Marie-Antoinette od Austrije – razlika između verzija

{{Кутијица_са_биографијом_за_жене |

име_предмета=Марија Антоанета|

текст_уз_слику=Марија Антоанета||

датум_рођења=[[2. новембар]] [[1755]].||

датум_смрти=[[16. октобар]] [[1793]].||

место_смрти=[[Париз]], [[Француска]]|

 

 

Брак 14-годишње Марије Антоанете и 16-годишњег [[Луј XVI|Луја XVI]], унука [[Француска|француског]] краља је склопљен [[16. мај]]а [[1770]]. године. То је било спајање две највеће европске породице [[Хабзбурзи|Хабзбурга]] и [[Бурбони|Бурбона]]. По доласку у [[Париз]] [[1773]]. године Марија Антоанета је примљена са великим симпатијама од грађана престонице. Ипак после неког времена постала је синоним за расипништво што је изазвало велико незадовољство у народу који ју је оптуживао за финансијску кризу државе. Првих година [[Француска револуција|Француске револуције]] тражила је помоћ [[Аустрија|Аустрије]] за њено гушење. Ухапшена је [[1792]]. године после неуспешног бекства са краљем у [[Белгија|Белгију]] и оптужена за издају, па јој је одрубљена глава.

 

[[Слика:Marie Antoinette Young2.jpg|мини|лево|180п|Марија Антоанета, 12 годишња девојчица]]

Марија Антоанета рођена је у [[Беч]]у у палати [[Хофбург]], као петнаесто дете и једанаеста ћерка [[Франц I Стефан|Франца I Стефана]] и царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. Дворски службеник је описао бебу Антоанету као „малу, али потпуно здраву надвојвоткињу“<ref name=antonia>{{cite book |last= Fraser|first= Antonia|title= Marie Antoinette|year= 2001|publisher= Anchor}}</ref>. Сестре Марије Антоанете удале су се за разне краљеве по Европи. [[Марија Амалија, војвоткиња од Парме|Марија Амалија]] се удала за принца од Парме, њена сестра [[Марија Каролина од Аустрије|Марија Каролина]] за краља [[Фердинанд од Напуља|Фердинанда од Напуља]], [[Марија Кристина]] је заједно са својим супругом кнезом Албертом од Саксоније била регент аустријске Холандије. [[Ахенски споразум]] потписан је [[1748]]. значио је да су [[Аустрија]] и [[Француска]] привеле крају око 150 година непрекидних сукоба. Две земље су постале савезници за време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] ([[1756]]—[[1763]]). Да би се очувао савез Аустрије и Француске, француском краљу [[Луј XV|Лују XV]] су предложили да се његов унук ожени једном од кћерки Марије Терезије. Прво су старије сестре Марије Антоанете биле одређене за то венчање, али су умрле од великих богиња (Јохана Габријела је умрла [[1762]], а Марија Јозефа [[1767]]), тако да је дошао ред на Марију Антоанету. Након дугих преговора француски краљ је [[1769]]. запросио Марију Антоанету за свог унука. Када је потписан уговор о венчању Марија Терезија је схватила да њена ћерка слабо зна француски језик и француске обичаје. Због тога је много тутора добило задатак да младу Марију Антоанету припреме за улогу будуће краљице Француске<ref name=antonia1>{{cite book |last= Fraser|first= Antonia|title= Marie Antoinette|year= 2001|publisher= Anchor|pages=37-38}}</ref>.

 

== Пут и долазак у Француску ==

Марија Антоанета је отпутовала са четрнаест кочија и пратњом у Француску. На граници Француске и Немачке [[7. мај]]а [[1770]]. од ње је затражено да у симболичном гесту одрицања аустријске националности, остави сву своју одећу, све што поседује, слуге и пријатеље. После дугих преговора допуштено јој је да задржи пса. Обукли су је у француску одећу и одвезли у [[Стразбур]], где се одржавала велика свечаност у њену част. Неколико дана касније кренули су према [[Версај]]у. Марију је у Версају дочекао француски краљ [[Луј XV]] и остали чланови краљевске породице. Њен будући супруг, [[престолонаследник]] француског престола ([[дофен]] Луј Август)и будући краљ Француске [[Луј XVI]], био је млад, стидљив момак, годину дана старији од ње.

 

 

== Живот на двору ==

Млади престолонаследник Луј Август ( Луј XVI) суочавао се и са мржњом [[мадам ди Бари]], љубавницом краља [[Луј XV|Луја XV]]. Ди Бари је била [[куртизана]], која се уздигла до статуса племкиње. Пошто је Марија Антоанета презирала такве жене, Ди Бари је окренула је краља Луја XV против Марије Антоанете којекавим сплеткама и интригама, међутим, након краљеве смрти избачена је са двора.

 

Краљ [[Луј XV]] је умро од [[велике богиње|великих богиња]] [[10. мај]]a [[1774]], те су [[Луј XVI]] и његова супруга Марија Антоанета, која је тада имала 19 година, ступили су на француски престо.

