Matična ćelija – razlika između verzija

'''Izvorna ćelija''', klicina ili matična ćelija ([[engleski jezik|engl.]] ''stem cell'') je nediferencirana ćelija koja ima neograničenu sposobnost deobe, pri čemu posle svake deobe jedna od novonastalih kćerki-ćelija raste i diferencira se u određenom pravcu, a druga ostaje nediferencirana, izvorna ćelija. Pojavljuju se kod [[embrion]]a, a u nekim tkivima postoje tokom čitavog života organizma, gde obezbeđuju [[prekursor]]e iz kojih će nastati diferencirane ćelije.

 

 

Prema razvojnom potencijalu mogu se razlikovati:

 

'''Totipotentne''' matične ćelije imaju najveći razvojni potencijal, od njih može nastati bilo koji tip od preko 200 ćelija koje ima organizam čoveka. Totipotentne su embrionalne ćelije do stupnja od 8 [[blastomera]].

'''Pluripotentne''' nastaju razvićem totipotentnih i od njih ne mogu nastati svi tipovi ćelija, kao od totipotentnih, ali može nastati veliki broj. Pripadaju im embrionalne matične ćelije unutrašnje ćelijske mase [[blastocist]]a od koje će nastati [[klicin list|klicini listovi]]. Njihov rast je moguć i u [[kultura tkiva|kulturi tkiva]].

 

{{poseban članak|hematopojeza}}

 

'''Unipotentne''' mogu da daju samo jedan tip ćelija, a po sposobnosti samoobnavljanja razlikuju se od nematičnih ćelija. Tipične unipotentne ćelije su ćelije bazalnog sloja [[epidermis]]a, parenhimske ćelije jetre i dr. Zaslužne su za regeneraciju tkiva.

 

* ''Pantić, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.

 

 

 

 

[[af:Stamsel]]

[[pt:Célula-tronco]]

[[ro:Celulă stem]]

[[simple:Stem cell]]

[[sk:Kmeňová bunka]]