789]]. [[СкупштинаSkupština сталежаstaleža]] јеje билаbila главноglavno представничкоpredstavničko телоtelo францускогfrancuskog становништваstanovništva, аa нијеnije билоbilo сазиваноsazivano одod [[1614.]], тјtj. одod владавинеvladavine [[ЛујLuj XIII|ЛујаLuja XIII]]<ref name="револутионrevolution">[http://www.gutenberg.org/etext/9602 History of the French Revolution from 1789 to 1814 by Francois-Auguste Mignet]</ref> .
 
Ultramonarhistički krugovi [[Versaj]]a bojali su se skupštine staleža. Kraljica je sumnjala da reformisti u skupštini staleža tajno rade na zbacivanju monarhije, te su ona i kraljev brat, grof d'Artoa, nagovorili kralja da [[11. jul]]a [[1789]]. smeni reformističkog ministra [[Žak Neker|Žaka Nekera]] i da rekonstruiše vladu. Novi predsednik vlade postao je kraljičin saveznik baron de Bretej. Baron de Bretej je bio ubeđeni rojalista i katolik. Mnogo Parižana, shvativši ovo kao početak kraljevog prevrata, je krenulo u otvorenu pobunu. Deo vojske se pridružio rulji; drugi su ostali neutralni.
Ултрамонархистички кругови [[Версај]]а бојали су се скупштине сталежа. Краљица је сумњала да реформисти у скупштини сталежа тајно раде на збацивању монархије, те су она и краљев брат, гроф д'Артоа, наговорили краља да [[11. јул]]а [[1789]]. смени реформистичког министра [[Жак Некер|Жака Некера]] и да реконструише владу. Нови председник владе постао је краљичин савезник барон де Бретеј. Барон де Бретеј је био убеђени ројалиста и католик. Много Парижана, схвативши ово као почетак краљевог преврата, је кренуло у отворену побуну. Део војске се придружио руљи; други су остали неутрални.
 
Velika rulja je krenula na simbol kraljevskog autoriteta u [[Pariz]]u, na zatvor [[Bastilja]]<ref name="revolution" />. Zauzeli su zatvor [[14. jul]]a [[1789]]. Linčovali su upravnika zatvora i dva kralju lojalna političara. Bio je to početak [[Francuska revolucija|Francuske revolucije]].
Велика руља је кренула на симбол краљевског ауторитета у [[Париз]]у, на затвор [[Бастиља]]<ref name="револутион" />. Заузели су затвор [[14. јул]]а [[1789]]. Линчовали су управника затвора и два краљу лојална политичара. Био је то почетак [[Француска револуција|Француске револуције]].
 
Panika je zavladala na kraljevskom dvoru, a mnogi dvorani su pobegli. Međutim, [[Luj XVI]] je odlučio da ostane u Versaju. Sa njim je ostala i Marija Antoaneta sa decom.
Паника је завладала на краљевском двору, а многи дворани су побегли. Међутим, [[Луј XVI]] је одлучио да остане у Версају. Са њим је остала и Марија Антоанета са децом.
 
== ПадPad ВерсајаVersaja ==
Parizom su se [[5. oktobar|5. oktobra]] [[1789]]. raširile vesti da kralj nagomilava sve žito. Gladna i besna rulja je krenula na Versaj. Sazvan je na brzinu sastanak na kome je kraljica ponovo molila kralja da pobegnu iz Versaja. Kralj je ponovo odbio.
Паризом су се [[5. октобар|5. октобра]] [[1789]]. рашириле вести да краљ нагомилава све жито. Гладна и бесна руља је кренула на Версај. Сазван је на брзину састанак на коме је краљица поново молила краља да побегну из Версаја. Краљ је поново одбио.
 
U ranim jutarnjim časovima rulja se probila u dvor masakrirajući kraljevu gardu koju su činili švajcarski plaćenici. Kraljica je jedva pobegla kada je rulja upala u njene odaje. Velika gomila se skupila u dvorištu dvorca i zahtevala da kraljica izađe na balkon. Pojavila se u spavaćici sa dvoje dece. Rulja je zahtevala da deca odu, što je i učinjeno, a kraljica se 10 minuta nalazila sama na balkonu pred ruljom. Posle toga se poklonila i vratila se. Rulja je bila impresionirana hrabrošću kraljice, da su uzviknuli "Živela kraljica".
У раним јутарњим часовима руља се пробила у двор масакрирајући краљеву гарду коју су чинили швајцарски плаћеници. Краљица је једва побегла када је руља упала у њене одаје. Велика гомила се скупила у дворишту дворца и захтевала да краљица изађе на балкон. Појавила се у спаваћици са двоје деце. Руља је захтевала да деца оду, што је и учињено, а краљица се 10 минута налазила сама на балкону пред руљом. После тога се поклонила и вратила се. Руља је била импресионирана храброшћу краљице, да су узвикнули "Живела краљица".
 