 

Крунисање је обављено [[1774]]. у [[Ремс]]у за време велике несташице хлеба у [[Париз]]у. У томе контексту се Марија Антоанета неправилно цитира да је рекла „'''ако немају хлеба, нека једу колаче'''“ ([[француски језик|француски]] "''S'ils n'ont plus de pain, qu'ils mangent de la brioche.''"). Нема никаквога доказа да је Марија Антоанета то икада рекла. Када је чула за несташицу [[хлеб]]а она је написала „Извесно је да су се људи према нама лепо односили успркос властите несреће. Ми смо сада још више обавезни да јаче радимо за њихову срећу.“

 

Брат Марије Антоанете, аустријски цар [[Јозеф II]] посетио ју је у априлу [[1777]]. Дошао је да се распита о стању њенога брака, зато јер је Аустрија била забринута због тога што се још није родило дете у том браку. Током дуге шетње по Малом Тријанону брат ју је критиковао због коцкања и одабира пријатеља. Цар је имао и дуг разговор са француским краљем, а дискусија се водила око сексуалних проблема француског краљевског пара. Иако се не зна шта је цар Јосип II рекао француском краљу, постало је очито да је помогао, јер је брак био убрзо конзумиран. У априлу [[1778]]. краљица је објавила да је трудна.

 

 

Марија Антоанета није зачела све до седме године брака. Почеле су колати гласине да је Луј-Август ( [[Луј XVI]]) импотентан или да има гениталну аномалију (наводно [[фимоза|фимозу]])<ref>{{cite web| url = http://www.newyorker.com/printables/archive/021007fr_archive01| title = The New Yorker: From the Archive: Books| accessdate = 2006-12-30| author = Francine du Plessix Gray| date = 2000-08-07| work = The Child Queen}}</ref>.

 

У складу са дворском етикетом, бебу су звали Мадам Ројал, како се увек звалa најстарија ћерка француских краљева. Марија Антоанета је била посебно везана за своју кћерку, јер како је говорила, "син припада држави, а ћерка припада њој". После мадам Ројал родило се још троје деце:

 

[[Екстраваганција]] Марије Антоанете нестајала је са годинама. Посветила се деци и укључила се у [[добротворни рад]]. Када је напунила тридесет година, почела је да се прикладније и одмереније облачи и престала је да купује драго камење. Постала је скромнија и одмеренија особа.

 

{{главни чланак|Афера дијамантска огрлица}}

Кардинал [[Луј од Роана]], изасланик француског двора у Аустрији, био је члан једне од најистакнутијих аристократских кућа, али пао је у немилост, због ширења неистина о Марији Антоанети, као и о њеној мајци, [[Марија Терезија|Марији Терезији]]. Кардинал је међутим, имао амбицију да следи стазе славног [[кардинал Ришеље|кардинала Ришељеа]] и да постане председник француске владе. Да би то остварио било је потребно да поврати углед код краљице. За то је ускоро добио прилику, када му је његова љубавница, грофица де ла Мот, осиромашена аристократкиња, предложила да купи за краљицу Марију Антоанету огрлицу чију је куповину краљица управо одбила, под изговором да краљевска породица штеди. Краљица је драгуљару рекла да је одлучила да више не купује [[дијамант]]е, а кад је краљ хтео да јој купи огрлицу као поклон, она је и тада одбила.

 

Афера дијамантске огрлице битно је нарушила углед краљице међу Французима. Део њене непопуларности је могла да захвали свом аустријском пореклу као и својој екстравагантности и необузданом трошењу, међутим, овај скандал је учврстио став јавности против краљице. Веровало се да је извела вишемилионску превару да би уклонила политичког противника кардинала од Роана.

 

 

Поред политичке катастрофе изазване афером огрлице, краљевска породица је претрпела и личне трагедије. Најмлађа ћерка краљевског пара, Софи Ботрис, умрла је нешто пре првога рођендана, а ускоро се и најстарији син, престолонаследник Луј Јозеф, смртно разболео од [[туберкулоза|туберколозе]] и умро.

Паника је завладала на краљевском двору, а многи дворани су побегли. Међутим, [[Луј XVI]] је одлучио да остане у Версају. Са њим је остала и Марија Антоанета са децом.

 

Паризом су се [[5. октобар|5. октобра]] [[1789]]. рашириле вести да краљ нагомилава све жито. Гладна и бесна руља је кренула на Версај. Сазван је на брзину састанак на коме је краљица поново молила краља да побегну из Версаја. Краљ је поново одбио.

 

Краљевска породица је била премештена у Париз, у дворац [[Тиљерије]], који се није користио од доба [[Луј XIV|Луја XIV]]. За вођу краљеве безбедности постављен је [[Маркиз де Лафајет]], либерални аристократа који је подржавао многе америчке идеје и такође се борио у [[Рат за независност САД|Рату за америчку независност]].

 

Марија Антоанета је отпочела тајне преговоре са грофом [[Мирабо]]ом, истакнутим чланом уставотворне скупштине, који се надао поновом успостављању пуне краљевске моћи. Међутим, пошто краљица није веровала Мирабоу краљ је одбио Мирабоове савете.

