Kabala – razlika između verzija

'''Kabala''' ([[hebrejski|hebr]]. קַבָּלָה‎ – „predanje“, „tradicija“, „primiti“, „prihvatati“) je [[Misticizam|mistična]] struja i [[Filozofija|filozofski]] sistem u [[Judaizam|judaizmu]].

 

 

Kabala pokušava da [[Ezoterizam|ezoteričnim]] učenjima definiše [[Tanah]] i objasni [[Halaha|halahu]]<ref>http://www.kabbalaonline.org/Introductions/firststeps/Imbued_with_Holiness.asp</ref>. Kabala je između ostalog učenje o odnosu [[Bog]]a i stvorenog sveta, o postojanju [[Dobro|dobra]] i [[Zlo|zla]] i o upotrebi svetih imena. Prema Kabali postoje 72 imena za Boga, a [[univerzum]] je sastavljen od četiri [[Dimenzija|dimenzije]] bića.

Kabala uči da je smisao [[život]]a primati radost i ispunjenje koje je Bog [[ljudi]]ma namenio. Da bi čovek otklonio sve negativne stvari koje ga od toga razdvajaju, potreban je duhovni napor. Kabalu karakteriše okrenutost ka unutrašnjem – pronalasku [[Svetost|svetog]] božanskog u unutrašnjim dubinama svih stvari. Prožeta je i [[Magija|magijskom]] praksom.

 

 

Kabala smatra da Biblija u sebi krije sve tajne univerzuma, ali je ne izučava bukvalno kao knjigu zapovesti i zabrana. Kabala sadržava i mnoge predaje iz [[Talmud]]a. Prva kabalistička knjiga je ''[[Sefer Jecirah]]'' (''Knjiga stvaranja'', ''Postanak''), napisana u [[3. vek]]u<ref>http://www.maqom.com/journal/paper14.pdf</ref>, koja objašnjava stvaranje sveta putem mistične simbolike deset brojeva i 22 slova hebrejske azbuke. Pre toga, učenje se prenosilo usmeno.

 

Najvažniji izvor kabalističkih učenja je ''[[Zohar]]'', komentar [[Biblija|Biblije]] nastao u [[13. vek]]u, koji je pisan kao razgovor između grupe prijatelja, učenika i [[duh]]ovnih učitelja.

Druga važna knjiga je ''[[Sefer habahir]]'' ili ''Bahir'' (''Knjiga sjaja'') prvi put izdata u [[Provansa|Provansi]] 1174. godine, koja govori o tome da šta god se dešava „ovde“ dešava se i „tamo“, u Bogu, i da sve što postoji „ovde“ predstavlja različite [[Beskonačnost|beskonačne]] modalitete Boga i nosi različita božanska imena.

 

 

''Sefer habahir'' govori i o deset iskonskih kosmičkih brojeva ili reči koje je stvorio Bog i kojima je stvorio svet. Dele se na gornje:

 

 

i donje:

 

 

Ovo se zove ''drvo deset sefirota'' ili ''sefira''. Sefiroti se aktiviraju izgovaranjem Božjih imena na hebrejskom, vizualizacijom arhetipova vezanih za svaki pojedini sefirot, i različitih boja koje aktiviraju [[Energija|energije]] pojedinih sefirota<ref>Encausse, Gerard (Papus). The Qabalah: Secret Tradition of the West. York Beach, ME: Samuel Weiser, Inc. (2000) pp. 83-4. ISBN 0-87728-936-0</ref>.

 

 

''Drvo života'' u Kabali objašnjava put do Boga<ref>Falcon, T. & Blatner, D. (2001). Judaism for Dummies. New York, NY: Wiley, John & Sons, Inc. p 78</ref>. Sastoji se od tri stuba: desnog – [[žensko]]g, levog – [[muško]]g i srednjeg stuba. Poklapa sa delovima ljudskog tijela – najviši sefirot odgovara glavi, najniži stopalima, srednji pleksusu, itd. Drvo života čini osnov svih kabalističkih magijskih rituala. Magijska praksa se odvija od najvišeg sefirota prema najnižem, dok se meditacijska praksa odvija obrnuto, od najnižeg prema najvišem.

Prema Kabali, svrha meditacijskih tehnika je razviti lične sposobnosti, a magijska praksa menja i stvara svet.

 

 

Kabala je nastala na osnovu usmenih predanja a pod tim imenom je ustoličena među [[Jevreji]]ma u [[12. vek]]u. Kabala je pod jakim uticajem [[Gnosticizam|gnosticizma]], [[Neoplatonizam|neoplatonizma]] i [[Sufizam|sufizma]]. Najveću popularnost je doživela u [[16. vek]]u kada su je njeni zagovornici proširili ne samo po [[Evropa|Evropi]], već i među Jevrejima pod [[Osmansko carstvo|turskom]] vlašću.

Prema tradicionalnom verovanju, Kabala je nastala još u [[Eden]]u.

 

Kabalu u moderno vreme predvodi više organizacija koje su izrasle iz [[Hasidizam|hasidizma]], na primer [[Bnej baruh]]. Ova organizacija predstavlja kabalistička učenja po [[Jehuda Ašlag|Jehudi Ašlagu]], koga mnogi smatraju najvećim kabalistom [[19. vek]]a i koji je izradio metod studiranja koji je smatrao najpogodnijim za modernog čoveka.

 

U poslednje vreme intersovanje za Kabalu pokazuju i nejevreji i estradne ličnosti.

 

 

{{reflist}}

{{commonscat|Cabalism}}

 

{{DEFAULTSORT:Kabala}}

 

[[af:Kabbalah]]

[[az:Kabbala]]

[[bar:Kabbalah]]