Kraljevska porodica je bila premeštena u Pariz, u dvorac [[Tiljerije]], koji se nije koristio od doba [[Luj XIV|Luja XIV]]. Za vođu kraljeve bezbednosti postavljen je [[Markiz de Lafajet]], liberalni aristokrata koji je podržavao mnoge američke ideje i takođe se borio u [[Rat za nezavisnost SAD|Ratu za američku nezavisnost]].
Краљевска породица је била премештена у Париз, у дворац [[Тиљерије]], који се није користио од доба [[Луј XIV|Луја XIV]]. За вођу краљеве безбедности постављен је [[Маркиз де Лафајет]], либерални аристократа који је подржавао многе америчке идеје и такође се борио у [[Рат за независност САД|Рату за америчку независност]].
 
== Ustavna monarhija ==
== Уставна монархија ==
Marija Antoaneta je otpočela tajne pregovore sa grofom [[Mirabo]]om, istaknutim članom ustavotvorne skupštine, koji se nadao ponovom uspostavljanju pune kraljevske moći. Međutim, pošto kraljica nije verovala Mirabou kralj je odbio Miraboove savete.
Марија Антоанета је отпочела тајне преговоре са грофом [[Мирабо]]ом, истакнутим чланом уставотворне скупштине, који се надао поновом успостављању пуне краљевске моћи. Међутим, пошто краљица није веровала Мирабоу краљ је одбио Мирабоове савете.
 
Nada u kompromis između kralja i revolucionara nestala je donošenjem odluke o ukidanju privilegija katoličke crkve [[1790]].
Нада у компромис између краља и револуционара нестала је доношењем одлуке о укидању привилегија католичке цркве [[1790]].
 
Do 1791. i kralj i kraljica došli su do zaključka da će [[republika]] uništiti Francusku. Doneli su odluku da pobegnu u Montmedije, rojalističko uporište na istoku Francuske, gde su planirali da okupe pristalice. Vojnu pomoć su im već obećali kraljičin brat car [[Leopold II]], [[Katarina Velika]], [[Gustav III od Švedske]] i kralj Prusije.
До 1791. и краљ и краљица дошли су до закључка да ће [[република]] уништити Француску. Донели су одлуку да побегну у Монтмедије, ројалистичко упориште на истоку Француске, где су планирали да окупе присталице. Војну помоћ су им већ обећали краљичин брат цар [[Леополд II]], [[Катарина Велика]], [[Густав III од Шведске]] и краљ Прусије.
 
Međutim, kralj je uhvaćen u [[Varen]]u, gde je trebalo da zameni konje. Lokalni revolucionari su kralja vratili u Pariz u dvorac Tiljerije. Ovime je bilo jasno da su kralj i kraljevska porodica neprijatelji Republike.
Међутим, краљ је ухваћен у [[Варен]]у, где је требало да замени коње. Локални револуционари су краља вратили у Париз у дворац Тиљерије. Овиме је било јасно да су краљ и краљевска породица непријатељи Републике.
 
Marija Antoaneta je tada pokušala da sačuva poziciju krune tajnim pregovorima sa Antoanom Barnavom, vođom skuštinske frakcije ustavnih monarhista. Barnav je nagovorio kralja da prihvati novi [[ustav]] septembra [[1791]].
Марија Антоанета је тада покушала да сачува позицију круне тајним преговорима са Антоаном Барнавом, вођом скуштинске фракције уставних монархиста. Барнав је наговорио краља да прихвати нови [[устав]] септембра [[1791]].
 