 

Краљу [[Луј XVI]] је суђено за издају [[11. децембра]] [[1792]]. и [[17. јануара]] [[1793]]. осуђен је на смрт. Погубљен је на гиљотини 21. септембра [[1793]].

 

[[Слика:Palais de justice 1858.jpg|десно|300п|мини|Затвор у којем је била затворена Марија Антоанета]]

Марија Антоанета се није никад повратила од краљеве смрти. Протерани монархисти су прогласили малолетног [[Луј XVII|Луја XVII]] за [[краљ]]а Француске. [[Луј XVII]] је имао тада осам година, а републиканска власт је одлучила да га затвори у [[самица|самицу]]. У ноћи 3. јула 1793. године, малолетни престолонаследник је одведен у самицу. [[Луј XVII]] је умро у заточеништву [[1795]].

 

Суђење се одржало [[14. октобар|14. октобра]] [[1793]]. Оптужба је позвала 40 сведока. Кључна питања постављена пред [[порота|пороту]] су била:

 

Порота је једногласно потврдно одговорила на сва 4 питања, а Марија Антоанета је због издаје осуђена на смрт [[15. октобра]] [[1793]]. Следећег дана, [[16. октобар|16. октобра]], била је погубљена на гиљотини.

 

 

Ујутро [[16. октобра]] [[1793]]. стража је дошла у ћелију, одсекла јој косу и везала јој руке на леђа. Спроводили су је читав сат улицама [[Париз]]а све до Трга Револуције, где се налазила [[гиљотина]]. Ту је сишла с кола и док је посматрала гиљотину, [[свештеник]], који је био у њеној пратњи, јој је шапнуо "''Сад је тренутак мадам, да се наоружате храброшћу''". Марија Антоанета се окренула према њему и насмијала се "''Храброст? Тренутак када ће се окончати моји проблеми није тренутак када ће ме издати храброст''." По причи њене последње речи су биле "''Извините господине''", када се спотакла на ногу [[џелата]]<ref>{{cite web |url=http://www.geocities.com/Athens/Acropolis/6537/real-a.htm |title=A: Last Words of Real People |accessdate=2007-04-11 |format= |work= }}</ref>.

Марија Антоанета је погубљена на гиљотини у 12:15 часова. Тела Марије Антоанете, Луја XVI и Лујеве сестре Елизабете покопана су у масовну гробницу близу данашње цркве Ла Мадлен, и посута кречом. Након [[Бурбонска рестаурација|рестаурације Бурбона]], ексхумирани су [[21. јануар]]а [[1815]]. и њихови посмртни остаци пренети у крипту Базилике светог Дениса, где су се иначе сахрањивали француски краљеви.

 

[[Слика:Basilica_di_saint_Denis_tomba_maria_antonietta.JPG|мини|250п|лево|Споменик у катедрали Сен Дени]]

Историчари су традиционално приказивали Марију Антоанету као површну, слабу и одану [[хедонизам|хедонизму]]. У савременој историографији ово мишељење је углавном промењено. Године [[1933]]. [[Штефан Цвајг]] је написао њену биографију ''[[Марија Антоанета: Портрет обичне жене]]'' у којој закључује да је краљица много постигла у последњим годинама свога живота захваљујући необочној храбрости. Ова књига је преточена у познати филм у којем је играла [[Норма Ширер]].

Најдетаљнију биографију Марије Антоанете написала је британски историчар леди [[Антониа Фрејзер]] (енглески ''Antonia Fraser''): ''[[Marie Antoinette: The Journey]]'' која је први пут објављена [[2001]]. и постала је [[бестселер]]. Књига је адаптирана у филмски сценарио [[2006]]. године. Након што је прочитао ову књигу историчар (енглески ''Simon Sebag Montefiore'') је закључио да је Марија Антоанета била жена према којој је више грешено него што је грешила.

 

 

===Музика===

Марија Антоанета се спомиње у пополарној песми "''[[Killer Queen]]''" британске [[рок]] групе [[Queen]].

Такође се помиње у песми "''[[Fashion Rules]]''" немачког [[електропоп]] бенда [[Chicks On Speed]].

 

 

Марија Антоанета један је од главних ликова у познатој [[манга]] и [[аниме]] серији [[Ружа Версаја]].

 

<div class="references-small">

<references/>

</div>

 

 

 

{{commons|Marie Antoinette von Habsburg-Lothringen}}

* Full text of [http://www.gutenberg.org/etext/3883 ''Memoirs of the Courts of Louis XV and XVI. Being secret memoirs of Madame Du Hausset, lady's maid to Madame de Pompadour, and of the Princess Lamballe—Complete''], [[Пројекат Гутенберг]]

 

 

 

{{Link FA|bs}}

{{Link FA|eo}}

 

[[ka:მარი ანტუანეტი]]

[[ko:마리 앙투아네트]]

[[lb:Marie-Antoinette vun Éisträich]]

[[lt:Marija Antuanetė]]