Maximilien Robespierre – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Xqbot (razgovor | doprinos)
m robot Mijenja: arz:روبسبير
Rama (razgovor | doprinos)
Nema sažetka izmjene
Red 10:
током [[1788]]. када суделује у дискусијама о начину како се треба бирати [[Скупштина сталежа]]. Успео је да буде изабран као посланик трећег сталежа у скупштину сталежа. Када се састала Скупштина сталежа [[5. мај]]а [[1789]]. Робеспјер је био један од водећих радикала. Робеспјер је био ватрени следбених идеја [[Жан-Жак Русо|Жан-Жака Русоа]] и почео их је обликовати у своју визију. Када је [[Уставотворна скупштина]] провинцијских правника и богате буржоазије почела са нацртом устава, Робеспјер се окренуо народу Париза. Био је чест говорник на Уставотворној скупштини. Говорио је преко 150 пута до [[1791]]. Када је Робеспјер схватио да његове идеје нису популарне у скупштини, окренуо се [[Друштво пријатеља устава|Друштву пријатеља устава]], познатом као [[Јакобинци|клуб јакобинаца]]. У почетку су они представљали само делегате из Бретање, али кад је скупштина дошла у [[Париз]] примали су различите вође париске буржоазије. Пришло им је много малих трговаца и занатлија. Робеспјер је нашао публику и следбенике. Када су се богати буржуји Париза и умерени депутати одвојили у посебан клуб, смањио се утицај старих вођа јакобинаца. Група јакобинаца се одвојила [[1791]]. залажући се за уставну монархију. После тога Робеспјерови следбеници су почели доминирати јакобинцима. Смрт [[Мирабо]]а је ојачала утицај Робеспјера у скупштини.
Робеспјер је [[15. мај]]а [[1791]]. предложио да они депутати који су у уставотворној скупштини не требају да буду у следећој скупштини. После неуспелог покушаја бега и хапшења краља Луја XVI Робеспјер је рекао да он није ни монархиста ни републиканац.
[[DatotekaFile:MRobespierreRobespierre IMG 2303.jpg|right|thumb|200p|Попрсје Робеспјера, рад Десена (1792)]]
 
== Робеспјерово супростављање рату са Аустријом ==