Francuska je 3. septembra 1791. postala građansko-demokratska ustavna monarhija<ref name="revolution" />. Na čelu države i dalje je bio kralj, ali sada ograničen u vladavini. Zakone je donosila ustavotvorna skupština preimenovana u Zakonodavnu skupštinu, dok je kralj imao pravo veta i izvršnu vlast. Francuska je podeljena u 83 departmana, cehovi su ukinuti i time je omogućen slobodan razvoj obrta, industrije i trgovine. Seljaci su postali zakupnici zemlje na kojoj su radili, a biračko pravo je dato je punoletnim muškarcima s imovinom određene vrednosti.
Француска је 3. септембра 1791. постала грађанско-демократска уставна монархија<ref name="револутион" />. На челу државе и даље је био краљ, али сада ограничен у владавини. Законе је доносила уставотворна скупштина преименована у Законодавну скупштину, док је краљ имао право вета и извршну власт. Француска је подељена у 83 департмана, цехови су укинути и тиме је омогућен слободан развој обрта, индустрије и трговине. Сељаци су постали закупници земље на којој су радили, а бирачко право је дато је пунолетним мушкарцима с имовином одређене вредности.
 
Politka tog perioda je neizbežno vukla Francusku u rat sa Austrijom i njenim saveznicama. Kralj, desnica i [[Žirondinci]] su želeli rat sa [[Pruska|Pruskom]] i [[Austrija|Austrijom]], a protiv rata su bili [[Jakobinci]] na čelu sa [[Robespjer]]om. Kralj se nadao da će rat sa Austrijom povećati njegovu popularnost, a u isto vreme se nadao da će Francuska biti brzo poražena, pa će Austrijanci ponovo uspostaviti monarhiju u Francuskoj. Komandant austrijsko-pruske vojske Karl Vilhelm Ferdinand, [[vojvoda od Brinsvika]] izdao je manifest preteći uništenjem [[Pariz]]a, ako se kraljevskoj porodici naudi. Reakcija u Parizu je bila suprotna od onoga što je vojvoda očekivao. Taj manifest je razljutio revolucionare, pa su oni napali dvorac Tiljerije [[10. avgusta]] [[1792]].
Политка тог периода је неизбежно вукла Француску у рат са Аустријом и њеним савезницама. Краљ, десница и [[Жирондинци]] су желели рат са [[Пруска|Пруском]] и [[Аустрија|Аустријом]], а против рата су били [[Јакобинци]] на челу са [[Робеспјер]]ом. Краљ се надао да ће рат са Аустријом повећати његову популарност, а у исто време се надао да ће Француска бити брзо поражена, па ће Аустријанци поново успоставити монархију у Француској. Командант аустријско-пруске војске Карл Вилхелм Фердинанд, [[војвода од Бринсвика]] издао је манифест претећи уништењем [[Париз]]а, ако се краљевској породици науди. Реакција у Паризу је била супротна од онога што је војвода очекивао. Тај манифест је разљутио револуционаре, па су они напали дворац Тиљерије [[10. августа]] [[1792]].
 
Republikanci su [[13. avgusta]] [[1792]]. uhapsili kralja, a [[21. septembra]] [[1792]]. [[Nacionalni konvent]] je ukinuo monarhiju. Kraljevska porodica je onda preseljena u dobro branjenu tvrđavu, da bi sprečili eventualno kraljevo oslobađanje. Posle toga [[Pariz]] je utonuo u nasilje.
Републиканци су [[13. августа]] [[1792]]. ухапсили краља, а [[21. септембра]] [[1792]]. [[Национални конвент]] је укинуо монархију. Краљевска породица је онда пресељена у добро брањену тврђаву, да би спречили евентуално краљево ослобађање. После тога [[Париз]] је утонуо у насиље.
 
КраљуKralju [[ЛујLuj XVI]] јеje суђеноsuđeno заza издајуizdaju [[11. децембраdecembra]] [[1792]]. иi [[17. јануараjanuara]] [[1793]]. осуђенosuđen јеje наna смртsmrt. ПогубљенPogubljen јеje наna гиљотиниgiljotini 21. септембраseptembra [[1793]].
 
== ЗатворZatvor ==
[[СликаSlika:Palais de justice 1858.jpg|десноdesno|300п300p|миниmini|ЗатворZatvor уu којемkojem јеje билаbila затворенаzatvorena МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta]]
Marija Antoaneta se nije nikad povratila od kraljeve smrti. Proterani monarhisti su proglasili maloletnog [[Luj XVII|Luja XVII]] za [[kralj]]a Francuske. [[Luj XVII]] je imao tada osam godina, a republikanska vlast je odlučila da ga zatvori u [[samica|samicu]]. U noći 3. jula 1793. godine, maloletni prestolonaslednik je odveden u samicu. [[Luj XVII]] je umro u zatočeništvu [[1795]].
Марија Антоанета се није никад повратила од краљеве смрти. Протерани монархисти су прогласили малолетног [[Луј XVII|Луја XVII]] за [[краљ]]а Француске. [[Луј XVII]] је имао тада осам година, а републиканска власт је одлучила да га затвори у [[самица|самицу]]. У ноћи 3. јула 1793. године, малолетни престолонаследник је одведен у самицу. [[Луј XVII]] је умро у заточеништву [[1795]].
 
