Draga Obrenović – razlika između verzija

'''Draga Obrenović''', ([[Gornji Milanovac]] [[23. septembar]], [[1861]] - [[Beograd]] [[30. maj]], [[1903]]), devojačko Lunjevica, je bila kraljica [[Kraljevina Srbija|Srbije]] i supruga kralja [[Aleksandar Obrenović|Aleksandra Obrenovića]], poslednjeg kralja iz [[dinastija Obrenovića|dinastije Obrenovića]]. Pre nego što je postala kraljica, Draga je bila udovica inženjera Svetozara Mašina i bila je [[dvorska dama]] na dvoru kraljice [[Natalija Obrenović|Natalije Obrenović]]. Ubijena je zajedno sa suprugom tokom [[Majski prevrat|Majskog prevrata]] [[30. maj]]a [[1903]].

 

Draga Lunjevica je rođena [[23. septembar|23. septembra]] [[1867]]. godine u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]] u bogatoj porodici Lunjevica. Dragin otac, Pantelije Lunjevica je bio okružni načelnik Gornjeg Milanovaca, a majka Anđelija domaćica. Deda joj je bio [[Nikola Milićević Lunjevica]], prijatelj Miloša Obrenovića. Pored Drage, Anđelija i Panta su u braku imali još sinove Nikodija i Nikolu i ćerke Hristinu, Vojku i Anu.

 

U Beogradu se prvi put zaljubila u studenta [[Bogdan Popović|Bogdana Popovića]], kasnije profesora i teoretičara književnosti, koji je od Drage bio stariji tri godine. Često su se sastajali u klubu književnika, gde je Draga često navraćala. Međutim, želje Draginih roditelja odvešće je potpuno daleko od Popovića.

 

[[Slika:Draga mlada.jpg|mini|desno|210p|Draga Mašin u mlađim danima]]

Za vreme svog boravka u Beogradu, dok je još stanovala u predgrađu [[Zemun]]a, dogodila joj se teška nesreća. Jednom se vraćala po poledici, okliznula se i nezgodno pala. Kasnije je ustanovila da ne može da rađa. Ovu svoju tajnu je dugo brižljivo skrivala, nadajući se da će se pronaći lek za to. Jedino je to rekla kraljici Nataliji Obrenović za vreme svog boravka u [[Bijaric]]u, a ova je to iskoristila da u pismima savetuje svog sina da nipošto ne sme da uzme ženu koja je nerotkinja.

Zbog teškog materijalnog stanja, Draga Mašin je pokušala da se uda za jednog francuskog inženjera, ali bezuspešno.

 

[[Slika:Draga u letnjoj nosnji.jpg|mini|rigt|180p|Draga Mašin kao udovica]]

Po razvodu kralja Milana sa kraljicom Natalijom Obrenović [[1888]]. godine, kraljica je kupila dvorac "Sašino" u banjskom lečilištu [[Bijaric]] u [[Francuska|Francuskoj]], koji je dobio ime po njenom jedinom sinu Aleksandru Obrenoviću. Kraljica Natalija je na put pozvala i Dragu Mašin, da joj bude pratnja i dvorska gospođica. Putovale su zajedno vozom u [[Carska Rusija|Rusiju]], u posetu carskoj porodici [[dinastija Romanov|Romanov]] i najzad stigle u banjsko lečilište, na Atlantiku. U Bijaricu je Draga odlazila sa Natalijom na svečanosti, na prijeme i starala se za njenu garderobu, šminku i kozmetiku.

Mladi kralj Aleksandar je stigao u martu 1895. godine u Bijaric. Za to vreme, Draga se starala o uređenju i održavanju kupališne plaže u Bijaricu. Ljubav Drage i Aleksandra se rodila baš na tom mestu, kada je po navodima hroničara, Draga spasila budućeg kralja da se ne udavi. U Bijaricu su počeli da se dopisuju, da se viđaju i izlaze zajedno. Kraljica Natalija se tome nije protivila jer je želela svog sina da spremi za moguću ženidbu sa nekom princezom visokog ranga. Međutim, između njih se rodila istinska ljubav, mnogo jača nego što su to Natalija i Milan mislili. Aleksandar je zamolio Nataliju da ga ostavi samog sa Dragom i da se vrati u [[Beograd]], što je kraljica Natalija i učinila. U početku niko nije imao protiv ove ljubavi, misleći da je to samo prolazna avantura. Kralj je nagovarao Dragu da napusti službu kod njegove majke i da će se on novčano starati o njoj i njenoj familiji. Draga Mašin je ostala u službi kraljice Natalije sve do 1897. godine kada se vratila u Beograd.

