Izidor Seviljski – razlika između verzija

 

U vreme desintegracije klasične kulture, aristokratskog nasilja i nepismenosti, učestvovao je u konverziji vizigotskih kraljeva arijanaca u ortodoksno hrišćanstvo<ref>Ovde se ne misli na "[[pravoslavlje]]" u današnjem smislu reči, zapravo do [[1054]]. i [[Velika šizma|Velike šizme]] termini "katoličanstvo", "ortodoksija", "pravoverje", "pravoslavlje" su sinonimi i odnose se na izvorno hrišćanstvo, za razliku od mnogobrojnih učenja koja su se pojavljivala u to doba i bila proglašena [[jeres]]ima.</ref>, prvo zajedno sa svojim bratom, [[Leandar Seviljski|Leandrom Seviljskim]], a nakon bratovljeve smrti, i sam. Kao i Leandar, imao je veoma važnu ulogu u Saborima u Toledu i Sevilji. Može se reći da zahvaljujući radu ova dva prosvetitelja, moderni istoričari danas smatraju da je vizigotsko zakonodavstvo, rezultat tih sabora, izvršilo veliki uticaj na začetke parlamentarne države.

== Život ==

 

Isidor je rođen u [[Kartahena|Kartaheni]], u [[Hispanija|Hispaniji]]. Otac mu se zvao Severijan, a majka Teodora. Pripadao je porodici čiji su mnogi članovi učestvovali aktivno u konverziji vizigotskih kraljeva iz [[arijanizam|arijanizma]] u [[hrišćanstvo|katolicizam]], i svi su bili proglašeni svecima:

 

 

Kao veoma mlad, Isidor je ostao bez roditelja, te je brigu o njemu preuzeo njegov stariji brat, Leandar. Osnovno obrazovanje Isidor je primio u školi katedrale u [[Sevilja|Sevilji]]<ref name="Britanica">[http://www.1911encyclopedia.org/Isidore_Of_Seville Enciklopedija Britanika, izdanje iz 1911. Onlajn]</ref>. U ovoj instituciji, koja je bila prva svoje vrste u [[Hispanija|Hispaniji]], [[trivijum]] i [[kvadrivijum]] su predavali visokoučeni ljudi među kojima se nalazio i Isidrov stariji brat, nadbiskup Leandar. Isidor je bio napredan učenik i za vrlo kratko vreme ovladao je latinskim, grčkim i hebrejskim jezicima.

 

 

Nakon Leandrove smrti, Isidor ga je nasledio na mestu nadbiskupa Sevilje. Vreme u kom je Isidor bio nadbiskup bilo je vreme desintegracije i tranzicije. Stare institucije klasičnog obrazovanja [[Rimsko carstvo|Rimskog carstva]] brzo su nestajale. Shvativši da i duhovna i materijalna dobrobit jednog naroda zavisi od potpune asimilacije stranih elemenata, Isidor je započeo rad na što većem približavanju raznih naroda koji su tad živeli u Hispaniji. Radio je na zadobijanju arijanskih kraljeva i njihovom preobraćenju u ortodoksno hrišćanstvo, međutim takođe je radio i na poboljšanju obrazovanja. Osnovao je školu u Sevilji u kojoj je on sam predavao. Na provincijalnim i narodnim saborima je igrao značajnu ulogu, pogotovu u Toledu (589), Sevilji (619) i opet u Toledu (633), saborima koji su doprineli korenitim promenama u organizaciji crkve u Hispaniji. Izuzetno obrazovan, sa savršenim poznavanjem latinskog, Isidorova intelektualna radoznalost ga je navela na sažimanje svojih ogromnih znanja u enciklopedijsku formu.

 

 

'''Etimologije''' ({{jez-lat|Etymologiae}}) ili '''Porekla''' ({{jez-lat|Orgines}})je prema Brauliju i Ildefonsu, njegovo poslednje delo. Sastoji se od 448 poglavlja razvrstanih u 20 knjiga, i obrađuje široku lepezu nauka na veoma sažet, metodičan i pristupačan način. Isidor je u stvari, kroz objašnjenje porekla i korena reči, pokušao da sastavi kratak presek univerzalnih znanja, u stvari prvu srednjevekovnu enciklopediju. Za doba u kom je živeo, ovo delo je bilo od neprocenjive vrednosti. Teme obrađene u knjigama su sledeće:

 

'''Istorija Gota, Vandala i Sveva''' ({{jez-lat|Historia de regibus Gothorum, Vandalorum et Suevorum}}). Od svih Isidorovih dela, istoriografska dela imaju najveću praktičnu vrednost<ref name="Ist.Hriš." />. Ovo delo je jedan od glavnih izvora o životu Vizigota. Na osnovu njegove Istorije baziralo se svo kasnije pisanje istorijskih dela u srednjovekovnoj Španiji<ref name="Ist.Hriš." />. Iako prema dr Hugu Hercbergu ({{jez-nem|Hugo Hertzberg}}) Isidor nije ni posedovao veliki materijal, niti ono što je imao, koristio na pravilan način jer je njegov izbor i raspored podataka često loš, a hronološki red događaja često zanemarivan. Međutim, i pored svih ovih zamerki, pojedini delovi istorije Gota su od neprocenjive vrednosti. Počev od [[Eurih]]ove vladavine pa tokom prilično dugog perioda, Isidor je jedini izvor o životu Vizigota. Samo zahvaljujući njemu, danas znamo za Eurihov zakonik, kao i o vladavini [[Gesalih]]a, [[Teudis]]a, [[Teudigisil]]a, [[Agila I|Agile]] i [[Atanagild]]a. I vladavini [[Leovigild]]a i [[Rekared]]a imamo i druge izvore, ali određene informacije koje dodaje Isidor su veoma vredne. Od Rekareda do [[Svintila|Svintile]], Isidor je opet najbolji, a ponekad i jedini izvor.S druge strane, što se tiče istorije Vandala i Sveva, njegovi spisi su gotovo bez istorijske vrednosti, jer postoje drugi, verniji izvori<ref name="Ist.Hriš." />.

 

 

Slede neka od ostalih Isidrovih dela:

 

== Značaj ==

 

== Vidi još ==

 

== Reference i napomene ==

== Spoljašnje veze ==

{{Commonscat|Isidore of Seville}}

[http://www.cesg.unifr.ch/cesg-cgi/kleioc/g0010/exec/pagesmaframe/%22csg-0228_001.jpg%22/segment/%22body%22 Kodeks Sangalenses. Stranica knjige ''Sententiae libri tres'' iz 9. veka]

 

{{DEFAULTSORT:Seviljski, Isidor}}

 

 

[[ast:Isidoru de Sevilla]]

[[bg:Исидор Севилски]]