Mariju Antoanetu je [[2. avgusta]] [[1793]]. probudila [[garda]] u 2 sata posle ponoći i zahtevali su da se obuče. Odvojili su je od ćerke i prebacili u zatvor Konsjeržeri. Nazvana je "udovica Kapet" prema [[Igo Kapet|Igou Kapetu]], osnivaču dinastije Kapet. Otada je nisu nazivali Marija Antoaneta, nego Antoaneta Kapet ili zatvorenik br. 280. Nakon neuspelog bega, Marija Antoaneta je stvaljena pod veoma oštru stražu.
Марију Антоанету је [[2. августа]] [[1793]]. пробудила [[гарда]] у 2 сата после поноћи и захтевали су да се обуче. Одвојили су је од ћерке и пребацили у затвор Консјержери. Названа је "удовица Капет" према [[Иго Капет|Игоу Капету]], оснивачу династије Капет. Отада је нису називали Марија Антоанета, него Антоанета Капет или затвореник бр. 280. Након неуспелог бега, Марија Антоанета је стваљена под веома оштру стражу.
[[СликаSlika:Marie Antoinette under arrest by Oscar Rex.jpg|миниmini|десноdesno|250п250p|УхапшенаUhapšena МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta]]
 
Suđenje se održalo [[14. oktobar|14. oktobra]] [[1793]]. Optužba je pozvala 40 svedoka. Ključna pitanja postavljena pred [[porota|porotu]] su bila:
Суђење се одржало [[14. октобар|14. октобра]] [[1793]]. Оптужба је позвала 40 сведока. Кључна питања постављена пред [[порота|пороту]] су била:
* Da li je ustanovljeno da su postojale akcije i komunikacija sa stranim silama i spoljnim neprijateljima republike? Akcije se odnose na pomoć u novcu, pomoć pri ulasku u Francusku i pomoć pri napredovanju strane vojske.
* Да ли је установљено да су постојале акције и комуникација са страним силама и спољним непријатељима републике? Акције се односе на помоћ у новцу, помоћ при уласку у Француску и помоћ при напредовању стране војске.
* Da li je Marija Antoaneta sarađivala pri tim akcijama i održavala te komunikacije?
* Да ли је Марија Антоанета сарађивала при тим акцијама и одржавала те комуникације?
* Da li je ustanovljeno da je postojala zavera da se potpiri građanski rat naoružavajući građane jedne protiv drugih?
* Да ли је установљено да је постојала завера да се потпири грађански рат наоружавајући грађане једне против других?
* Da li je Marija Antoaneta učestvovala u toj zaveri?
* Да ли је Марија Антоанета учествовала у тој завери?
 
Porota je jednoglasno potvrdno odgovorila na sva 4 pitanja, a Marija Antoaneta je zbog izdaje osuđena na smrt [[15. oktobra]] [[1793]]. Sledećeg dana, [[16. oktobar|16. oktobra]], bila je pogubljena na giljotini.
Порота је једногласно потврдно одговорила на сва 4 питања, а Марија Антоанета је због издаје осуђена на смрт [[15. октобра]] [[1793]]. Следећег дана, [[16. октобар|16. октобра]], била је погубљена на гиљотини.
 
== Pogubljenje i sahrana ==
== Погубљење и сахрана ==
 
УјутроUjutro [[16. октобраoktobra]] [[1793]]. стражаstraža јеje дошлаdošla уu ћелијуćeliju, одсеклаodsekla јојjoj косуkosu иi везалаvezala јојjoj рукеruke наna леђаleđa. СпроводилиSprovodili суsu јеje читавčitav сатsat улицамаulicama [[ПаризPariz]]аa свеsve доdo ТргаTrga РеволуцијеRevolucije, гдеgde сеse налазилаnalazila [[гиљотинаgiljotina]]. ТуTu јеje сишлаsišla сs колаkola иi докdok јеje посматралаposmatrala гиљотинуgiljotinu, [[свештеникsveštenik]], којиkoji јеje биоbio уu њенојnjenoj пратњиpratnji, јојjoj јеje шапнуоšapnuo "''СадSad јеje тренутакtrenutak мадамmadam, даda сеse наоружатеnaoružate храброшћуhrabrošću''". МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta сеse окренулаokrenula премаprema њемуnjemu иi насмијалаnasmijala сеse "''ХрабростHrabrost? ТренутакTrenutak кадаkada ћеće сеse окончатиokončati мојиmoji проблемиproblemi нијеnije тренутакtrenutak кадаkada ћеće меme издатиizdati храбростhrabrost''." ПоPo причиpriči њенеnjene последњеposlednje речиreči суsu билеbile "''ИзвинитеIzvinite господинеgospodine''", кадаkada сеse спотаклаspotakla наna ногуnogu [[џелатаdželata]]<ref>{{cite web |url=http://www.geocities.com/Athens/Acropolis/6537/real-a.htm |title=A: Last Words of Real People |accessdate=2007-04-11 |format= |work= }}</ref>.
 