 

[[Slika:Aleksandar i Draga.jpg|mini|desno|210p|Venčana fotografija kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović]]

U vreme dok je kralj Milan još uvek imao uticaja u zemlji, oformljena je nova vlada na čelu sa dr [[Vladan Đorđević|Vladanom Đorđevićem]]. Prvo pitanje koje je Đorđević postavio ministrima bilo je pronalaženje dostojne žene mladome kralju. Kralj Milan je predložio da to bude nemačka princeza Šamburg Lipe, ćerka njegovog velikog prijatelja. U Beogradu se već tada znalo za ljubav Aleksandra i Drage. Draga Mašin je često pozivana na svaki važan prijem. Svi su tada hvalili njenu taktičnost, otmenost, lepotu, pamet i suzdržanost. Kralj Milan je predao presto svome sinu Aleksandru i jedno vreme ostao u Srbiji.

Ženidbi se naročito suprostavio bivši kralj Milan, koji je u znak protesta napustio Srbiju i otputovao za [[Bukurešt]], pa za [[Beč]], gde je naredne godine i umro. Kralj se potpuno okrenuo protiv oca, pa je čak pomilovao i [[Narodna radikalna stranka|radikale]], koji su ležali na robiji zbog [[Ivanjdanski atentat|Ivanjdanskog atentata]] na kralja Milana. Kralj Aleksandar je zakazao venčanje sa Dragom Mašin za [[23. jul]] [[1900]]. i pozvao sve dobronamerne građana da vide za kraljicu pravu Srpkinju, označivši novu politike da se srpski vladari žene Srpkinjama, a ne više inostranim princezama. Vlada je zbog ove kraljeve odluke podnela ostavke, a ministar inostranih poslova [[Andra Đorđević]] je otišao kod beogradskog mitropolita da ga moli da ne da blagoslov mladom kralju. Za to vreme Draga Mašin je bila predmet čaršijskih ogovaranja.

 

 

Na dan venčanja, pred kućom Drage Mašin pojavili su se hiljade građana, koji su nosili njene slike i klicali joj. Povorka je krenula prema Sabornoj crkvi, gde se trebao obaviti čin venčanja. Sveštenici su od ranog jutra iznosili ikone, kandila i sveće. Kralj Aleksandar se pojavio tog jutra na venčanju u vojnoj uniformi, sa epoletama i odlikovanjima, a Draga Mašin u venčanici od bele čipke sa brilijantskom dijademom na glavi. U crkvi su čin venčanja obavila dva mitropolita, episkopi i dvadeset šest arhimandrita. Počasnu pratnju su činili oficiri srpske vojske, među njima i [[Dragutin Dimitrijević Apis]], sa činom kapetana. Posle obavljenog venčanja, po izlazu iz crkve, narod je uzvikivao: „Živeo Kralj! Živela Kraljica Draga!“

Kralj je održao svečani govor gde je rekao da se od danas prekidaju bliske veze koje je bivši kralj Milan činio sa [[Austro-Ugarska|Austro-Ugarskom]] i da se Srbija okreće miru i blagostanju. Međutim, kraljica Natalija se javno u pismu odrekla svoga sina i zažalila je što ga je rodila, a kralj Milan se javio iz Beča i poručio da njegova noga više neće kročiti u sramotnu Srbiju kojom vlada njegov sin i žena koja je deset godina starija od njega. Uveče, posle venčanja, održana je svečanost u Dvoru i napravljen je počasni bal, a jedno kolo koje je tada odigrano, po želji kralja Aleksandra, nazvano je „Kolo Kraljice Drage“.

 

[[Slika:Kraljica Draga.jpg|mini|desno|250p]]

Nije prošlo ni godinu dana od venčanja kraljevskog para, a već [[8. maj]]a [[1901]]. [[Kralj Aleksandar]] je saopštio da je kraljica Draga trudna i da će Srbija da dobije potomka Obrenovića.

Kraljica Draga je počinjala da sve više bude nezadovoljna. Predložila je da se povuče iz kraljevog života i da se on oženi ženom koja može da mu rodi naslednika, ali ju je kralj odvratio od takvih predloga i tražio da ostane s njim.

 

{{Poseban članak|Majski prevrat}}

[[Slika:Razglednica.jpg|mini|desno|230p|Kralj Aleksandar i Kraljica Draga na razglednici u Srbiji 1903. godine]]

Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege i pod najvećom tajnošću prevezena kočijama ka starom beogradskom groblju. Kočije su stigle iza ponoći u crkvi Svetog Marka, opkoljena vojnicima. Činu sahranjivanja su prisustvovala dvojica zaverenika. Kovčezi su spušteni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenović, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula u [[Košutnjak]]u [[29. maj]]a [[1868]]. Nakon nemačkog zauzeća Beograda u [[Prvi svetski rat|Prvom svetskom ratu]], u oktobru 1915, [[August Makenzen|Makenzenovi]] vojnici su podigli spomenik nad njihovom grobnicom, obeležili ga, ali je on posle rata bio uklonjen.

 

* Ljubavna veza kralja Aleksandra i kraljice Drage je prikazana u televizijskoj seriji [[Kraj dinastije Obrenović]].

 

 

{{Lifetime|1861|1903|Obrenović, Draga}}

 

[[cs:Draga Mašín]]

[[de:Draga Lunjevica]]

[[es:Draga Mašin]]

[[fr:Draga Mašin]]