Marija Antoaneta je pogubljena na giljotini u 12:15 časova. Tela Marije Antoanete, Luja XVI i Lujeve sestre Elizabete pokopana su u masovnu grobnicu blizu današnje crkve La Madlen, i posuta krečom. Nakon [[Burbonska restauracija|restauracije Burbona]], ekshumirani su [[21. januar]]a [[1815]]. i njihovi posmrtni ostaci preneti u kriptu Bazilike svetog Denisa, gde su se inače sahranjivali francuski kraljevi.
Марија Антоанета је погубљена на гиљотини у 12:15 часова. Тела Марије Антоанете, Луја XVI и Лујеве сестре Елизабете покопана су у масовну гробницу близу данашње цркве Ла Мадлен, и посута кречом. Након [[Бурбонска рестаурација|рестаурације Бурбона]], ексхумирани су [[21. јануар]]а [[1815]]. и њихови посмртни остаци пренети у крипту Базилике светог Дениса, где су се иначе сахрањивали француски краљеви.
 
== U istoriji i popularnoj kulturi ==
== У историји и популарној култури ==
=== ИсториографијаIstoriografija ===
[[СликаSlika:Basilica_di_saint_Denis_tomba_maria_antonietta.JPG|миниmini|250п250p|левоlevo|СпоменикSpomenik уu катедралиkatedrali СенSen ДениDeni]]
Istoričari su tradicionalno prikazivali Mariju Antoanetu kao površnu, slabu i odanu [[hedonizam|hedonizmu]]. U savremenoj istoriografiji ovo mišeljenje je uglavnom promenjeno. Godine [[1933]]. [[Štefan Cvajg]] je napisao njenu biografiju ''[[Marija Antoaneta: Portret obične žene]]'' u kojoj zaključuje da je kraljica mnogo postigla u poslednjim godinama svoga života zahvaljujući neobočnoj hrabrosti. Ova knjiga je pretočena u poznati film u kojem je igrala [[Norma Širer]].
Историчари су традиционално приказивали Марију Антоанету као површну, слабу и одану [[хедонизам|хедонизму]]. У савременој историографији ово мишељење је углавном промењено. Године [[1933]]. [[Штефан Цвајг]] је написао њену биографију ''[[Марија Антоанета: Портрет обичне жене]]'' у којој закључује да је краљица много постигла у последњим годинама свога живота захваљујући необочној храбрости. Ова књига је преточена у познати филм у којем је играла [[Норма Ширер]].
 
Francuski istoričari, kao što su [[Andre Kastelot]] i [[Evelin Lever]], su bili mnogo kritičniji biografi iako je nikada nisu napadali istom žestinom kojom je bila napadana tokom života.
Француски историчари, као што су [[Андре Кастелот]] и [[Евелин Левер]], су били много критичнији биографи иако је никада нису нападали истом жестином којом је била нападана током живота.
 
Poslednjih godina veća pažnja se poklanja dobrim nego lošim stranama njene ličnosti. [[Debora Kedbjuri]] ([[engleski jezik|engleski]] ''Deborah Cadbury'') u svojoj biografiji Luja XVI veličala je privrženost Marije Antoanete porodici a [[Munro Prajs]] (engleski ''Munro Price'') u studiji o padu francuske monarhije piše: „Luj XVI i Marija Antoaneta su često prikazivani kao slabi i kolebljivi. Daleko od toga; njihova politika između [[1789]]. i [[1792]]. bila je potpuno postojana i veoma konzervativna. Oni su bili spremni da umru za svoja ubeđenja i to su uradili.“
Последњих година већа пажња се поклања добрим него лошим странама њене личности. [[Дебора Кедбјури]] ([[енглески језик|енглески]] ''Deborah Cadbury'') у својој биографији Луја XVI величала је приврженост Марије Антоанете породици а [[Мунро Прајс]] (енглески ''Munro Price'') у студији о паду француске монархије пише: „Луј XVI и Марија Антоанета су често приказивани као слаби и колебљиви. Далеко од тога; њихова политика између [[1789]]. и [[1792]]. била је потпуно постојана и веома конзервативна. Они су били спремни да умру за своја убеђења и то су урадили.“
 
НајдетаљнијуNajdetaljniju биографијуbiografiju МаријеMarije АнтоанетеAntoanete написалаnapisala јеje британскиbritanski историчарistoričar ледиledi [[АнтониаAntonia ФрејзерFrejzer]] (енглескиengleski ''Antonia Fraser''): ''[[Marie Antoinette: The Journey]]'' којаkoja јеje првиprvi путput објављенаobjavljena [[2001]]. иi посталаpostala јеje [[бестселерbestseler]]. КњигаKnjiga јеje адаптиранаadaptirana уu филмскиfilmski сценариоscenario [[2006]]. годинеgodine. НаконNakon штоšto јеje прочитаоpročitao овуovu књигуknjigu историчарistoričar (енглескиengleski ''Simon Sebag Montefiore'') јеje закључиоzaključio даda јеje МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta билаbila женаžena премаprema којојkojoj јеje вишеviše грешеноgrešeno негоnego штоšto јеje грешилаgrešila.
 
=== КњижевностKnjiževnost ===
 
=== ФилмFilm ===
===МузикаMuzika===
МаријаMarija АнтоанетаAntoaneta сеse спомињеspominje уu пополарнојpopolarnoj песмиpesmi "''[[Killer Queen]]''" британскеbritanske [[рокrok]] групеgrupe [[Queen]].
 
ТакођеTakođe сеse помињеpominje уu песмиpesmi "''[[Fashion Rules]]''" немачкогnemačkog [[електропопelektropop]] бендаbenda [[Chicks On Speed]].
 
=== ТелевизијаTelevizija ===
 
Marija Antoaneta jedan je od glavnih likova u poznatoj [[manga]] i [[anime]] seriji [[Ruža Versaja]].
Марија Антоанета један је од главних ликова у познатој [[манга]] и [[аниме]] серији [[Ружа Версаја]].
 
== РеференцеReference ==
<div class="references-small">
<references/>
</div>
 
== ЛитератураLiteratura ==
* [[ВинсентVinsent КронинKronin|Vincent Cronin]]. Louis and Antoinette'' (1974) ISBN 0-8095-9216-9
* Stanley Loomis. The Fatal Friendship'' ISBN 0-931933-33-1
* Antonia Fraser. Marie Antoinette, The Journey'' (2001) ISBN 0-7538-1305-X
* Katheryn Lasky. The Royal Diaries - Marie Antoinette, Princess of Versailles:Austria-France, 1769
 
== СпољашњеSpoljašnje везеveze ==
 
{{commons|Marie Antoinette von Habsburg-Lothringen}}
* Full text of [http://www.gutenberg.org/etext/3883 ''Memoirs of the Courts of Louis XV and XVI. Being secret memoirs of Madame Du Hausset, lady's maid to Madame de Pompadour, and of the Princess Lamballe—Complete''], [[ПројекатProjekat ГутенбергGutenberg]]
* [http://www.metacritic.com/film/titles/marieantoinette Marie Antoinette Reviews] at Metacritic.com
* [http://www.imdb.com/title/tt0422720/ Marie-Antoinette (2006)] at the [[w:Internet Movie Database|Internet Movie Database]]
* [http://www.pbs.org/marieantoinette/index.html Marie-Antoinette] on [[w:Pbs|PBS]]
* [http://www.gutenberg.org/etext/3891 ''Memoirs Of The Court Of Marie Antoinette, Queen Of France'']—Memoirs of Madam Campan, First Lady in Waiting to the Queen from [[ПројекатProjekat ГутенбергGutenberg]]
 
 
{{DEFAULTSORT:АнтоанетаAntoaneta, МаријаMarija}}
 
[[Kategorija:Vladari]]
[[Категорија:Владари]]
[[Kategorija:Francuzi]]
[[Категорија:Французи]]
[[КатегоријаKategorija:РођениRođeni 1755.]]
[[КатегоријаKategorija:УмрлиUmrli 1793.]]
 
{{Link FA|bs}}